Јастребац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Нема описа измене
ознака: уређивање извора (2017)
Ред 23:
}}
 
'''Јастребац''' је планина која се налази у средишњем делу Србије, на простору између [[Ниш]]а, [[Алексинац|Алексинца]], [[Крушевац|Крушевца]], [[Блаце|Блаца]] и [[Прокупље|Прокупља]]. СастојиПрипада серодопском од двапланинском масивасистему, Великогшто изначи Малогда Јастребца.је Спадапостала у родопске планинераседањем. Од [[Копаоник]]аИзграђена је одвојенод [[Јанкова клисура|Јанковом клисуром]] на реци Блаташници. Највиши врхови су Велика Ђулица (1491 -{m}-), Поглед (1481 -{m}-), Змајевац (1.313палеозојских -{m}-)шкриљаца и Бела стена (1.257 -{m}-) који представљају природну границу између Топлице и Поморавља. Превојем Гребац између Великог и Малог Јастрепца води пут Прокупље-Крушевац (преко [[РибарскаМагматске Бањастене|Рибарскемагматских Бањестена]]).
 
Масив Јастребца одвојен је од [[Копаоник]]а [[Јанкова клисура|Јанковом клисуром]] на реци Блаташници. Дели се на Велики и Мали Јастребац. Највиши врхови Великог Јастрепца (уједно и целог масива) су Велика Ђулица (1 491 -{m}-), Поглед (1 481 -{m}-), Мала Ђулица (1 429 m), Страцимир (1 394 m), Змајевац (1 381 -{m}-) итд. Они представљају природну границу између Топлице и Поморавља. На источној страни масива је Мали Јастребац, одвојен од Великог превојем Гребац, са највишим врхом Купињак (946 m). Гребен је дугачак 42 кm и од њега се одвајају широке косе, а најизразитији су према северу врхови Змајевац и Бела стена. Превојем Гребац води пут Прокупље-Крушевац (преко [[Рибарска Бања|Рибарске Бање]]).
Јастребац се одликује обилном листопадном и четинарском шумом. По лепоти се издвајају резерват белих [[бреза]], али и бројни водени токови, извори и потоци. У околним речицама и потоцима могу се наћи речни ракови и слободна [[пастрмке|пастрмка]], што је знак изузетно чисте воде. За оне који воле природну храну, Јастребац обилује мноштвом самониклог јестивог биља: сремуша, [[коприва|коприве]], [[маслачак|маслачка]], дивљих [[јагода]], [[јабука]] и [[крушка|крушака]], разних врста јестивих гљива... које је уз добру припрему, изузетно здрава [[храна]].
 
Планина је хидрографски богата, са токовима који припадају сливовима Јужне Мораве, [[Топлица (река)|Топлице]] и [[Расина|Расине]]. <ref>{{Cite book|title=Планине и врхови Балкана|last=Делибашић|first=Томица|publisher=ЈП Службени гласник, Планинарски савез Србије|year=2019|isbn=|location=|pages=}}</ref>
== Туризам и лов ==
 
Јастребац се одликује обилном листопадном, углавном буковом и четинарском шумом. По лепоти се издвајају резерват белих [[бреза]], али и бројни водени токови, извори и потоци. У околним речицама и потоцима могу се наћи речни ракови и слободна [[пастрмке|пастрмка]], што је знак изузетно чисте воде. За оне који воле природну храну, Јастребац обилује мноштвом самониклог јестивог биља: сремуша, [[коприва|коприве]], [[маслачак|маслачка]], дивљих [[јагода]], [[јабука]] и [[крушка|крушака]], разних врста јестивих гљива... које је уз добру припрему, изузетно здрава [[храна]].
 
== Туризам и лов ==
Излетиште „Јастребац“ се налази на 480 -{m}- надморске висине и располаже добрим смештајним капацитетима. Вештачко језеро омогућава купање у летњим месецима, а зими гостима стоји на располагању ски лифт са ски-стазом дужине 300 -{m}-. Убраја се у категорију лаких стаза, а налази се на надморској висини од 560 -{m}-.
У подножју Јастрепца налазе се бројни лековити минерални извори, [[Рибарска Бања]] са савременим рехабилитационим центром, Ломничка „кисела вода“, Беловодски кисељаци и др.
 
Омиљене планинарске маршруте су до „Беле Стене“ (1257 -{m}-), „Страцимира“ (1390 -{m}-), „Мазнице“ (1140 -{m}-), као и излети до „Мајорове чесме”, чесме „Две сестрице”, старе цркве Св. Петке, ”Долине бреза”, средњовековног утврђења „Градац”... Крај Ломничке реке и одмаралишта у Равништу налази се планинарски дом - „Лимарев дом” (521 m). До њега се стиже од Крушевца, асфалтним путем у дужини од 22 кm.
 
Ловиште „Велики Јастребац“ названо је по планини Велики Јастребац, чију територију покрива својим већим делом. Од Крушевца је удаљено 23 -{km}-. Ловиште је основано 1948. год, а још су у 19. веку постојали подаци о богатству ове планине бројном и аутохтоном дивљачи.
Линија 42 ⟶ 45:
* {{Cite encyclopedia|last= |first= |authorlink= | others = |title=|encyclopedia=Мала енциклопедија Просвета|year=1985|edition=3|url= |publisher=Просвета |location=Београд|isbn=978-86-07-00001-2}}
* {{Cite book | ref= harv|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title=Енциклопедијски географски лексикон Југославије|year=1990|url= |publisher=Свјетлост|location=Сарајево|isbn=978-86-01-02651-3}}
 
== Референце ==
<references />
 
== Спољашње везе ==