Википедија

Социјализам — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене корисника 87.116.164.11 (разговор) на последњу измену корисника AcamicamacaracaBot
ознака: враћање
има овдје још доста исправити, од одјељка #Марксизам из овог дифа
Ред 1:
[[Датотека:Red_flag.svg|десно|мини|180п|[[Застава|Црвена застава]], симбол покрета социјалне правде и социјализма]]
 
'''Социјализам''' ([[енглески језик{{јез-енгл|енгл.]] socialism;}}, [[француски језик{{јез-франц|франц.]] socialisme;}}, [[немачки језик{{јез-нем|нем.]] sozialismus}}; порекло према [[латински језик{{јез-лат|лат.]] socialis:}} друштвени;— ’друштвени’, савезнички’савезнички’), појам који означава изразито модерне и прогресивне политичке и економске [[идеја|идеје]] и [[теорија|теорије]] који крајњим циљем својих идеала теже превазилажењу и коренитом раскиду са системом светског капитализма ради успостављања уређења глобалног карактера базираног на глобалним средствима за производњу и расподелу у заједничком власништву и под демократским управљањем од стране целе глобалне заједнице у циљу производње само за потребе.<ref>Busky, Donald F. (July 20,. 7. 2000). ''Democratic Socialism: A Global Survey''. Praeger. {{ISBN |978-0275968861.}}.</ref><ref>"Socialism"„Socialism”. The Free Dictionary. "»2. (Government, Politics & Diplomacy) any of various social or political theories or movements in which the common welfare is to be achieved through the establishment of a socialist economic system".«</ref><ref>Bertrand Badie; Dirk Berg-Schlosser; Leonardo Morlino (2011). ''International Encyclopedia of Political Science''. SAGE Publications, Inc. pстр. 2456. {{ISBN |978-1-4129-5963-6}}. »Socialist systems are those regimes based on the economic and political theory of socialism, which advocates public ownership and cooperative management of the means of production and allocation of resources.«</ref><ref>[https://en.oxforddictionaries.com/definition/socialism socialism | Definition of socialism in English by Oxford Dictionaries<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Настао је у [[18]]. [[век]]у у [[Европа|Европи]] као модерни одговор на индустријализацију и капитализам.<ref>Sinclair, Upton (1. јануар 1918). Upton Sinclair's: A Monthly Magazine: for Social Justice, by Peaceful Means If Possible. »Socialism, you see, is a bird with two wings. The definition is 'social ownership and democratic control of the instruments and means of production.'«</ref><ref>Nove, Alec. „Socialism”. New Palgrave Dictionary of Economics, Second Edition (2008). »A society may be defined as socialist if the major part of the means of production of goods and services is in some sense socially owned and operated, by state, socialised or cooperative enterprises. The practical issues of socialism comprise the relationships between management and workforce within the enterprise, the interrelationships between production units (plan versus markets), and, if the state owns and operates any part of the economy, who controls it and how.«</ref><ref>Nove, Alec. „Socialism”. New Palgrave Dictionary of Economics, Second Edition (2008). »A society may be defined as socialist if the major part of the means of production of goods and services is in some sense socially owned and operated, by state, socialised or cooperative enterprises. The practical issues of socialism comprise the relationships between management and workforce within the enterprise, the interrelationships between production units (plan versus markets), and, if the state owns and operates any part of the economy, who controls it and how.« Rosser, Mariana V. and J Barkley Jr. (23. јул 2003). Comparative Economics in a Transforming World Economy. {{page1|location=|publisher=MIT Press|year=|isbn=978-0-262-18234-8|pages=53}}. »Socialism is an economic system characterised by state or collective ownership of the means of production, land, and capital.«</ref> Социјализам се кроз историју свог [[развој]]а појављивао унутар различитих политичких концепција и теорија, од којих су најзначајније: [[анархизам]] различитих струја, [[марксизам]] различитих струја, [[демократски социјализам]], [[социјалдемократија]], религијски социјализам ([[хришћански социјализам]], исламски социјализам и сл.), утопијски социјализам, бољшевизам (ауторитарни комунизам) итд.<ref>„What else does a socialist economic system involve? Those who favor socialism generally speak of social ownership, social control, or socialization of the means of production as the distinctive positive feature of a socialist economic system” N. Scott Arnold. The Philosophy and Economics of Market Socialism : A Critical Study. {{page1|location=|publisher=Oxford University Press|year=1998|id=|pages=8}}</ref><ref>Busky, Donald F. (20. јул 2000). Democratic Socialism: A Global Survey. Praeger. {{page|year=|isbn=978-0-275-96886-1|pages=2}}. »Socialism may be defined as movements for social ownership and control of the economy. It is this idea that is the common element found in the many forms of socialism.«</ref><ref>Bertrand Badie; Dirk Berg-Schlosser; Leonardo Morlino (2011). International Encyclopedia of Political Science. SAGE Publications, Inc. стр. {{page|year=2456|isbn=978-1-4129-5963-6|pages=}} »Socialist systems are those regimes based on the economic and political theory of socialism, which advocates public ownership and cooperative management of the means of production and allocation of resources.«</ref><ref>Zimbalist, Sherman and Brown, Andrew, Howard J. and Stuart (1988). Comparing Economic Systems: A Political-Economic Approach. Harcourt College Pub. {{page|year=|isbn=978-0-15-512403-5|pages=7}}. »Pure socialism is defined as a system wherein all of the means of production are owned and run by the government and/or cooperative, nonprofit groups.«</ref>
 
Свака варијанта социјалистичке идеје настоји у индустријализованом друштву остварити друштвени поредак у којем неће постојати капитализам, у којем ће се превазићи приватно власништво у [[економија|економији]], а привредна средства и економија бити стављени под [[јавни сектор|јавну]] демократску контролу.
Ред 8:
Централне вредности заједничке свим облицима социјализма јесу критика приватног власништва у економији и тежња да привредна средства и економија буду стављени под јавну демократску контролу (или барем неки делимични облик јавне контроле), те начело друштвене [[једнакост]]и.<ref>Brus, Wlodzimierz (5. новембар 2015). The Economics and Politics of Socialism. {{page1|location=|publisher=Routledge|year=|isbn=978-0-415-86647-7|pages=87}}. »This alteration in the relationship between economy and politics is evident in the very definition of a socialist economic system. The basic characteristic of such a system is generally reckoned to be the predominance of the social ownership of the means of production.«</ref><ref>Michie, Jonathan (1. јануар 2001). Readers Guide to the Social Sciences. Routledge. стр. {{page|year=1516|isbn=978-1-57958-091-9|pages=}} »Just as private ownership defines capitalism, social ownership defines socialism. The essential characteristic of socialism in theory is that it destroys social hierarchies, and therefore leads to a politically and economically egalitarian society. Two closely related consequences follow. First, every individual is entitled to an equal ownership share that earns an aliquot part of the total social dividend…Second, in order to eliminate social hierarchy in the workplace, enterprises are run by those employed, and not by the representatives of private or state capital. Thus, the well-known historical tendency of the divorce between ownership and management is brought to an end. The society — i.e. every individual equally — owns capital and those who work are entitled to manage their own economic affairs.«</ref><ref>„2. (Government, Politics & Diplomacy) any of various social or political theories or movements in which the common welfare is to be achieved through the establishment of a socialist economic system” „Socialism” at The Free dictionary</ref><ref>Arnold, Scott (1994). The Philosophy and Economics of Market Socialism: A Critical Study. {{page1|location=|publisher=Oxford University Press|year=|isbn=978-0-19-508827-4|pages=7—8}}. »This term is harder to define, since socialists disagree among themselves about what socialism ‘really is.’ It would seem that everyone (socialists and nonsocialists alike) could at least agree that it is not a system in which there is widespread private ownership of the means of production…To be a socialist is not just to believe in certain ends, goals, values, or ideals. It also requires a belief in a certain institutional means to achieve those ends; whatever that may mean in positive terms, it certainly presupposes, at a minimum, the belief that these ends and values cannot be achieved in an economic system in which there is widespread private ownership of the means of production…Those who favor socialism generally speak of social ownership, social control, or socialization of the means of production as the distinctive positive feature of a socialist economic system.«</ref><ref>Hastings, Mason and Pyper, Adrian, Alistair and Hugh (21. децембар 2000). The Oxford Companion to Christian Thought. {{page1|location=|publisher=Oxford University Press|year=|isbn=978-0-19-860024-4|pages=677}}. »Socialists have always recognized that there are many possible forms of social ownership of which co-operative ownership is one…Nevertheless, socialism has throughout its history been inseparable from some form of common ownership. By its very nature it involves the abolition of private ownership of capital; bringing the means of production, distribution, and exchange into public ownership and control is central to its philosophy. It is difficult to see how it can survive, in theory or practice, without this central idea.«</ref> Појавни облици социјализма међусобно се разликују по начину (средствима) којим ће се те [[вредност]]и постићи. Социјализам је изразито савремена и модерна идеја, иако се садржај појма социјализма може пронаћи већ у раним искуствима човечанства, у појединим етичко-религијским учењима<ref>Cort, John C. (1988). Christian Socialism: An Informal History. Maryknoll, New York. {{page1|location=|publisher=Orbis Books|year=|isbn=978-0-88344-574-7|pages=}}</ref>, у пракси неких [[религија|религијских заједница]], од [[јудаизам|јудаизма]], [[ислам]]а, [[хришћанство|хришћанства]], [[будизам|будизма]] до разних других религијских група, односно у учењима свих оних који су боље друштво покушавали постићи концепцијама праведности утемељеним на једнакости, братству и сестринству.
 
У том смислу елементи социјалистичког мишљења могу се пронаћи у делима утописта{{чињеница}}{{page needed}} (Т. [[Кампанела]], [[Томас Мор]]).<ref>von Mises, Ludwig (1981) [1951]. „Christianity and Socialism”. Socialism. New Heaven. {{page1|location=|publisher=Yale University Press|year=|id=|pages=}}</ref>{{page needed}} У делу Утопија из [[1516]]. године [[Томас Мор]] указује да „тамо где је власништво приватно, где је новац мерило свих ствари, тешко је и немогуће да заједница има праведну владу“владу”.
 
== Утопијски социјализам ==
Утопијски социјализам је био спонтани низ политичких и друштвених идеја средине [[19]]. векавек]]а, које су се јавиле појавом индустријске револуције и раног капитализма. Истовремено су се појавили и мислиоци као [[Роберт Овен]] и [[Шарл Фурије]] који су имали идеје блиске каснијим социјалистичким идејама промене друштва. [[Шарл Фурије]] је тежио изградњи друштва на основу фаланстерија, односно модела уравнотежених заједница, које би функционисале као акционарска друштва, чији би се доходак делио међу члановима друштва, па никакав облик власти не би био потребан. [[Сен Симон]] се заузимао за нови друштвени поредак са централизованом структуром у којем ће уместо владавине капиталиста друштвом управљати научници и најученији чланови друштва, а [[Роберт Овен]] се усмерио на синдикално и задружно радничко удруживање. Реч „социјалиста“’социјалиста’ први пут се појавила [[1827]]. године у часопису „Cooperative''Cooperative Magazine“Magazine'', који је уређивао [[Роберт Овен]], а реч „социјализам“’социјализам’ у часопису „Le''Le Globe“Globe'' [[1832]]. године.<ref>{{cite web|url=https://www.pbs.org/heavenonearth/synopsis.html|title=Heaven on Earth: The Rise and Fall of Socialism|publisher=Public Broadcasting System|accessdate=15. 12. 2011}}</ref>
 
Утопијски социјализам се често описује као представљање визија и контура имагинарних будућих друштава, при чему су позитивни идеали главни разлог за кретање друштва у таквом правцу. Каснији социјалисти и критичари утопијског социјализма сматрали су да утопијски социјализам није утемељен у стварним материјалним условима постојећег друштва.<ref name="Draper">{{cite book|last=Draper|first=Hal|title=Karl Marx's Theory of Revolution, Volume IV: Critique of Other Socialisms|year=1990|publisher=Monthly Review Press|location=New York|isbn=978-0853457985|pages=1–21}}</ref>
 
Као појам или етикету најчешће се користи или се користиo за дефинисање оних социјалиста који су живели у првој четвртини [[19]]. века, а касније су социјалисти ознаку утопијски приписали као погрдницу да би наговештавали наивност и одбацивали њихове идеје као маштовите и нереалне.<ref name="SocialismAVeryShortIntroduction">''Newman, Michael''. (2005). ''Socialism: A Very Short Introduction'',. Oxford University Press,. {{ISBN|0-19-280431-6}}.</ref>
 
Једна кључна разлика између утопијских социјалиста и осталих социјалиста (укључујући већину марксиста и анархиста) јесте та што утопијски социјалисти углавном не верују да је било какав облик класне борбе или социјалне револуције потребан за појаву социјализма. Утопијски социјалисти сматрају да [[људи]] свих класа могу добровољно усвојити свој [[план]] за [[друштво]] ако је он представљен уверљиво. Осећају да се њихов облик кооперативне заједнице може успоставити међу истомишљеницима унутар већ постојећег капиталистичког друштва и да њихове мале експерименталне заједнице комуналних насеља унутар самог капитализма могу демонстрирати изводљивост свог плана за друштво.<ref>UtopianFrank ThoughtE. inManuel, theFritzie Western WorldManuel (1979),. by''Utopian FrankThought E.in Manuelthe &Western Fritzie ManuelWorld''. Oxford: Blackwell. {{ISBN |0-674-93185-8}}.</ref>
 
Овај облик друштва се карактерише као ''утопијски'' социјализам,{{чињеница}} с тим да је круцијално да би га сами његови заговорници — ако не ''стандардним'', као реакцију на оптужбу да је [[утопија]], назвали [[дистопија|''дистопијским'']] социјализмом.
 
== Анархизам ==
Анархизам је школа мишљења унутар социјалистичке теорије и социјалистичког покрета. Инспирисани идејама мутуалисте [[Пјер Жозеф Прудон|Пјера Жозефа Прудона]] и праксом Париске комуне из 1871. године анархисти [[Михаил Бакуњин]] и [[Петар Кропоткин]] су међу првима развијали теорије о антиауторитарном бескласном друштву, залажући се за друштво без приватног власништва и репресивних делова постојеће капиталистичке државе.<ref>Davidson, John Morrison (1896). ''Anarchist Socialism vs. State Socialism at the London International Labour Congress (1896)''. W. Reeves.</ref><ref>Poland, Jefferson; Sloan, Sam,; edур. (1968). ''Sex Marchers''.</ref>
 
„Анархизам“„Анархизам”, „слободарски социјализам“социјализам”, „антиауторитарни социјализам“социјализам” или „бездржавни социјализам“социјализам” је скуп антиауторитарних, антиетатистичких и слободарских политичких филозофија унутар социјалистичког покрета који критикују државносоцијалистичку концепцију социјализма као облик државног капитализма у којем мањинска и отуђена [[бирократија]] задржава централизовану контролу над економијом и диригује масама, уместо да становништво преузме моћ у своје руке. Критикује робовање плати и [[надница|надници]] на радном месту, а афирмише самоуправљање произвођача и стваралаца, те [[децентрализација|децентрализоване]] демократске структуре политичке организације.<ref>Diemer, Ulli (1997). "''What Is Libertarian Socialism?"''. The Anarchist Library.</ref>▼
 
Слободарски социјализам често критикује репресивне елементе постојеће капиталистичке државе и тврди да се друштво које се темељи на слободи и правди може постићи једино превладавањем ауторитарних и репресивних институција које контролишу средства за производњу и расподелу и подређују већину радног и обесправљеног становништва власничкој капиталистичкој класи или политичкој и економској елити. Слободарски социјалисти се залажу за децентрализоване демократске структуре засноване на [[федерација|федералним]] или [[конфедерација|конфедералним]] удружењима, формираним на принципима [[директна демократија|директне демократије]] и демократских тела, као што су савети произвођача. Разликује се од [[ауторитарност|ауторитарног]] и авангардистичког приступа бољшевизма и лењинизма, али и реформизма фабијанизма и Бернштајнове верзије социјалдемократије.<ref>Prichard, Alex; Kinna, Ruth; Pinta, Saku; Berry, Dave, edsур. (Decemberдецембар 2012). ''Libertarian Socialism: Politics in Black and Red''. Palgrave Macmillan.</ref><ref>Hart, David M.; Chartier, Gary; Kenyon, Ross Miller; Long, Roderick T., edsур. (2017). ''Social Class and State Power: Exploring an Alternative Radical Tradition''. Palgrave.</ref><ref>Bookchin, Murray; Biehl, Janet (1997). ''The Murray Bookchin Reader''. Cassell.</ref>▼
▲„Анархизам“, „слободарски социјализам“, „антиауторитарни социјализам“ или „бездржавни социјализам“ је скуп антиауторитарних, антиетатистичких и слободарских политичких филозофија унутар социјалистичког покрета који критикују државносоцијалистичку концепцију социјализма као облик државног капитализма у којем мањинска и отуђена [[бирократија]] задржава централизовану контролу над економијом и диригује масама, уместо да становништво преузме моћ у своје руке. Критикује робовање плати и [[надница|надници]] на радном месту, а афирмише самоуправљање произвођача и стваралаца, те [[децентрализација|децентрализоване]] демократске структуре политичке организације.<ref>Diemer, Ulli (1997). "What Is Libertarian Socialism?". The Anarchist Library.</ref>
 
Облици и социјалистичко крило прошлих и садашњих политичких филозофија и покрета који се обично описују као слободарско социјалистички укључује анархизам (посебно анархистичке школе мишљења као што су анархосоцијализам, анархосиндикализам, анархоколективизам, зелени анархизам, мутуализам и социјални анархизам), затим слободарски марксизам, [[луксембургизам]], поједине верзије демократског социјализма, аутономизам, социјализам савета, партиципизам и револуционарни синдикализам.<ref>Rocker, Rudolf (2004). ''Anarcho-Syndicalism: Theory and Practice''. AK Press.</ref><ref>Mendes, Silva (1896). ''Socialismo Libertário ou Anarchismo''.</ref>▼
▲Слободарски социјализам често критикује репресивне елементе постојеће капиталистичке државе и тврди да се друштво које се темељи на слободи и правди може постићи једино превладавањем ауторитарних и репресивних институција које контролишу средства за производњу и расподелу и подређују већину радног и обесправљеног становништва власничкој капиталистичкој класи или политичкој и економској елити. Слободарски социјалисти се залажу за децентрализоване демократске структуре засноване на [[федерација|федералним]] или [[конфедерација|конфедералним]] удружењима, формираним на принципима [[директна демократија|директне демократије]] и демократских тела, као што су савети произвођача. Разликује се од [[ауторитарност|ауторитарног]] и авангардистичког приступа бољшевизма и лењинизма, али и реформизма фабијанизма и Бернштајнове верзије социјалдемократије.<ref>Prichard, Alex; Kinna, Ruth; Pinta, Saku; Berry, Dave, eds. (December 2012). Libertarian Socialism: Politics in Black and Red. Palgrave Macmillan.</ref><ref>Hart, David M.; Chartier, Gary; Kenyon, Ross Miller; Long, Roderick T., eds. (2017). Social Class and State Power: Exploring an Alternative Radical Tradition. Palgrave.</ref><ref>Bookchin, Murray; Biehl, Janet (1997). The Murray Bookchin Reader. Cassell.</ref>
 
Овај облик друштва се карактерише као ''[[анархија|анархијски]]'' социјализам.{{чињеница}}
▲Облици и социјалистичко крило прошлих и садашњих политичких филозофија и покрета који се обично описују као слободарско социјалистички укључује анархизам (посебно анархистичке школе мишљења као што су анархосоцијализам, анархосиндикализам, анархоколективизам, зелени анархизам, мутуализам и социјални анархизам), затим слободарски марксизам, [[луксембургизам]], поједине верзије демократског социјализма, аутономизам, социјализам савета, партиципизам и револуционарни синдикализам.<ref>Rocker, Rudolf (2004). Anarcho-Syndicalism: Theory and Practice. AK Press.</ref><ref>Mendes, Silva (1896). Socialismo Libertário ou Anarchismo.</ref>
 
== Марксизам ==
Марксизам је [[филозофија|филозофски]] правац, [[социологија|социолошка]] теорија, критика политичке економије и политичка филозофија револуционарног социјализма утемељена на списима немачког филозофа [[Карл Маркс|Карла Маркса]] (по којој је добио име) и Марксовог пријатеља и сарадника [[Фридрих Енгелс|Фридриха Енгелса]]. Од свих тих списа је најважнија Марксова недовршена књига ''Капитал'' ([[немачки језик{{јез-нем|нем.]] Das Kapital}}).
 
Своје мотиве, метод и основне категорије црпи на преиспитивању енглеске политичке економије, француског социјализма и немачке идеалистичке филозофије из прве половине [[19]]. [[век]]а у свом настојању да капиталистичко друштво надогради на [[наука|научном]] и револуционарном основу. Марксизам историју тумачи кроз сукоб повлашћених и потлачених друштвених класа, и сматра да ће експлоатација рада, идејне заблуде и [[ауторитарност|ауторитарни]] односи бити превладани стварањем бескласног друштва.
 
Политичка пракса која је темељена на радовима Маркса и Енгелса може да обухвата различите облике [[политика]] и [[мисао|мисли]] као и академско истраживање унутар многих поља. Иако постоје многе теоријске и практичне разлике између различитих облика марксизма већина дели:
Линија 47 ⟶ 51:
 
=== Карл Маркс и Фридрих Енгелс ===
Карл Маркс је био изразито утицајни немачки филозоф, политички економиста и револуционарни социјалиста. Маркс се дотицао великог броја различитих [[проблем]]а, укључујући отуђење и израбљивање [[радник]]а, капиталистички начин производње и историјски материјализам. Ипак, најпознатији је по анализи историје у контексту класних борби, као што је то сажела почетна реченица у Манифесту: „Историја свих досадашњих постојећих друштава је историја класних борби.“”.<ref>Callinicos, Alex [1983] (2010). The Revolutionary Ideas of Karl Marx, Bloomsbury, London: Bookmarks ISBN 978-1-905192-68-7</ref>
 
Фридрих Енгелс је био немачки политички филозоф [[19]]. [[век]]а. Он је развио антикапиталистичку идеју уз Маркса.
 
Први пут су се сусрели лично у септембру [[1844]]. године. Открили су да имају сличне погледе на филозофију и капитализам, те су одлучили да раде заједно, направивши одређен број радова међу које спада „Света породица“породица”. Након што је француска [[влада]] депортовала Маркса из Француске у јануару [[1845]]. године Енгелс и Маркс су одлучили да се преселе у Белгију која је тада омогућавала већу слободу изражавања него неке друге земље у Европи. Енгелс и Маркс вратили су се у [[Брисел]] у јануару [[1846]]. године где су засновали одбор за кореспонденцију.
 
[[1847]]. године Енгелс и Маркс су заједно започели писати један памфлет темељен на Енгелсовим Принципима. Довршили су памфлет од 12.000 речи у шест седмица написавши га таквим начином да идеја антикапитализма буде разумљива широј публици и издали га као Манифест у фебруару [[1848]]. године. У [[мај]]у те године Белгија је избацила Маркса и Енгелса. Преселили су се у [[Келн]] где су започели издавати радикалне [[новине]] „Neue Rheinische Zeitung“Zeitung”. [[1849]]. године Маркс и Енгелс су морали напустити Немачку и сместили су се у [[Лондон]]. Пруске власти су вршиле притисак на британску власт да их обојицу избаци, али премијер Лорд Џон Расел је то одбио. Само са новцем који је једино Енгелс могао зарадити, породица Маркс је живела у тешком сиромаштву.
 
После Марксове смрти у [[1883]]. години Енгелс је посветио остатак свога живота уређујући и преводећи Марксове списе. Али, и значајно допринио феминистичкој теорији видевши на примеру узорка моногамног [[брак]]а доминацију мушкарца над женом. У том смислу повезује антикапиталистичку теорију са породицом тврдећи да су мушкарци доминирали [[жена]]ма, као што је капиталистичка класа доминирала радницима. Енгелс је умро у Лондону [[1895]]. године.<ref>Avineri, Shlomo (1968). The Social and Political Thought of Karl Marx, Cambridge University Press</ref>
Линија 73 ⟶ 77:
Главне идеје Марксовог и Енгелсовог сабраног дела укључују:<ref>Jon Elster, An Introduction to Karl Marx. Cambridge, England, 1986.</ref>
 
* '''средства производње''': Средства производње су комбинација средства рада и предмета рада коришћени од радника да раде производе. У средства рада спадају [[строј]]еви, [[алат]]и, опрема, [[инфраструктура]] и „све оне ствари помоћу којих људско биће делује на предмет рада и претвара га“га”. У предмет рада спадају сирови материјали и материјали директно преузети из природе. Средства производње сама по себи не производе ништа – радна снага је потребна да се производња успостави.
 
* '''начин производње''': Начин производње је одређена комбинација производних сила (укључујући средства производње и радну снагу) и друштвених и [[техника|техничких]] производних односа (у што спада [[власништво]], [[моћ]] и контролни односи који владају производном имовином друштва често кодификовани као закон; кооперативни радни односи и облици повезивања; односи међу људима и предметима њиховог рада и однос између друштвених класа).
 
* '''темељ и надструктура''': Маркс и Енгелс користе метафору „темељ-структура“структура” да објасне идеју да тоталитет односа између људи обзиром на „друштвену производњу њихових постојања“постојања” обликује [[економија|економски]] темељ на којем израста надструктура политичких и легалних институција. Бази саодговара друштвена свест у коју спадају религијске, филозофске и остале велике идеје. База условљава обоје, надструктуру и друштвену свест. Конфликт између развоја материјалних продуктивних сила и производних односа узрокује социјалне револуције и исходна промена у економском темељу ће пре или касније довести до преобликовања надструктуре. Али за Маркса процес није једносмеран – рефлексиван је. Темељ одређује надструктуру у првој инстанци и остаје темељ облика друштвене организације која тада може поновно деловати на оба дела метафоре „темељ-структура“структура”. Однос између надструктуре и темеља се сматра дијалектичним, а не као дистинкција између два права ентитета „у свету“свету”.
 
* '''класна свест''': Класна свест значи самосвест класе и свог капацитета да чини у свом рационалном интересу.
 
* '''идеологија''': Без да је дао општу дефиницију за идеологију Маркс неколико пута је користио термин да одреди производњу призора друштвене стварности. Према Енгелсу, „идеологија је процес постигнут од тзв. мислиоца свесно, тачно је, иако лажном свешћу. Праве мотивишуће силе које га подстичу остају му непознати; другачије то не би био идеолошки процес. Према томе, замишља лажне или на први [[поглед]] мотивишуће силе“силе”. Због тога што владајућа [[класа]] контролише средства производње, надструктура друштва као и њена владајућа правила ће бити одређена према томе шта је у најбољем интересу владајуће класе. Као што је Маркс рекао славно у Немачкој идеологији, „идеје владајуће класе су у свакој епохи владајуће идеје тј. класа која влада материјалним силама у друштву истовремено влада његовим интелектуалним силама“силама”. Према томе, идеологија друштва је од изразите важности, јер збуњује отуђене [[група|групе]] и може створити лажну свест као фетишизам робе (гледајући на рад као капитал ~ деградација људског живота).
 
* '''историјски материјализам''': Историјски материјализам је први артикулисао Маркс, иако сам није користио тај термин. Оно тражи узроке развоја и промена у људским друштвима у смислу у којем људи колективно стварају средства за [[живот]], према томе, давајући нагласак кроз економску анализу на све што коегзистира са економским темељем друштва (нпр. друштвене класе, политичке структуре, идеологије).
 
* '''политичка економија''': Термин „политичка економија“економија” је оригинално значио проучавање услова под којим је организована производња у [[држава]]ма новостворених капиталистичких система. Према томе, политичка економија проучава механизам људске активности у организовању материјала и механизам расподеле суфицита и дефицита који су резултат те активности. Политичка економија проучава како средства производње или одређеније [[капитал]] се манифестује у економској активности.
 
* '''експлоатација''': Маркс спомиње експлоатацију целог сегмента или класе друштва од другога. Види ју као инхерентно својство и кључни елемент капитализма и слободног [[тржиште|тржишта]]. Профит који је добио капиталиста је разлика између вредности производа учињен од стране радника и наднице коју радник добија; другим речима, капитализам делује на темељу плаћања радника мање од пуне вредности његовог рада, тако да капиталистичка класа може имати [[профит]].
Линија 113 ⟶ 117:
Историјски материјализам, теорија материјалистичког схватања историје према којој начин производње материјалног живота условљава развој друштвеног, полититичког и културног живота. Основне методолошке поставке те теорије изнео је Карл Маркс у Немачкој идеологији [[1846]]. године, а потпуно их разрадио у Прилогу критици политичке економије [[1859]]. године. Маркс историју види као процес у којем се законито измењују друштвено-економске формације (ловачко-сакупљачка заједница, робовласништво, феудализам, капитализам), а оне су одређене искључиво степеном развоја материјалних производних снага. На основу те теорије потоња марксистичка историографија у својим истраживањима је дала предност економској анализи у историјским истраживањима, из које се тумачило [[друштво]] у целини.<ref>Marx, Karl (1845). "The German Ideology". www.marxists.org.</ref><ref>Woods, Alan (2016). "What Is Historical Materialism?". In Defence of Marxism. International Marxist Tendency.</ref><ref>Kołakowski, Leszek (1976). Main Currents of Marxism, Oxford University Press</ref>
 
Поставке историјског материјализма које су сажето изражене у Марксовом предговору за „Прилог критици политичке економије“економије” из јануара [[1859]]. године у Лондону:<ref>crvena.org/2008/03/25/karl-marks-predgovor-za-prilog-kritici-politicke-ekonomije/</ref>
 
<blockquote>
У друштвеној производњи свога живота људи ступају у одређене, нужне односе, независне од њихове воље, односе производње, који одговарају одређеном степену развитка њихових материјалних производних снага. Целокупност тих односа производње сачињава економску структуру друштва, реалну основу, на којој се диже правна и политичка надградња и којој одговарају одређени облици друштвене свести. Начин производње материјалног живота условљава процес социјалног, политичког и духовног живота уопште. Не одређује свест људи њихово биће, већ обрнуто, њихово друштвено биће одређује њихову свест. На извесном ступену свог развитка долазе материјалне производне снаге друштва у противречје са постојећим односима производње, или, што је само правни израз за то, са односима својине у чијем су се оквиру дотле кретале. Из облика развијања производних снага ти се односи претварају у њихове окове. Тада наступа епоха социјалне револуције. Са променом економске основе врши се спорије или брже преврат читаве огромне надградње. При посматрању оваквих преврата мора се увек разликовати материјални преврат у економским условима производње, који се да констатовати са тачношћу физичких наука, од правних, политичких, религиозних, уметничких или филозофских, укратко, од идеолошких облика у којима људи постају свесни тога сукоба и борбом га решавају. Као год што некусе нека индивидууиндивидуа не оцењујемооцењује по ономе шта она о себи мисли да јесте, тако се ни о оваквој превратној епохи не можемоможе стварати суд из њене свести, већ — напротив морамо— тута свест мора да објашњавамосе објашњава из противречности материјалног живота, из постојећег сукоба међу друштвеним производним снагама и односима производње. Никада нека друштвена формација не пропада пре него што буду развијене све производне снаге за које је она довољно пространа, и никад нови, виши односи производње не наступају пре него што се материјални услови њихове егзистенције нису већ родили у крилу самог старог друштва. Према томе, човечанство поставља себи увек само оне задатке које може да реши, јер кад тачније посматрамо, увек ћемо наћи да се сам задатак рађа само тамо где материјални услови за његово решења већ постоје или се бар налазе у процесу свог настајања. У општим линијама могу се азијатски, антички, феудални и модерни буржоаски начини производње означити као прогресивне епохе економске друштвене формације. Буржоаски односи производње јесу последњи антагонистички облик друштвеног процеса производње, не антагонистички у смислу индивидуалног антагонизма, него антагонизма који потиче из друштвених животних услова индивидуа, али у исти мах производне снаге које се развијају у крилу буржоаског друштва стварају материјалне услове за решење тог антагонизма. Зато се са том друштвеном формацијом завршава предисторија људског друштва.
</blockquote>
 
Линија 129 ⟶ 133:
* '''Капитализам''': успоставља се владајућа класа капиталиста која располаже новчаним капиталом и средствима за производњу и расподелу на основу којих експлоатише радничку класу и све обесправљене под формом слободног уговора.
 
* '''Прогресивна бескласна заједница''' (која се може називати „социјализам“„социјализам” или „комунизам“„комунизам”, пошто су то синонимни појмови): бескласна и бездржавна светска заједница чија би главна обележја требала бити: глобални систем, заједничко власништво, демократско управљање, производња само за потребе и бесплатан приступ.
 
=== О синонимном значењу појмова „социјализам“„социјализам” или „комунизам“„комунизам” ===
У радовима Карла Маркса и Фридриха Енгелса се појмови „комунизам“„комунизам” или „социјализам“„социјализам” (научни социјализам) користе алтернативно, синонимно и наизменично да би се означио један те исти [[систем]], а не нека различита уређења или различити системи. Маркс и Енгелс су употребљавали та два појма наизменично да би означили постреволуционарни светски систем заснован на заједничком власништву и демократском управљању. Зашто су преферирали термин „комунизам“„комунизам” на почетку својих студија и организације, а термин „социјализам“„социјализам” (научни социјализам) на крају остаје добро наведено у Енгелсовом „Предговору енглеском издању“издању” из [[1888]]. године као и његовом „Предговору немачком издању“издању” Комунистичког манифеста из [[1890]]. године. У прилог томе говори и чувено дело Фридриха Енгелса „Социјализам од утопије до науке“науке”, односно у оргиналном називу „Социјализам: утопијски и научни“научни”.<ref>Engels, Friedrich (1970) [1880]. Socialism: Utopian and Scientific. "Historical Materialism". Marx/Engels Selected Works. </ref>
 
Једноставно, у периоду када су Маркс и Енгелс користили термин „комунизам“„комунизам” он је тада био ближи радикално расположеним нижим слојевима, али већ крајем [[19]]. [[век]]а је термин „социјализам“„социјализам” постао ближи радикално расположеним нижим слојевима, тако да су сви марксисти од краја [[19]]. [[век]]авека до [[1917]]. године користили термин „социјализам“„социјализам”.<ref>Steele, David (1992). From Marx to Mises: Post-Capitalist Society and the Challenge of Economic Calculation. Open Court Publishing Company. pp. 44–45. ISBN 978-0-87548-449-5. By 1888, the term 'socialism' was in general use among Marxists, who had dropped 'communism', now considered an old fashioned term meaning the same as 'socialism'. [...] At the turn of the century, Marxists called themselves socialists. [...] The definition of socialism and communism as successive stages was introduced into Marxist theory by Lenin in 1917 [...], the new distinction was helpful to Lenin in defending his party against the traditional Marxist criticism that Russia was too backward for a socialist revolution.</ref>
 
Разлику између појмова „социјализам“„социјализам” или „комунизам“„комунизам” је први учинио Лењин [[1917]]. године како би оправдао бољшевички пројекат државног капитализма у неразвијеној и аграрној [[Русија|Русији]], па је раздвојио појам „социјализам“„социјализам” који је назвао првом фазом и појам „комунизам“„комунизам” који је назвао вишом фазом, иако су појмови „социјализам“„социјализам” или „комунизам“„комунизам” до тада означавали један те исти систем, а прва или прелазна фаза није нити посебан систем, нити посебно уређење које би требало имати посебан назив.<ref>Steele, David (1992). From Marx to Mises: Post-Capitalist Society and the Challenge of Economic Calculation. Open Court Publishing Company. pp. 44–45. ISBN 978-0-87548-449-5. By 1888, the term 'socialism' was in general use among Marxists, who had dropped 'communism', now considered an old fashioned term meaning the same as 'socialism'. [...] At the turn of the century, Marxists called themselves socialists. [...] The definition of socialism and communism as successive stages was introduced into Marxist theory by Lenin in 1917 [...], the new distinction was helpful to Lenin in defending his party against the traditional Marxist criticism that Russia was too backward for a socialist revolution.</ref>
 
„Појмовно разликовање“разликовање” је било Лењиново фабриковање. Тачно јесте да је Маркс правио разлику између „прве фазе комунистичког друштва“друштва” и „више фазе комунистичког друштва“друштва” у својој „Критици Готског програма“програма”. Међутим, пошто је он као и Енгелс користио појмове „социјализам“„социјализам” или „комунизам“„комунизам” наизменично и синонимно како би описао постреволуционарно светско друштво који се базира на заједничком власништву и демократском управљању, исто тако је у „Критици Готског програма“програма” могао употребити терминологију „прве фазе социјалистичког друштва“друштва” и „више фазе социјалистичког друштва“друштва”.<ref>Steele, David (1992). From Marx to Mises: Post-Capitalist Society and the Challenge of Economic Calculation. Open Court Publishing Company. pp. 44–45. ISBN 978-0-87548-449-5. By 1888, the term 'socialism' was in general use among Marxists, who had dropped 'communism', now considered an old fashioned term meaning the same as 'socialism'. [...] At the turn of the century, Marxists called themselves socialists. [...] The definition of socialism and communism as successive stages was introduced into Marxist theory by Lenin in 1917 [...], the new distinction was helpful to Lenin in defending his party against the traditional Marxist criticism that Russia was too backward for a socialist revolution.</ref>
 
Према Марксу и Енгелсу „социјализам“„социјализам” или „комунизам“„комунизам” су синонимни појмови који означавају један те исти систем, а не неке посебне системе, те се могу користити алтернативно или у зависности од личних симпатија према једном од појмова. Прелазна фаза и раскид са старим системом није посебан систем, као што ни прелаз из феудализма у капитализам није био неки засебан и посебан систем.<ref>Steele, David (1992). From Marx to Mises: Post-Capitalist Society and the Challenge of Economic Calculation. Open Court Publishing Company. pp. 44–45. ISBN 978-0-87548-449-5. By 1888, the term 'socialism' was in general use among Marxists, who had dropped 'communism', now considered an old fashioned term meaning the same as 'socialism'. [...] At the turn of the century, Marxists called themselves socialists. [...] The definition of socialism and communism as successive stages was introduced into Marxist theory by Lenin in 1917 [...], the new distinction was helpful to Lenin in defending his party against the traditional Marxist criticism that Russia was too backward for a socialist revolution.</ref>
 
== Социјалдемократија ==
Социјалдемократија је школа мишљења унутар социјалистичке теорије и социјалистичког покрета. У другој половини [[19]]. [[век]]а је постојала епоха марксистичке социјалдемократије, те су тадашње социјалдемократске странке развијале револуционарне марксистичке програме.<ref>Schorske, Carl E. (1993) [1955]. German Social Democracy, 1905–1917: The Development of the Great Schism. Harvard Historical Studies. 65. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-35125-7.</ref>
 
Али, временом се социјалдемократија окренула политичком прагматизму. Прагматична социјалдемократија се фокусира само на минимални програм, којим у оквиру институција представничке, парламентарне демократије и тржишне капиталистичке економије настоји спровести делимичну промену утемељену на економској улози [[јавни сектор|јавног сектора]], јавним прописима, програмима, инвестицијама и сервисима који би требало да раде на ублажавању неправди које наноси нерегулисани, либерални модел тржишне капиталистичке економије. Практична реализација такве делимичне промене у оквиру институција парламентарне демократије и тржишне капиталистичке економије обично се назива социјално одговорном државом или државом благостања.<ref>Notermans, Ton (2000). Money, Markets, and the State: Social Democratic Economic Policies since 1918. Cambridge Studies in Comparative Politics. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-63339-0.</ref>
Линија 156 ⟶ 160:
Бољшевици предвођени [[Лењин|В. И. Лењином]] монополизујући власт у Русији су тиме створили нову засебну теорију и праксу унутар радничког покрета, названу [[лењинизам]] или [[марксизам-лењинизам]], што је једно време био и потпуно доминантан правац у светском радничком покрету.<ref>Suny, Ronald Grigor (1998). The Soviet Experiment. London: Oxford University Press. p. 57. ISBN 978-0-19-508105-3.</ref>
 
Постулате су темељили на својој интерпретацији Марксових и Енгелсових теорија, прилагођавајући их неразвијеној, заосталој, аграрној, полуфеудалној Русији тог времена, која је навикла на деспотизам као начин владања и одношења у друштву. Тако је направљена произвољна разлика између појмова „социјализам“„социјализам” или „комунизам“„комунизам” коју је учинио Лењин [[1917]]. године како би оправдао бољшевички пројекат државног капитализма у неразвијеној земљи, па је раздвојио појам „социјализам“„социјализам” који је назвао првом фазом и појам „комунизам“„комунизам” који је назвао вишом фазом, иако су појмови „социјализам“„социјализам” или „комунизам“„комунизам” до тада означавали један те исти систем и користили се синонимно и алтернативно, а прва или прелазна фаза није нити посебан систем, нити посебно уређење које би требало имати посебан назив.<ref>Steele, David (1992). From Marx to Mises: Post-Capitalist Society and the Challenge of Economic Calculation. Open Court Publishing Company. pp. 44–45. ISBN 978-0-87548-449-5. By 1888, the term 'socialism' was in general use among Marxists, who had dropped 'communism', now considered an old fashioned term meaning the same as 'socialism'. [...] At the turn of the century, Marxists called themselves socialists. [...] The definition of socialism and communism as successive stages was introduced into Marxist theory by Lenin in 1917 [...], the new distinction was helpful to Lenin in defending his party against the traditional Marxist criticism that Russia was too backward for a socialist revolution.</ref>
 
Бољшевизам је монополизовањем власти, искључивањем из изабраних тела особа других клубова мишљења и стављањем у илегалу њиховог деловања одступио од неких начела о којима је, поред многих других, нарочито говорила [[Роза Луксембург]], која је критиковала политику бољшевизма, као извитоперење радничке револуције, зато што радничка револуција подразумева демократска тела.<ref>"The Nationalities Question in the Russian Revolution (Rosa Luxemburg, 1918)". Libcom.org. 11 July 2006.</ref><ref>"The rise of state capitalism". The Economist. 21 January 2012.</ref>
 
Луксембургова се залагала за демократију и нужност револуције. Идеја демократије коју Stanley Aronowitz назива „генерализованом демократијом у неартикулисаном облику“облику” заправо умањује улогу партије, али је у ствари врло слично гледиштима Карла Маркса („Еманципацију радничке класе мора освојити сама радничка класа“класа”). Луксембургова је у својим списима о руској револуцији и Совјетском Савезу појаснила своје погледе о демократији. Луксембургова је рано напала недемократске тенденције присутне у руској револуцији:<ref>https://www.marxists.org/archive/luxemburg/1918/russian-revolution/</ref>
 
<blockquote>
„Без општих избора, неспутане слободе штампе и зборовања, слободне борбе мишљења, изумире живот у свакој јавној институцији, постаје привидним животом у којем јединим делатним елементом остаје бирократија. Јавни живот се полако успављује, неколико туцета партијских вођа неисцрпне енергије и безграничног идеализма диригује и [[влада]], под њима у стварности управља десетак истакнутих глава, и од времена до времена позива се на састанке елита радништва да би аплаудирала говорима вођа, једногласно прихватила предложене резолуције, у основу дакле газдовање клике - свакако диктатура, али не диктатура пролетаријата него диктатура шачице политичара, тј. диктатура у грађанском смислу, у смислу владавине јакобинаца (помицање конгреса савета од три на шест [[месец]]и!). Па и више: у таквом стању јавни живот мора подивљати: атентати, стрељања талаца итд.“”
</blockquote>
 
Роза Луксембург је развила посебну теорију „револуционарног марксизма“марксизма” и „револуционарног демократског социјализма“социјализма” названу [[луксембургизам]], те се залагала за „револуционарну социјалистичку демократију“демократију”:<ref>https://www.marxists.org/archive/luxemburg/1918/russian-revolution/</ref>
 
<blockquote>
„[[Слобода]] само за присталице власти, само за чланове једне партије - били они ма како бројни - није слобода. Слобода је увек само слобода онога који мисли другачије. Не због фанатизма „праведности“„праведности”, него због тога што се у тој бити исцрпљује све што је поучно, благотворно, што очишћује у политичкој слободи, и ефекат те бити изостаје, ако „слобода“„слобода” постане привилегија.“”
</blockquote>
 
<blockquote>
„Историјска задаћа пролетаријата је, када доспе на власт, да уместо грађанске демократије створи социјалистичку демократију, не да уклони сваку демократију. Али социјалистичка демократија не почиње тек у обећаној земљи када је створена подлога социјалистичке економије, као готов божићни поклон добром [[народ]]у који је у међувремену верно подржавао шачицу социјалистичких диктатора. Социјалистичка демократија почиње истовремено са рушењем класне владавине и изградњом социјализма. Она почиње са тренутком освајања власти од стране социјалистичке партије. Она није ништа друго него диктатура пролетаријата.“”
</blockquote>
 
Линија 179 ⟶ 183:
 
<blockquote>
„Укидање владавине капитала, остваривање социјалистичког друштвеног реда — ово, и ништа мање, је историјска тема тренутне револуције. Ово је велики подухват, и неће бити испуњен за трен ока простим издавањем неколико декрета одозго. Само кроз свесну акцију радничких маса у граду и селу, ово се може остварити, само кроз највишу интелектуалну зрелост људи и неисцрпни идеализам се овај циљ може спровести кроз све олује безбедно до луке.“”
</blockquote>
 
<blockquote>
„Социјална револуција захтева да је власт у рукама маса, у рукама радничких и војничких савета. Ово је програм револуције. Дуг је, међутим, пут од војника — од „чувара реакције“реакције” — до револуционарног пролетера.“”
</blockquote>
 
Радничка револуција подразумева демократска тела у која могу бити изабране особе различитих клубова мишљења, као у узорној Париској комуни, коју су хвалили Карл Маркс и Фридрих Енгелс називајући је „коначно пронађеним обликом ослобођења радничке класе“класе” и „диктатуром пролетаријата“пролетаријата”, што је у ствари само симболички појам којим се означава демократизација друштва и демократска радничка власт директно подређена масама, ради корените промене система.
 
Чланови Париске комуне, изабрани у представничко тело од народа у свом су деловању били непрекидно под контролом самог народа. Њихов се рад ставља на дискусију и могли су бити опозвани сваког тренутка. Они су изабрани од народа и за народ. То је директна демократија, која се заснива на активном учествовању маса у власти. Кадровски састав изабраног представничког тела, тј. Савета је у својој суштини био револуционаран. Међу присутним револуционарним струјама ту су били анархисти и социјалисти, бланкисти и слободарски републиканци. Париска комуна је непрестано слављена међу анархистима и марксистима све до данашњих дана, добрим делом баш због те различитости оријентација, због успешне сарадње међу разним револуционарним групама, због високог степена радничког самоуправљања, те распуштања стајаће војске и репресивних елемената.<ref>[http://www.noviplamen.net/glavna/marks-zivlji-nego-ikad/ Marks življi nego ikad<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref><ref>[http://komunist.free.fr/arhiva/mar2004/markovic.html Goran Markovic: Socijalizam — duh proslosti?<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
Линија 207 ⟶ 211:
* '''на микроекономском нивоу''' са увођењем облика заједничког власништва произвођача, стваралаца и креативаца, те демократским управљањем путем директног учешћа у саодлучивању и делегатског демократског система;
 
* '''на макроекономском нивоу''' са превазилажењем [[тржиште|тржишта]] и [[конкуренција (економија)|конкуренције]] као друштвених механизама који у капитализму проузрокују сталне [[рецесија|кризе]] и са успостављањем алтернативних начина координације производње и расподеле добара, као што су сарадња и обједињење производних јединица у једну општу производну јединицу уместо конкуренције и [[директна демократија|демократско планирање]] уместо „слепе“„слепе” тржишне производње;
 
* '''у односу према животној средини''' са усклађивањем обима привреде у складу са носећим и регенерацијским способностима [[животна средина|животне средине]], те са одрживим и стабилним привредним развојем утемељеним на редистрибуцији већ постојећег [[богатство|богатства]] и истовременом увођењу [[екологија|еколошки]] прихватљивих нових [[технологија]], [[вештачка интелигенција|вештачке интелигенције]], [[аутоматизација|аутоматизације]] и [[роботика|роботизације]];
Линија 213 ⟶ 217:
* '''у односу према класном питању и идентитетским питањима''' са превазилажењем како [[друштвена класа|класних]] разлика између рада и капитала тако и свих других облика неједнакости, подређености и искоришћавања на друштвеном нивоу, а нарочито дискриминације по неком основу, као што су: [[раса|раса]], боја коже, друштвено порекло, [[националност|национално]] порекло, [[етничка група|етничка]] припадност, веза са мањинским народом или мањинском заједницом, [[језик|језик]], вероисповест или уверење, политичко или друго [[мишљење|мишљење]], чланство у политичкој, синдикалној или другој организацији, [[пол|пол]], [[родни идентитет|родни идентитет]], [[сексуална оријентација|сексуална оријентација]], [[интерсексуалност|полне карактеристике]], [[брак|брачни]] или [[породица|породични]] статус, рођење, старосна доб, генетичке карактеристике, [[здравље|здравствено]] стање, [[инвалидитет|инвалидитет]] или друго лично својство.
 
[[Датотека:The_Earth_seen_from_Apollo_17.jpg|лево|мини|170п|„Радни [[људи]] [[свет]]а, уједините се!“”, један од слогана левице]]
 
[[Капитализам]] је интернационални и глобални систем и све више ће то бити својим даљим развојем, тако да ће и антикапитализам моћи да буде једино интернационални и глобални систем. Присталице ове политичке филозофије сматрају да ова политика не може опстати у једној земљи или у пар земаља, него да мора добити глобални карактер и због тога се залажу за превазилажење светског капитализма и прогресивни интернационализам (антикапиталистички интернационализам, антикапиталистички глобализам, прогресивни глобализам или алтерглобализам).<ref>www.demokraticni-socializem.si/</ref>
Линија 223 ⟶ 227:
На основу залагања за превазилажење светског капитализма присталице ове политике се повезују са еманципаторским и прогресивним покретима и странкама из целог света. Борба се смешта у светски антикапиталистички покрет, којег чине различити раднички и [[синдикат|синдикални покрети]], покрети за еманципаторска људска права и слободе, те нове левичарске [[политичка партија|странке]], организације и појединци.<ref> Anderson and Herr, Gary L. and Kathryn G. (2007). Encyclopedia of Activism and Social Justice. SAGE Publications. {{page|year=|isbn=978-1412918121|pages=}}. </ref>
 
[[Датотека:WSF2003.jpg|десно|мини|170п|Светски социјални форум и мото „Другачији свет је могућ“могућ”]]
 
Еманципаторски и прогресивни покрети за промену [[систем]]а се, наиме, организују на два начина. Са једне стране се организују као странке које желе добити демократску политичку моћ и деловати као антисистемска власт, а са друге стране се организују као покрети који се кроз [[демонстрације|демонстрације]], директне акције и притиске боре за мењање система, без жеље за формалним преузимањем политичке власти. Идеална позиција је једнаковредно удруживање обе стратегије мењања система за достизање истог циља: оних који делују ванинституционално, и врше притиске за мењање досадашњих друштвених односа, и оних који у формалном институционалном политичком простору мењају политике и саме институције које воде коренитом раскиду са постојећим системом.<ref>www.demokraticni-socializem.si/</ref><ref> Crosland, Anthony, The Future of Socialism, (Constable, 2006)</ref>
Линија 229 ⟶ 233:
Постоје тенденције на левици да би се савремене левичарске странке требале градити и развијати као масовне, демократске странке без неприкосновених [[вођа]], са унутрашњом организацијом заснованом на принципима [[партиципативна демократија|партиципативне демократије]] од најнижег до највишег нивоа, показујући тако својом унутрашњом организацијом за какво друштво се залажу.
 
Термини као што су „нова левица“левица” или „савремена левица“левица” се користе и као синоними за различите социјалистичке, [[екологизам|екологистичке]] и савремене марксистичке странке, организације и покрете, али се најчешћи придеви „нова“„нова” и „савремена“„савремена” користе за разликовање нове и савремене левице од концепата једнопартијског модела власти. Такве моделе су заступале такозване бољшевичко-комунистичке партије [[20]]. [[век]]а, засноване на бољшевизму и лењинизму различитих струја (тј. политици која је у мањој или већој мери углавном завршила у стаљинизму). Њихови експериментални [[модел]]и покушаја градње „социјализма у засебним земљама“земљама”, који се у реалности своде на једнопартијски државни капитализам у засебним земљама у оквиру светског капиталистичког система и [[тржиште|тржишта]], сматрају се недемократским и ауторитарним, те искривљењем племените идеје социјалне правде. Нема антикапитализма без демократије и зато антикапитализам може да буде само демократски и глобални.<ref>'State Capitalism' in the Soviet Union. M.C. Howard and J.E. King</ref><ref>Binns, Peter (1986). "State Capitalism".</ref><ref>Curian, Alt, Chambers, Garrett, Levi, McClain, George Thomas, James E., Simone, Geoffrey, Margaret, Paula D. (October 12, 2010). The Encyclopedia of Political Science Set. CQ Press. {{page|year=|isbn=978-1933116440|pages=}}.</ref>
 
Начелна обележја савремене левице су: активна демократија и антиауторитаризам; антикапитализам; друштвени прогресивизам и антиконзервативизам; [[антимилитаризам]] (антиратна оријентација); [[феминизам]] и антипатријархализам; [[секуларност|секуларизам]] и [[антиклерикализам]]; антирасизам и антиксенофобија; прогресивни патриотизам и прогресивни интернационализам (антикапиталистички интернационализам, антикапиталистички глобализам, прогресивни глобализам или алтерглобализам); антинационализам, антишовинизам, антинацизам и антифашизам.
Линија 239 ⟶ 243:
* [[Марксизам]]
* [[Анархизам]]
* [[Анархокомунизам]]
* [[Коминтерна]]
* [[Варшавски пакт]]
 
== Референце ==
Линија 244 ⟶ 251:
 
== Литература 1 ==
{{refbegincolbegin|30em3}}
* {{Citation | first = A Joseph | last=Berlau | title = The German Social Democratic Party, 1914—1921 | place = New York | publisher = Columbia University Press |year=1949}}.
* {{Cite book| ref=harv| last=Lamb| first = Peter| last2=Docherty| first2 = J. C.| title = Historical Dictionary of Socialism| edition = 2nd|year=2006| publisher = The Scarecrow Press| location = Lanham|isbn=978-0-8108-5560-1|pages=}}
Линија 285 ⟶ 292:
* Peter Wilberg, [http://www.newgnosis.co.uk/deep.html ''Deep Socialism: A New Manifesto of Marxist Ethics and Economics'']. {{page|year=2003|isbn=978-1-904519-02-7|pages=}}.
* -{[[Edmund Wilson]], ''To the Finland Station: A Study in the Writing and Acting of History'', Garden City, NY: Doubleday, 1940.}- {{LCCN|40034338}}.
{{refendcolend}}
 
{{colbegin|2}}
== Литература 2 ==
{{refbegin|30em}}
* Logie Barrow and Ian Bullock, 'Democratic Ideas and the British Labour Movement, 1880–1914', Cambridge University Press, 1996. {{page|year=|isbn=9780521560429|pages=}}
* Donald F. Busky, ''Democratic Socialism: A Global Survey'' Greenwood Publishing, 2000. {{page|year=|isbn=978-0-275-96886-1|pages=}}
Линија 299 ⟶ 305:
* [[Norman Thomas]] ''Democratic Socialism: a new appraisal'', [[League for Industrial Democracy]], 1953
* Jim Tomlinson ''Democratic Socialism and Economic Policy: The Attlee Years, 1945–1951'' Cambridge University Press, 1997. {{page|year=|isbn=978-0-521-55095-6|pages=}}
{{refendcolend}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Democratic socialism}}
{{Commonscat|Socialism}}
* {{dmoz|Society/Politics/Socialism/|Socialism}}
Линија 315 ⟶ 320:
* [https://www.vox.com/first-person/2018/8/1/17637028/bernie-sanders-alexandria-ocasio-cortez-cynthia-nixon-democratic-socialism-jacobin-dsa Democratic socialism, explained by a democratic socialist]. Meagan Day for ''[[Vox (website)|Vox]]''. August 1, 2018.
 
{{Политичкиполитички спектар}}▼
{{светоназор|примери}}▼
 
{{Authority control}}
 
▲{{Политички спектар}}
▲{{светоназор|примери}}
{{нормативна контрола}}
 
[[Категорија:Социјализам| ]]▼
 
[[Категорија:Политика]]
[[Категорија:Политичке теорије]]
[[Категорија:Демократија]]
▲[[Категорија:Социјализам]]
[[Категорија:Марксизам]]
[[Категорија:Анархизам]]
[[Категорија:2120. век]]
[[Категорија:Политичке науке]]
[[Категорија:Филозофија]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Социјализам”