Ђорђе Стојаковић — разлика између измена

Почео је да политички представља Србе за време револуционарне 1848. године.<ref>Тодор Стефановић Вилоски: "Светли и тамни дани", Београд 1985.</ref> Заједно са [[Ђорђе Стратимировић (војсковођа)|Ђорђем Стратимировићем]] био је у делегацији, која је 8. априла [[1848]]. године изнела српске захтеве за аутономијом пред Угарским сабором у [[Братислава|Пожуну]] ([[Братислава|Братислави]]), а након тога и пред [[Лајош Кошут|Лајошом Кошутом]]. Присуствовао је на Мајској скуштини у Сремским Карловцима, где је одређен за делегата на Свесловенском конгресу у [[Праг]]у, заједно са [[Павле Стаматовић|Павлом Стаматовићем]], али по његовом повратку у Пешту мађарске власти су га затвориле. Ослобођен је из затвора и спасао се вешањапреког суда, захваљујући залагању владике [[Платон Атанацковић|Платона Атанацковића]]. Размењен је као заробљеник са једним Бечлијом. Након ослобађања из затвора отишао је у [[Сремски Карловци|Сремске Карловце]], где је постао члан Главног одбора Војводине Српске, да би након окончања рада Српског народног покрета 1848—1849. године вратио се у Пешту.