Феликс Јусупов — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.7
Ред 61:
 
==Убиство Распућина==
Феликс Јусупов је широј јавности најпознатији као убица [[Григориј Распућин|Григорија Распућина]]. Нетрепељивост према Распућину је била проузрокована великим утицајем овог мистика на царску породицу због његове наводне способности да лечи царевића Алексеја, који је боловао од [[Хемофилија|хемофилије]]. Део руског племства је сумњичила да онРаспућин поставља и смењује министре, усмерава спољну и унутрашњу политику, а крајем 1916. године сматрало се да је он крив за све неуспешне кадровске одлуке које су доводиле до пораза Русије у рату. Такође, у јавности се говорило да Распућин наговара цара да потпише примирје са Немачком.
 
Према разрађеном плану, Јусупов се прво приближио Распућину, тврдећи да жели да га мистик излечи од здравствених проблема. Паралелно, тражио је саучеснике међу другим великодостојницима. Прво се обратио [[Василије Маклаков|Василију Маклакову]], јер је знао за његове негативне ставове према Распућину изговорене у [[Руска дума|Думи]]. Маклаков је прихватио да га саветује али је одбио да учествује директно у убиству.<ref>B. Pares (1939), p. 400.</ref> Потом се обратио [[Владимир Пуришкевич|Владимиру Пуришкевичу]], који је према речима Феликса Јуспова, са жаром и одушевљењем обећао помоћ. ЗавереницимЗавереницима се прикључио и [[Дмитриј Павлович|Дмитрије Павлович]], царев блиски рођак и један од најбољих Феликсових пријатеља.
 
[[File:Spb 06-2012 Moika various 03.jpg|thumb|left| [[Палата на Мојки]] у Санкт Петербургу где је Распућин убијен]]
[[File:Dead_Rasputin.jpg|thumb|left|Распућиново тело са прострелном раном на челу]]
 
Убиство се одиграло у ноћи између 29. и 30. децембра 1916. у подруму [[Палата на Мојки|Палате на Мојки]], а убиство су извршили Јусупов, Павлович и Пуришкевич уз помоћ Станилоса Лазоверта и Сергеја Сухотина. Каснија обдукција је потврдила три прострелне ране на Распућиновом телу. Први [[метак]] је прошао кроз леву страну [[Грудни кош|грудног коша]] продиревши у [[стомак]] у пределу [[Јетра|јетре]], а други је прошао кроз леву страну леђа продревши у [[бубрег]]. Иако га ова два хица нису убила на месту, ране су биле озбиљне и претпоставља се да би га усмртиле у року од 10-20 минута. Тешко рањен Распућин је успео да се домогне дворишта где је пао у снегом прекривен травњак. Трећи метак је испаљен у чело. Није сигурно да ли га је Јусупов пре тога ударао палицом, нити се зна да ли је трећи метак опалио Јусупов или Пуришкевич. ЗавереницуЗавереници су леш бацили са Моста Бољшој Петровски под лед замрзнуте [[Мала Нева|Мале Неве]].
 
Тело је врло брзо пронађено и кривци су лако откривени. Царица је захтевала смртну казну, али су је наговорили да одустане од оптужби. Цар је без суђења послао Дмитрија на фронт у [[Персија|Персију]]; Пуришкевич је већ отишао на фронт у [[Румунија|Румунију]], док је Феликс протеран на имање Ракитноје.<ref>B. Almasov, p. 214; B. Pares, p. 146.</ref><ref>{{cite web|url=http://yusupov.org/rakitnoe.html|title=Род Князей Юсуповых, Дворцовый комплекс Юсуповых в Ракитном|work=yusupov.org|accessdate=5. 8. 2015}}</ref>
Ред 77:
У последњих неколико година појавило се неколико публициста који су довели у питању званичу верзију о индентитету убице развијајући теорију да су убиство организовали припадници [[Британска тајна служба|Британске тајне службе]]. Према овој теорији британски агенти су били забринути због гласина да Распућин наговара цара да потпише споразумни мир са Немачком, јер би у случају затварања [[Источни фронт (Први светски рат)|источног фронта]], сва немачка сила била усмерена на [[Западни фронт (Први светски рат)|западни фронт]]. Постоји неколико верзија ове теорије, али све инситирају да су убиство организовали агенти [[Семјуел Хоаре]] и [[Освалд Рејнер]], који је био пријатељ Јусупова на Оксфорду, а поједини инсистирају да је Рејнер сам упуцао Распућина.
 
Иако се ова теорија појавила и у медијима и о њој је снимљен и ТВ документарац, званични историчари је одбацују. Према речима историчара Дагласа Смита „не постоји убедљив доказ о умешаности британских агената у злочин”. Исто мишљење има и Кит Џефри, историчар специјализован за историју британске службе, који тврди да не постоји ниједан документ у архиви британске тајне службе који би поткрепио овакве теорије. Фурман у својој биографији Распућина истиче да не постоје сумње да је Јусупов био убица, ите да је само убиство почињено неспретно, што сведочи да је крвни акт починио аматер а не професионалац.<ref>J.T. Fuhrmann, p. 221.</ref>
 
==Избеглиштво==