Сеоба птица — разлика између измена

м
interpunkcija
м (interpunkcija)
Да ли ће нека птица селити, куда ће ићи и кад ће наступити [[селидбени немир]], део је њеног генетичког насљеђа: смер селидбе и трајање лета су урођени. То су, између осталог, утврдили научници [[Петер Бертолд]], [[Еберхард Гвинер]] и [[Волфганг Wiltschko]]. Постоје врсте код којих део популације, долазећи са севера [[Алпе]] обилази летећи у смеру југоистока, док их други део обилази у смеру југозапада. Ако се паре јединке из ових различитих делова исте популације, њихови потомци бирају средњи правац, или чак лете на север, на [[британска острва|британска острва]].
 
Даље, птице које су од ваљења подизане у константним [[лабораториј]]ским условима па никада нису биле у контакту са сродницима у слободној природи, нису познавале годишња доба. Па ипак су показивале типични селидбени немир, што значи повећање моторичких активности у јесен и пролеће. Размак између једног јесењег селидбеног немира и следећег, најчешће је био краћи од пуних годину дана. То се сматра доказом да је спремност за сеобу додуше урођена, али оптимални тренутак поласка бар у мањој мери условљавају конкретни услови (на примјер временски услови и количина расположиве хране) у околишу.
 
Врло очигледан доказ генетичке условљености селидбеног понашања су [[кукавице]]. Сасвим независно да ли су младунче излегли и подигли родитељи врсте [[станарица]], [[скиталица]] или [[селица]], младунци увек сами налазе пут до зимовалишта у источним деловима [[Африка|Африке]].
1.572.075

измена