Бугари — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 72:
[[Прво бугарско царство]] основано је у 681. години. Након усвајања [[Православље|православног хришћанства]] 864. године постало је један од културних центара словенске Европе. Његову водећу културну позицију била је консолидована са проналаском [[Ћирилица|ћирилског писма]] у престоници [[Велики Преслав|Преславу]] уочи 10. стољећа.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/?id=YIAYMNOOe0YC&pg=PR1 |title=Southeastern Europe in the Middle Ages, 500–1250, Cambridge Medieval Textbooks |last=Curta|first=Florin|publisher=Cambridge University Press |year=2006|accessdate=11. 2. 2015.|isbn=9780521815390 |pages=221–222}}</ref> Развој [[Старословенски језик|старословенске]] писмености у земљи имала је ефекат спречавања асимилације [[Јужни Словени|Јужних Словена]] у суседне културе, а такође је стимулисао развој посебног етничког идентитета.<ref name="Poulton2000">{{cite book|last=Poulton|first=Hugh|title=Who are the Macedonians?|url=https://books.google.com/books?id=ppbuavUZKEwC&pg=PA19|edition=2nd|year=2000|publisher=C. Hurst & Co. Publishers|isbn=978-1-85065-534-3|pages=19–20}}</ref> Симбиоза је изведена између бројчано слабих [[Прабугари|Прабугара]] и бројних словенских племена на том широком подручју од [[Дунав]]а на сјевера, до [[Егејско море|Егејског мора]] на југу, од [[Јадранско море|Јадранског мора]] на запада, до [[Црно море|Црног мора]] на истоку, који су прихватили заједнички етноним "Бугари".<ref>{{cite web|last=Karloukovski|first=Vassil|url=http://www.kroraina.com/macedon/mik_6_1.html |title=Средновековни градови и тврдини во Македонија. Иван Микулчиќ (Скопје, Македонска цивилизација, 1996)|isbn=978-9989-756-07-8|publisher=Kroraina.com |date=|accessdate=11. 2. 2015.|pages=72}}</ref> Током 10. века Бугари су успоставили облик националног идентитета који је био далеко од модерног национализма, али им је помогао да преживе као посебан ентитет током векова.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/?id=MUVgsK_GfxYC&pg=PA11 |title=An Introduction to Post-Communist Bulgaria: Political, Economic and Social Transformations |last=Giatzidis|first=Emil|publisher=Manchester University Press |accessdate=11. 2. 2015.|isbn=9780719060953 |year=2002}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/?id=Y0NBxG9Id58C&dq=Thus+by+Peter%27s+reign+the+Bulgar+and+Slavic+elements+had+merged+to+form+a+Slavic&q=Thus+by+Peter%27s+reign+the+Bulgar+and+Slavic+elements+had+merged+to+form+a+Slavic#v=snippet&q=Thus%20by%20Peter's%20reign%20the%20Bulgar&f=false |title=The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century |first=John V. A. |last=Fine, Jr. |publisher=University of Michigan |year=1991|via=Books.google.bg |date=|accessdate=11. 2. 2015.|isbn=978-0-472-08149-3|pages=165}}</ref>
 
Године 1018. Бугарска је изгубила независност и остала византијски предмет све до 1185. године, када је створено [[Друго бугарско царство]].<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/?id=ANdbpi1WAIQC&pg=PA364&lpg=PA364&dq=bulgaria+ceased+to+exist+1018#v=onepage&q=ceased%20%20bulgaria%20%201018%20&f=false |title=East Central Europe in the Middle Ages, 1000–1500 |first=Jean W. |last=Sedlar|publisher=University of Washington Press |year=1994|accessdate=11. 2. 2015.|isbn=9780295800646 |pages=364}}</ref> Ипак, крајем 14. века османлије су освојиле цијелу Бугарску.<ref>[https://www.britannica.com/place/Bulgaria|title= ''With the capture of a rump Bulgarian kingdom centred at Bdin (Vidin) in 1396, the last remnant of Bulgarian independence disappeared. ... The Bulgarian nobility was destroyed—its members either perished, fled, or accepted Islam and Turkicization—and the peasantry was enserfed to Turkish masters''.]</ref> Према османском систему, хришћани су сматрани разредом класом људима. Тако су Бугари, као и други хришћани, били подвргнути великим порезима, а мали део бугарског становништва доживело је делимичну или потпуну исламизацију.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/?id=zQsB_AghBKkC&pg=PA8 |title=Conversion to Islam in the Balkans: Kisve Bahası – Petitions and Ottoman Social Life, 1670–1730 |last=Minkov|first=Anton|publisher=BRILL |year=2004|accessdate=11. 2. 2015.|isbn=978-90-04-13576-5|pages=193}}</ref> Православни хришћани су били укључени у специфичну етно-верску заједницу под именом Рум [[Милет (Османско царство)|Милет]]. За обичне људе, припадници ове православне заједнице постали су важнији од њиховог етничког порекла.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/?id=htMUx8qlWCMC&pg=PA47 |title=Europe and the Historical Legacies in the Balkans|first=Raymond |last=Detrez|first2=Barbara |last2=Segaert|first3=Peter |last3=Lang|accessdate=11. 2. 2015.|isbn=9789052013749 |year=2008|pages=36}}</ref> Ова заједница постала је и основни облик друштвене организације и извор идентитета за све етничке групе унутар ње.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/?id=082osLxyBDgC&pg=PA17 |title=Studies on Ottoman Social and Political History: Selected Articles and Essays |first=Kemal H. |last=Karpat|publisher=Brill |year=2002|accessdate=11. 2. 2015.|isbn=978-90-04-12101-0|pages=17}}</ref> На овај начин, етноними су се ретко користили и између 15. и 19. века, већина локалног становништва постепено се почела идентифицирати као ''хришћани''.<ref>[https://books.google.com/books?id=7oAUeUVtc58C&pg=PA276 ''Handbook of Language and Ethnic Identity''], Disciplinary and Regional Perspectives, Joshua A. Fishman, Ofelia García. {{page1|location=|publisher=Oxford University Press|year=2010|isbn=978-0-19-537492-6|pages=276}}: "There were almost no remnants of a Bulgarian ethnic identity; the population defined itself as Christians, according to the Ottoman system of millets, that is, communities of religious beliefs. The first attempts to define a Bulgarian ethnicity started at the beginning of the 19th century."</ref><ref>{{cite book|last=Roudometof|first=Victor |last2=Robertson|first2=Roland |title=Nationalism, globalization, and orthodoxy: the social origins of ethnic conflict in the Balkans|publisher=Greenwood Publishing Group|year=2001|isbn=978-0-313-31949-5|url=https://books.google.com/?id=I9p_m7oXQ00C&pg=PA68&dq=rum+millet+identity#v=onepage&q=rum%20millet%20identity&f=false|pages=68–71}}</ref> Међутим, јавно-духовно свештенство у неким изолованим манастирима још увек су задржали препознатљив бугарски идентитет у животу,<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/?id=1ULXk_ofPSgC&pg=PA219 |title=Margins and Marginality: Marginalia and Colophons in South Slavic Manuscripts During the Ottoman Period, 1393–1878 |first=Tatiana Nikolaeva |last=Nikolova-Houston |publisher=The University of Texas at Austin, ProQuest|accessdate=11. 2. 2015.|isbn=9780549650751 |year=2008|pages=202–206}}</ref> што му је помогло да преживе претежно у руралним, удаљеним подручјима.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/?id=iL06AAAAIAAJ&pg=PA5 |title=Modern Bulgaria |first=R. J. |last=Crampton|publisher=Cambridge University Press |year=1987|accessdate=11. 2. 2015.|isbn=9780521273237 |pages=8}}</ref> Упркос процесу етно-верске фузије међу православним хришћанима, снажна националистичка осећања упорна су у католичкој заједници у северозападном делу земље.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/?id=jR98-Ata0CkC&pg=PA260 |title=Religion and Power in Europe: Conflict and Convergence |last=Carvalho|first=Joaquim|publisher=Edizioni Plus |accessdate=11. 2. 2015.|isbn=9788884924643 |year=2007|pages=261}}</ref> У то доба, међу интелигенцијом и урбаним становништвом догодио се процес делимичне хеленизације, што је резултат вишег статуса грчке културе и грчке православне цркве међу балканским хришћанима. Током друге половине 18. века [[Просветитељство]] у [[Западна Европа|западној Европи]] дало је утицај на покретање националног буђења Бугарске 1762. године.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/?id=x8lPyP6iE1YC&pg=PR4 |title=A Comparative Study of Post-Ottoman Political Influences on Bulgarian National Identity Construction and Conflict |first=Spencer S. |last=Stith|publisher=University of Kansas, ProQuest|accessdate=11. 2. 2015.|isbn=9780549683957 |year=2008|pages=22–23}}</ref>
 
Неки Бугари су подржавали руску војску када су прешли Дунав средином 18. века. [[Руска Империја|Русија]] је радила на томе да их убеди да се усељавају у подручја која су је недавно освојили, посебно у [[Бесарабија|Бесарабији]]. Као посљедица тога, насељавали су се многи бугарски колонисти, а касније су формирали два војна пука, у склопу руске војне колонизације подручја у 1759-1763.<ref>{{cite journal|first=Vladimir |last=Milchev|title=Два хусарски полка с българско участие в системата на държавната военна колонизация в Южна Украйна (1759-1762/63 г.) |trans-title=Two Hussar Regiments with Bulgarian Participation in the System of the State Military Colonization in Southern Ukraine (1759-1762/63) |language=Bulgarian |journal=Исторически преглед |year=2002|volume= |issue=5–6 |url=https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=113707 |pages=154–65}}</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бугари