Блажо Јовановић — разлика између измена

'''Блажо Јовановић''' ([[Веље Брдо]], код [[Подгорица|Подгорице]], [[28. март]] [[1907]] — [[Игало]], [[4. фебруар]] [[1976]]), био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и [[Социјалистичка Република Црна Гора|СР Црне Горе]], [[орден јунака социјалистичког рада|јунак социјалистичког рада]] и [[народни херој Југославије]].

Рођен је [[28. март]]амарта [[1907]]. године у селу [[Веље Брдо|Вељем Брду]], код [[Подгорица|Подгорице]]. Потиче из сиромашне сељачке породице, због чега је веома рано почео да ради, да би зарадио за школовање. Још као гимназијалац, приступио је радничком покрету, а [[1924]]. године постао је члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Убрзо после примања у Партију постаје секретар партијске ћелије у родном месту.{{sfn|Народни хероји|1982|p=337}}

Крајем [[1934]]. године, премештен је у Окружни суд у Подгорици. Али је убрзо потом је напустио судски посао и прешао у адвокате. Повремено се бавио и новинарством, био је политички коментатор у више црногорских листова: „Цети“''Цети'', „Слободној''Слободној мисли“мисли'', „Гласу''Гласу Црне Горе“Горе'' и др.{{sfn|Народни хероји|1982|p=337}}

У периоду од [[1934]]. до [[1936]]. године био је секретар Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору, Боку, Санџак и Косово и Метохију и члан [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а. После велике полицијске провале у партијску организацију у [[Црна Гора|Црној Гори]], [[1936]]. године, дошло је до расцепа партијске организације. Велики број комуниста је похапшен, одређени број је прешао у [[Краљевина Албанија|Албанију]], а остлиостали су прешли у илегалност.{{sfn|Народни хероји|1982|p=337}}

Активно је учествовао у организовању демонстрација на [[Цетиње|Цетињу]], поводом хапшења комуниста, [[1936]]. године. Иако су демонстрације биле забрањене, окупило се око 2.000 људи и успело да пробије жандармеријску блокаду и одржи демонстрације на БелвердуБелведеру, код Цетиња. Приликом покушаја жандарма да растуре демонстрације убијено је шест, а рањено 33 демонстраната. Блажо је, као један од главних организатора, ухапшен и забрањено му је кретање ван Црне Горе, на годину дана.{{sfn|Народни хероји|1982|p=338}}

После хапшења Блажо прелази у илегалност и активно наставља политички рад. Организатор је више штрајкова у [[Подгорица|Подгорици]] и [[Никшић]]у. Био је изабран за председника Радничко-сељачке странке, преко које је деловала тада илегална [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]]. На изборима [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1938.|парламентарним изборима]]., годинеодржаним децембра 1938, добио је највећи број гласова за народног посланика подгоричког среза, али је исте ноћи после избора, скинут с посланичке листе, због комунистичког деловања.{{sfn|Народни хероји|1982|p=338}}

Године [[1938]]. на Седмој покрајинској конференцији изабран је за секретара Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору, Боку, Санџак и Косово и Метохију. Био је један од организатора Осме покрајинске конференције, одржане [[16. август|16.]] и [[19. август]]аавгуста [[1940]]. године у селу [[Жугића Баре|Жугића Барама]], код [[Жабљак]]а. У раду ове конференције учествовало је 30 делегата, као и генерални секретар КПЈ [[Јосип Броз Тито]] и члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] [[Иван Милутиновић]]. Блажо је конференцији поднео политички реферат и изабран за делегата за Пету земаљску конференцију КПЈ.{{sfn|Народни хероји|1982|p=338}}

На [[Пета земаљска конференција КПЈ|Петој земаљској конференцији КПЈ]], одржаној октобра [[1940]]. године у [[Загреб]]у, изабран је за члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]]. Такође, током [[1940]]. године био је слушалац курсаКурса ЦК КПЈ одржаног у Загребу.{{sfn|Народни хероји|1982|p=338}}