У време најжешћег партизанског прогона неистомишљеника, крајем 1941 и почетком 1942, познатијих као [[лијева скретања]], Блажо Јовановић је био на истакнутим функцијама. Када је 8. априла 1942 Тито на основу захтева [[Милован Ђилас|Милована Ђиласа]] и [[Иван Милутиновић|Ивана Милутиновића]] одобрио смењивање Покрајинског комитета за Црну Гору у новоизабрани комитет је од старог руководства ушао једино Блажо Јовановић{{sfn|Ђилас|1990|p=180}}, без обзира што је у више наврата позиваоу насвојим убистваписмима цивила, ратних заробљеника, сељака, жена па чак и једне девојчице. У писму штабу пиперског НОПштабовима батаљона онпод пишењеговом -командом ''Премапозивао поузданомна извјештајуубиства садацивила, идератних стално у Подгорицу код Станка Марковића једна мала плава дебела ђевојчица од 14-15 година са плавим капутом и плавом капуљачомзаробљеника, из Рогама. Она иде сада мјесто Буле Стаматовић о којој смо вам прије писали. Њу треба ухватити и саслушатисељака, па ако је за ликвидацију и ликвидиратижена.''<ref name="Montenigrina">[http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_u_2_svj_ratu/politicka_misao_blaza_jovanovica_dragutin_papovic.html Драгутин Паповић - Политичка мисао Блажа Јовановића]</ref>
