Википедија

Емил Диркем — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 116:
 
== О васпитању ==
Реч [[васпитање]] се понекад употребљавала у веома широком смислу означавајући скуп утицаја које природа или други људи могу вршити било на нашу интелигенцију или вољу. Као[[Утилитаризам|Утилитаристичка]] што кажедефиниција [[Džon Stjuart Mil|СтјуартСтјуарта МилМила]], онопод васпитањем подразумева све што чинимо за себе саме и све што други чине за нас како би нас приближили савршенству наше природе. У најширем смислу, оно подразумева и посредно дејство на карактер и способности човека. Деловање ствари на људе по начину и резултатима се веома разликује од деловања самих људи, односно дејство вршњака на вршњаке разликује се од дејства које одрасли врше на млађе од себе. [[Утилитаризам|Утилитарна]] дефиниција према којој би васпитање имало циљ да од појединца начини средство среће за њега самог и друге људе. Срећа је нешто што је по својој суштини субјективно и што свако процењује на свој начин. Услови среће су за њега услови живота. Потпуна срећа јесте потпуни живот.
 
Према [[Имануел Кант|Канту]], циљ васпитања је да сваки појединац достигне највећи могући ступањ савршенства. ШтаСавршенство јеу савршенство?овом Тослучају јеподразумева складан развој свих људских способности и да сваки човек мора да оствари потенцијале. Међутим, колико год да је тај складни развој потребан и пожељан, није га могуће у потпуности развити, тако да сви имамоимају исту функцију. Нисмо сви створени да размишљамо, потребни су и они чији је задатак да мисле. Мисао може да се одвоји само ако се одвоји од деловања и ако се окрене себи самој, само ако се субјект који јој се цео посвећује одвоји од деловања споља. Одатле произилази прва диференцијација коју нужно прати поремећај равнотеже. А делање, са своје стране, као и мисао, може да поприми мноштво различитих и посебних облика. Несумњиво, та специјализација не искључује известан заједнички фонд, па према томе ни одређену равнотежу како органских, тако и психичких функција, без које би здравље појединца, а истовремено и  друштвене кохезије, било доведено у питање. При свему томе, савршена хармонија не може бити представљена као крајњи циљ васпитања и понашања.
 
Општа примедба која се може упутити свим дефиницијама јесте да оне полазе од постулата да постоји идеално, савршено васпитање које важи за све људе без разлике, а теоретичар се труди да дефинише управо универзално и јединствено [[васпитање]]. Међутим, ништа у данашњој историји не потврђује сличну хипотезу. Васпитање је бескрајно разнолико и зависи од тога о ком добу и о којој земљи је реч. Васпитање зависи од државе и околности унутар ње саме (религија, степен развијености науке и индустрије, политичке околности...).▼
[[Утилитаризам|Утилитарна]] дефиниција према којој би васпитање имало циљ да од појединца начини средство среће за њега самог и друге људе. Срећа је нешто што је по својој суштини субјективно и што свако процењује на свој начин. Услови среће су за њега услови живота. Потпуна срећа јесте потпуни живот.
 
▲Општа примедба која се може упутити свим дефиницијама јесте да оне полазе од постулата да постоји идеално, савршено васпитање које важи за све људе без разлике, а теоретичар се труди да дефинише управо универзално и јединствено васпитање. Међутим, ништа у данашњој историји не потврђује сличну хипотезу. Васпитање је бескрајно разнолико и зависи од тога о ком добу и о којој земљи је реч. Васпитање зависи од државе и околности унутар ње саме (религија, степен развијености науке и индустрије, политичке околности...).
 
Свако друштво посматрано у одређеном тренутку свог развоја поседује васпитни систем. Узалудно је веровати да можемо да подижемо децу онако како желимо. Има обичаја којима се морамо повиновати; ако од њих знатније одступамо, они се свете нашој деци. Она, кад постану одрасла, нису у стању да живе међу својим савременицима у хармоничним односима. Регулативни циљ васпитања од кога не можемо одступити.
 
Међутим, [[Обичај|обичаје]] и идеје, који одређују тај тип, нисмонисуих створилиљуди мистворили појединачно. Они су производ заједничког живота и издржавају његове потребе.
 
Они су чак у великој мери дело претходних генерација. Цела прошлост човечанства допринела је да се створи тај скуп максима које управљају васпитањем какво данас имамо. Када се историјски проучава начин на који су се створили и развили системи васпитања, примећује се да они зависе од религије, политичке организације, степена развијености наука, стања индустрије итд.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Емил_Диркем”