Мишколц — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 70:
У Мишколцу је била сложна колонија Срба и Цинцара. Постојала је грчко-српска школа, а њен учитељ 1727. године био је Јован Апостоловић. Забележен је од званичне администрације 1753. године у Мишколцу, трговац Стерија - предак по оцу, познатог књижевника Јована Стерије Поповића, из Вршца.<ref>"Време" Београд 1934. године</ref> Дата је 1754. године у руке синђелија јереју Михаилу из Мосхопоља - Албаније, у "компанији мишковачкој" (тј. Мишколцу).<ref>"Српски сион", Карловци 1904. године</ref> Посланик српског црквено-народног сабора у Темишвару 1790. године био је Ђорђе Петаки трговац из Мишколца.<ref>"Србски летопис", Будим 1863. године</ref>
Православна општина у Мишколцу се жалила на црквено-народном сабору 1790. године да су православна црква и школа у месту подвргнути контрибуцији (државном порезу). Тражили су још једну сесију земље да боље издржавају свештеника.<ref>"Србски народни лист", Будим 1847. године</ref> Трговац Никола Јовановић је 1806. године на молбу митрополита Стратимировића приложио 1.000 ф. за карловачко "благодејаније".<ref>"Браник", Нови Сад 1892.</ref>
Монументална познобарокна српска православна црква посвећена Св. Науму грађена је 1785-1786. године. Култ Св. Наума су поштовали Цинцари. Његова служба и житије штампани су 1741. године у Москопољу. Михајло Готинис из Мишколца, поклонио је велики број бакрореза "Манастир Св. Наума на Охридском језеру". Оригиналну плочу је оставио на чување православној цркви у Мишколцу. Репрезентативни дуборезбарени иконостас рад је Николе Јанковића, завршен 1791. године. Иконе и зидни живопис сводова је сликао последњих година 18. века сликар Антун Кухлмајстер са сарадницима. Иконе у горњим зонама иконостаса радови су непознатих грчких иконописаца.<ref>"Нин", специјални додатак Динка Давидова, Београд 1990. године</ref>
| |||