Огњиште — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 13:
Још код [[Стари Словени|старих Словена]] огњиште је имало важан и култни значај. Било је централно мјесто животног простора а испод њега су се полагали покојници.
 
Код старих Срба је огњиште било укопано у средини једноћелијског кућног пода. То удубљење у коме се ложила ватра са обично поплочаним простором уз ватру, називало се огњиште. Уз огњиште се усресређивао домаћи живот, обављала договарања, препричавла предања и вјеровања. Огњиште је било од изузетног значаја за [[Словени|Словене]] али и [[Срби|Србе]]. Народни израз „набити огњиште“ (неком) открива да су госте примали и посађивали поред огњишта уз [[Пардо|парду]] (вертиклни стуб у брвнарама) указујући му на тај начин, посебну част. Уз огњиште се примао први божићни гост полазник. На огњишту се давао, узимао и враћао зајам јер се огњиште више признавало него живи свједоци. Оно што је олтар за храм то је огњиште за кућу. Готово сви домаћи обреди, од рађања до умирања, обављали су се уз огњиште. Код [[Црногорци|Црногораца]] се ријечју огњиште и заклиње и проклиње.
 
На огњишту су се исповједали гријешници. У здравици из Зплања се домаћину жели: „кокоши на буњишту и дјечице на огњишту“. У [[Србија|Србији]] млада пред полазак на вјенчање љуби огњиште својих родитеља, а по доласку у кућу младожење љуби њихово огњиште. Око огњишта се носи божићна слама, налажу бадњаци, пеку чеснице и печенице.<ref name="Kozara" />
 
== Значења ==