Википедија

Блажо Јовановић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Поништена измена бр. 23521717 корисника Pinki (разговор)
ознака: поништење
Убачен део спорног текста
ознака: враћена измена
Ред 32:
{{!}}}
}}
'''Блажо Јовановић''' ([[Веље Брдо]], код [[Подгорица|Подгорице]], [[28. март]] [[1907]] — [[Игало]], [[4. фебруар]] [[1976]]), био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и [[Социјалистичка Република Црна Гора|СР Црне Горе]], [[орден јунака социјалистичког рада|јунак социјалистичког рада]] и [[народни херој Југославије]].
 
== Биографија ==
Рођен је [[28. март]]амарта [[1907]]. године у селу [[Веље Брдо|Вељем Брду]], код [[Подгорица|Подгорице]]. Потиче из сиромашне сељачке породице, због чега је веома рано почео да ради, да би зарадио за школовање. Још као гимназијалац, приступио је радничком покрету, а [[1924]]. године постао је члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Убрзо после примања у Партију постаје секретар партијске ћелије у родном месту.{{sfn|Народни хероји|1982|p=337}}
 
После завршетка гимназије у Подгорици, одлази у [[Београд]], где најпре уписује Медицински, а потом прелази на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]]. За време студија активно је учествовао у раду студентског покрета на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]]. После завођења [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] краља [[Александар I Карађорђевић|Александра Карађорђевића]], [[1929]]. године, Блажо, као апсолвент права, одлази у [[Загреб]], где се запошљава у Среском суду, као записничар.{{sfn|Народни хероји|1982|p=337}}
Ред 41:
Дипломирао је Правном факултету у Загребу, [[1931]]. године, и добио место судског приправника у Среском суду у [[Вараждин]]у. Доласком у Вараждин, Блажо је оживео партијски рад у овом месту. Формирао је прве партијске ћелије, а потом и Месни комитет, чији је био секретар. Његова партијска делатност се касније проширила и на околна места, па је формиран и Окружни комитет КПЈ за Вараждин, а Блажо је био његов секретар три године. Успео је и да успостави партијску везу са Загребом и Покрајинским комитетом КПЈ за Хрватску.{{sfn|Народни хероји|1982|p=337}}
 
Крајем [[1934]]. године, премештен је у Окружни суд у Подгорици. Али је убрзо потом је напустио судски посао и прешао у адвокате. Повремено се бавио и новинарством, био је политички коментатор у више црногорских листова: „Цети“''Цети'', „Слободној''Слободној мисли“мисли'', „Гласу''Гласу Црне Горе“Горе'' и др.{{sfn|Народни хероји|1982|p=337}}
 
У периоду од [[1934]]. до [[1936]]. године био је секретар Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору, Боку, Санџак и Косово и Метохију и члан [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а. После велике полицијске провале у партијску организацију у [[Црна Гора|Црној Гори]], [[1936]]. године, дошло је до расцепа партијске организације. Велики број комуниста је похапшен, одређени број је прешао у [[Краљевина Албанија|Албанију]], а остлиостали су прешли у илегалност.{{sfn|Народни хероји|1982|p=337}}
 
Активно је учествовао у организовању демонстрација на [[Цетиње|Цетињу]], поводом хапшења комуниста, [[1936]]. године. Иако су демонстрације биле забрањене, окупило се око 2.000 људи и успело да пробије жандармеријску блокаду и одржи демонстрације на Белверду, код Цетиња. Приликом покушаја жандарма да растуре демонстрације убијено је шест, а рањено 33 демонстраната. Блажо је, као један од главних организатора, ухапшен и забрањено му је кретање ван Црне Горе, на годину дана.{{sfn|Народни хероји|1982|p=338}}
Ред 60:
Као командант [[Зетски НОП одред|Зетског НОП одреда]] руководио је партизанском акцијом на Јелином Дубу, у [[Братожићи]]ма, када је уништено 40 италијанских камиона и заробљено више војника и официра. Учествовао је у припреми и раду [[Острошка скупштина|Острошке скупштине]], одржане [[8. фебруар]]а [[1942]]. године у [[манастир Острог|манастиру Острог]], на којој је изабран Главни Народноослободилачки одбор за Црну Гору, Боку и Санџак.{{sfn|Народни хероји|1982|p=338}}
 
МартаИако се у време „[[1942Лијева скретања|лијевих скретања]]”, крајем 1941 и почетком 1942, налазио на истакнутим функцијама, када је марта 1942. године, због слабости у раду, Врховни штаб НОВ и ПОЈ је реорганизовао Главни штаб НОПО Црне Горе и Боке, а у априлу [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]], јена захтев Милована Ђиласа и Ивана Милутиновића, реорганизовао Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку. Тада је, од свих старих чланова остао је само Блажо Јовановић, који је преузео функцију заменика политичког комесара Главног штаба.{{sfn|Народни хероји|1982|p=338}}
 
Јуна [[1942]]. године постављен је за заменика [[политички комесар|политичког комесара]], тек формиране, [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пете пролетерске (црногорске) НОУ бригаде]]. А септембра [[1942]]. године добија специјални задатак, од генералног секретара КПЈ и Врховног команданта НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], да иде у [[Албанија|Албанију]] и помогне албанским комунистима у организовању оружане борбе. С групом од 15 бораца, почетком октобра кренуо је из [[Прозор]]а за Албанију.{{sfn|Народни хероји|1982|p=338}}
 
У Албанији је провео осам месеци. Дао је велику помоћ албанским комунистима у организовању Прве конференције [[Комунистичка партија Албаније|Комунистичке партије Албаније]], као и у организовању [[Народноослободилачка борба Албаније|оружане борбе]]. Био је представник [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] и [[Коминтерна|Коминтерне]] у КП Албаније. После повратка из Албаније, у пролеће [[1943]]. године именован је за политичког секретара Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору, Боку и Санџак. Био је члан [[Црногорска антифашистичка скупштина народног ослобођења|Црногорске антифашистичке скупштине народног ослобођења]] и [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичке скупштине народног ослобођења Југославије]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=338}}
 
==== Учешће у лијевим скретањима ====
У време најжешћег партизанског прогона неистомишљеника, крајем 1941 и почетком 1942, познатијих као [[лијева скретања]], Блажо Јовановић је био на истакнутим функцијама. Када је 8. априла 1942 Тито на основу захтева [[Милован Ђилас|Милована Ђиласа]] и [[Иван Милутиновић|Ивана Милутиновића]] одобрио смењивање Покрајинског комитета за Црну Гору у новоизабрани комитет је од старог руководства ушао једино Блажо Јовановић{{sfn|Ђилас|1990|p=180}}, без обзира што је у више наврата позивао на убиства цивила, ратних заробљеника, сељака, жена па чак и једне девојчице. У писму штабу пиперског НОП батаљона он пише - ''Према поузданом извјештају сада иде стално у Подгорицу код Станка Марковића једна мала плава дебела ђевојчица од 14-15 година са плавим капутом и плавом капуљачом, из Рогама. Она иде сада мјесто Буле Стаматовић о којој смо вам прије писали. Њу треба ухватити и саслушати, па ако је за ликвидацију и ликвидирати.''<ref name="Montenigrina">[http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_u_2_svj_ratu/politicka_misao_blaza_jovanovica_dragutin_papovic.html Драгутин Паповић - Политичка мисао Блажа Јовановића]</ref>
 
=== Послератни период ===
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Блажо_Јовановић”