Ђорђе Стојаковић — разлика између измена

Једно време боравио је у Пешти, па је премештен у [[Темишвар]] као члан Главног земљаског суда. Постављен је 1856. године за дворског саветника, као једини Србин, при највишем суду у Бечу. Када се у Војводини поново 1860/1861. године покренуо политички живот обратио се [[патријарх српски Јосиф|патријарху Рајачићу]] да тражи [[Благовештенски сабор]] за уређење политичких односа. Био је политички вођа Срба на Благовештенском сабору 1861. и на хрватском Сабору 1861-1866. године.<ref>Михаило Полит-Десанчић: "Покојници: успомене", Нови Сад 1899.</ref> Изванредан као говорник и правник првог реда, оријентисан против Мађара, насупротом "Омладини". На сабору је заједно са патријархом био представник већинске дворске проаустријске политике и он је том приликом имао улогу посредника. Показао се 1861. године Ђорђе као ''најоштроумнији Србин и најсмернији човек''. Радио је са др Јованом Суботићем и Ђорђем Стратимировићем план реституције Српске Војводине. Након тога био је именован за дворскога саветника у угарској канцеларији у Бечу. На основу његовога предлога [[1852]]. године је у Угарској донесен закон о дедовини, који је битно променио дотадашња правила приватног права. Након тога издао је на немачком књигу у којој је дао тумачење тога закона.