Википедија

Ковалентни радијус — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 1:
{{short description|Мера величине атома који чини део једне ковалентне везе}}
 
{{рут}}
'''Ковалентни радијус [[атом]]а''', -{''r''<sub>cov</sub>}-, понекад се назива и валентни радијус. Ковалентни радијус је средње растојање најудаљенијих [[електрон]]а од [[атомско језгро|језгра]] [[атом]]а који се јављају у појединачним [[covalent bond|ковалентним везама]] које граде ти атоми. Може се рећи, да је ковалентни радијус једнак половини средње дужине појединачних хемијских веза које обично гради дати [[атом]]и. Атоми међусобно граде везе различите дужине у зависности од конфигурације атома и углова тих веза. Утврђено је да сем малобројних изизетака, дужина веза између два атома ''A'' и ''B'' (веза A-B) је једнака средњој дужини веза A-A и B-B с тачношћу до (+-0.03 [[Ангстром|Å]]. Уколико су познати ковалентни радијуси два атома доста лако се може одредити дужина везе појединих атома. Ова метода не даје резултате уколико постоје вишеструке везе или уколико је сво [[наелектрисање]] на једном атому. У случају [[јон]]ских једињења, боља метода је познавање њихове дужине јонског радиуса. Ковалентни радијус атома су око 25-50% мањи од [[Ван дер Валсов радијус|Ван дер Валсових радијуса]] истих атома.
 
У принципу, збир два ковалентна полупречника треба да буде једнак [[bond length|дужини]] ковалентне везе између два атома, -{''R''(AB) = ''r''(A) + ''r''(B)}-. Штавише, могу се увести различити радијуси за једноструке, двоструке и троструке везе (-{r}-<sub>1</sub>, -{r}-<sub>2</sub> и -{r}-<sub>3</sub> испод), у чисто оперативном смислу. Ови односи сигурно нису прецизни, јер величина атома није константна, већ зависи од хемијског окружења. За [[heteroatom|хетероатомске]] -{A–B}- везе, јонски чланови могу бити значајни. [[Hemijska polarnost|Поларне ковалентне везе]] су често краће него што би се очекивало на основу збира ковалентних радијуса. Табеларне вредности ковалентних полупречника су или просечне или идеализоване вредности, које ипак показују одређену [[transferability (chemistry)|преносивост]] између различитих ситуација, што их чини корисним.
In principle, the sum of the two covalent radii should equal the covalent [[bond length]] between two atoms, ''R''(AB) = ''r''(A) + ''r''(B). Moreover, different radii can be introduced for single, double and triple bonds (r<sub>1</sub>, r<sub>2</sub> and r<sub>3</sub> below), in a purely operational sense. These relationships are certainly not exact because the size of an atom is not constant but depends on its chemical environment. For [[heteroatom]]ic A–B bonds, ionic terms may enter. Often the [[polar covalent bond]]s are shorter than would be expected based on the sum of covalent radii. Tabulated values of covalent radii are either average or idealized values, which nevertheless show a certain [[transferability (chemistry)|transferability]] between different situations, which makes them useful.
 
TheДужине bond lengthsвеза -{''R''(AB)}- areмере measured byсе [[X-rayРендгенска кристалографија|дифракцијом рендгенских diffractionзрака]] (more rarelyређе, [[neutron diffraction|неутронском дифракцијом]] onна [[molecularMolecular crystalsolid|молекуларним кристалима]]s). [[RotationalРотациона spectroscopyспектроскопија]] canтакође alsoможе giveдати extremelyизузетно accurateтачне valuesвредности ofдужина bond lengthsвеза. ForЗа [[homonuclearHomonuclear molecule|хомонуклеарне]] A–A bonds,везе [[LinusЛајнус PaulingПолинг]] tookје theузео covalentда radiusје toковалентни beрадијус halfполовина theдужине single-bondједноструке lengthвезе inу the elementелементу, e.gнпр. -{''R''}-(-{H&ndash;H}-, inу -{H}-<sub>2</sub>)&nbsp;= 74.,14&nbsp;-{pm}-, soте је -{''r''<sub>cov</sub>(H)&nbsp;= 37.07&nbsp;pm}-: inу practice,пракси itје isуобичајено usualда toсе obtainдобије anпросечна averageвредност valueиз fromразличитих aковалентних variety of covalent compoundsједињења, althoughмада theје differenceразлика isобично usually smallмала. SandersonСандерсон hasје publishedобјавио aнедавни recentскуп setнеполарних ofковалентних non-polarрадијуса covalentза radiiелементе for the main-groupглавне elementsгрупе,<ref>{{ cite journal |doi=10.1021/ja00346a026 |author=Sanderson, R. T. |year=1983| title=Electronegativity and Bond Energy|journal=Journal of the American Chemical Society| volume=105|pages=2259–2261 |issue=8 }}</ref> butали theдоступност availabilityвеликих ofколекција largeдужина collections of bond lengthsвеза, whichкоје are moreсу [[Transferability (chemistry)|transferableпреносивије]], from theиз [[Cambridge Crystallographic Database|Кембриџ кристалографске базе података]]<ref>{{ cite journal|author1=Allen, F. H. |author2=Kennard, O. |author3=Watson, D. G. |author4=Brammer, L. |author5=Orpen, A. G. |author6=Taylor, R. |year=1987|title=Table of Bond Lengths Determined by X-Ray and Neutron Diffraction|journal=J. Chem. Soc., Perkin Trans. 2| doi=10.1039/P298700000S1|pages= S1–S19| issue=12}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Orpen|first1=A. Guy|last2=Brammer|first2=Lee|last3=Allen|first3=Frank H.|last4=Kennard|first4=Olga|last5=Watson|first5=David G.|last6=Taylor|first6=Robin|title=Supplement. Tables of bond lengths determined by X-ray and neutron diffraction. Part 2. Organometallic compounds and co-ordination complexes of the d- and f-block metals|journal=Journal of the Chemical Society, Dalton Transactions|pages=S1|year=1989|doi=10.1039/DT98900000S1|issue=12}}</ref> hasје renderedучинила covalentковалентне radiiполупречнике obsoleteзастарелим inу manyмногим situationsситуацијама.
 
== Просечни радијуси ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ковалентни_радијус”