Блажо Јовановић — разлика између измена

Рођен је 28. марта 1907. у селу [[Веље Брдо|Вељем Брду]], код [[Подгорица|Подгорице]]. Потиче из сиромашне сељачке породице, због чега је веома рано почео да ради, да би зарадио за школовање. Још као гимназијалац, приступио је радничком покрету, а [[1924]]. године постао је члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Убрзо посленакон примањапријема у ПартијуКПЈ, постајепостао је секретар партијске ћелије у родном месту.{{sfn|НародниNarodni heroji хероји1|1982|p=337}}

После завршетка гимназије у Подгорици, одлази у [[Београд]], где најпре уписује Медицински, а потом прелази на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]]. За време студија активно је учествовао у раду студентског покрета на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]]. После завођења [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] краља [[Александар I Карађорђевић|Александра Карађорђевића]], [[1929]]. године,Блажо Блажо,је као апсолвент права, одлазиотишао у [[Загреб]], где се запошљавазапослио у Среском суду, као записничар.{{sfn|НародниNarodni heroji хероји1|1982|p=337}}

Дипломирао је 1931. на Правном факултету у Загребу, [[1931]].и године, ипотом добио место судског приправника у Среском суду у [[Вараждин]]у. Доласком у Вараждин, Блажо је оживео партијски рад у овом месту. Формирао је прве партијске ћелије, а потом и Месни комитет, чији је био секретар. Његова партијска делатност се касније проширила и на околна места, па је формиран и Окружни комитет КПЈ за Вараждин, а Блажо је био његов секретар три године. Успео је и да успостави партијску везу са Загребом и Покрајинским комитетом КПЈ за Хрватску.{{sfn|НародниNarodni heroji хероји1|1982|p=337}}

Крајем 1934. године, премештен је у Окружни суд у Подгорици. Али је убрзо потом је напустио судски посао и прешао у адвокате. Повремено се бавио и новинарством, био је политички коментатор у више црногорских листова: ''Цети'', ''Слободној мисли'', ''Гласу Црне Горе'' и др.{{sfn|НародниNarodni херојиheroji 1|1982|p=337}}

У периоду од 1934. до 1936. био је секретар Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору, Боку, Санџак и Косово и Метохију и члан [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а. После велике полицијске провале у партијску организацију у Црној Гори 1936, дошло је до расцепа партијске организације. Велики број комуниста је похапшен, одређени број је прешао у [[Краљевина Албанија|Албанију]], а остали су прешли у илегалност.{{sfn|НародниNarodni херојиheroji 1|1982|p=337}}

Активно је учествовао у организовању демонстрација на [[Цетиње|Цетињу]], поводом хапшења комуниста, 1936. године. Иако су демонстрације биле забрањене, окупило се око 2.000 људи и успело да пробије жандармеријску блокаду и одржи демонстрације на Белведеру, код Цетиња. Приликом покушаја жандарма да растуре демонстрације убијено је шест, а рањено 33 демонстраната. Блажо је, као један од главних организатора, ухапшен и забрањено му је кретање ван Црне Горе, на годину дана.{{sfn|НародниNarodni херојиheroji 1|1982|p=338}}

После хапшења Блажо прелази у илегалност и активно наставља политички рад. Организатор је више штрајкова у [[Подгорица|Подгорици]] и [[Никшић]]у. Био је изабран за председника Радничко-сељачке странке, преко које је деловала тада илегална [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]]. На [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1938.|парламентарним изборима]], одржаним децембра 1938, добио је највећи број гласова за народног посланика подгоричког среза, али је исте ноћи после избора, скинут с посланичке листе, због комунистичког деловања.{{sfn|НародниNarodni херојиheroji 1|1982|p=338}}

Године 1938. на Седмој покрајинској конференцији изабран је за секретара Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору, Боку, Санџак и Косово и Метохију. Био је један од организатора Осме покрајинске конференције, одржане 16. и 19. августа 1940. у селу [[Жугића Баре|Жугића Барама]], код [[Жабљак]]а. У раду ове конференције учествовало је 30 делегата, као и генерални секретар КПЈ [[Јосип Броз Тито]] и члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] [[Иван Милутиновић]]. Блажо је конференцији поднео политички реферат и изабран за делегата за Пету земаљску конференцију КПЈ.{{sfn|НародниNarodni херојиheroji 1|1982|p=338}}

На [[Пета земаљска конференција КПЈ|Петој земаљској конференцији КПЈ]], одржаној октобра 1940. у [[Загреб]]у, изабран је за члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]]. Такође, током 1940. године био је слушалац Курса ЦК КПЈ одржаног у Загребу.{{sfn|НародниNarodni херојиheroji 1|1982|p=338}}

После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], активно је учествовао у организовању устанка народа Црне Горе. Учествовао је на [[Мајско саветовање ЦК КПЈ|Мајском саветовању КПЈ]] у Загребу, на коме су донесене инструкције за покретање Народноослободилачке борбе. Као секретар ПК КПЈ за Црну Гору, учествовао је у раду свих седница и саветовања Покрајинског комитета, као и у организовању [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанка]].{{sfn|НародниNarodni херојиheroji 1|1982|p=338}}

После сплашњавања устанка у [[Црна Гора|Црној Гори]] и повлачења партизанских јединица и [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОПОЈ-а]] из [[Србија|Србије]], крајем [[1941]]. године учествовао је у сређивању стања у партизанским јединицама и формирању [[Главни штаб НОВ и ПО Црне Горе|Главног штаба НОП одреда Црне Горе и Боке]]. У том периоду вршио је неколико одговорних функција: био је организациони секретар Покрајинског комитета, политички комесар Главног штаба и командант Зетског НОП одреда.{{sfn|НародниNarodni херојиheroji 1|1982|p=338}}

Као командант [[Зетски НОПпартизански одред|Зетског НОПпартизанског одреда]] руководио је партизанском акцијом на Јелином Дубу, у [[Братожићи]]ма, када је уништено 40 италијанских камиона и заробљено више војника и официра. Учествовао је у припреми и раду [[Острошка скупштина|Острошке скупштине]], одржане [[8. фебруар]]афебруара [[1942]]. године у [[манастир Острог|манастиру Острог]], на којој је изабран Главни Народноослободилачки одбор за Црну Гору, Боку и Санџак.{{sfn|НародниNarodni heroji хероји1|1982|p=338}}

Марта [[1942]]. године, због слабости у раду, Врховни штаб НОВ и ПОЈ је реорганизовао Главни штаб НОПО Црне Горе и Боке, а [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] је реорганизовао Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку. Тада је од свих старих чланова остао само Блажо Јовановић, који је преузео функцију заменика политичког комесара Главног штаба.{{sfn|НародниNarodni heroji хероји1|1982|p=338}}

Јуна [[1942]]. године постављен је за заменика [[политички комесар|политичког комесара]], тек формиране, [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пете пролетерске (црногорске) НОУударне бригаде]]. А септембра [[1942]]. године добија специјални задатак, од генералног секретара КПЈ и Врховног команданта НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], да иде у [[Албанија|Албанију]] и помогне албанским комунистима у организовању оружане борбе. С групом од 15 бораца, почетком октобра кренуо је из [[Прозор]]а за Албанију.{{sfn|НародниNarodni heroji хероји1|1982|p=338}}

У Албанији је провео осам месеци. Дао је велику помоћ албанским комунистима у организовању Прве конференције [[Комунистичка партија Албаније|Комунистичке партије Албаније]], као и у организовању [[Народноослободилачка борба Албаније|оружане борбе]]. Био је представник [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] и [[Коминтерна|Коминтерне]] у КП Албаније. После повратка из Албаније, у пролеће [[1943]]. године именован је за политичког секретара Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору, Боку и Санџак. Био је члан [[Црногорска антифашистичка скупштина народног ослобођења|Црногорске антифашистичке скупштине народног ослобођења]] и [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичке скупштине народног ослобођења Југославије]].{{sfn|НародниNarodni херојиheroji 1|1982|p=338}}

Априла [[1945]]. године Блажо Јовановић је постао први председник Владе [[Социјалистичка Република Црна Гора|Народне Републике Црне Горе]] и на тој дужности остао је до [[1953]]. године. Од децембра [[1953]]. до јула [[1962]]. године био је за председник Народне скупштине НР Црне Горе.{{sfn|НародниNarodni heroji хероји1|1982|p=338}}

Од [[1943]]. до [[1963]]. године обављао је дужност секретара Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору, а касније [[Савез комуниста Црне Горе|Комунистичке партије Црне Горе]]. Био је први председник Народног фронта, а касније [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Савеза социјалистичког радног народа]] Црне Горе и први председник [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР]]-а Црне Горе. Од [[1940]]. до [[1954]]. био је члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]], а од [[1954]]. до [[1969]]. године члан Извршног комитета [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК СКЈ]].{{sfn|НародниNarodni heroji хероји1|1982|p=338}}

Од [[1945]]. до [[1963]]. биран је за посланика Савезне скупштине, а од [[1963]]. до [[1975]]. године био је председник Уставног суда Југославије. Учествовао је на одржавању Прве конференције европских уставних судова и Пете међународне конференције „Европски мир путем права“. Јула [[1971]]. године изабран је у Извршни комитет Светске организације правника „Светски мир путем права“, а [[1973]]. године учествовао је на конференцији ове организације.{{sfn|НародниNarodni heroji хероји1|1982|p=338}}

Аутор је више политичких текстова, као и монографије „Актуелна''Актуелна питања Уставног суда Југославије“Југославије''. Имао је чин резервног [[генерал-мајор]]а [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и био члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације СФРЈ]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=338}}

Умро је [[4. фебруар]]а [[1976]]. године у [[Игало|Игалу]], а сахрањен је у [[Подгорица|Титограду]].{{sfn|НародниNarodni херојиheroji 1|1982|p=338}}

Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и великог броја страних и [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[10. јул]]ајула [[1953]]. године.{{sfn|НародниNarodni херојиheroji 1|1982|p=338}}