Јован Хаџић — разлика између измена

м
У [[Пешта|Пешти]] уписује филозофију, али након три године студирања он одустаје и започиње студије права. Још током студирања филозофије интересовао се за антику и [[античка Грчка|старогрчки језик]], а на правном факултету се истакао као један од најбољих студената римског права. Ова чињеница умногоме објашњава упливе изворног римског права у Србијански грађански законик. У то време Хаџић почиње и са писањем поезије под псеудонимом '''Милош Светић'''.<ref>{{Cite web|url=https://www.ravnoplov.rs/somborac-osnivac-matice-srpske-i-pisac-prvog-srpskog-gradjanskog-zakonika-jovan-hadzic/|title=SOMBORAC – OSNIVAČ MATICE SRPSKE I PISAC PRVOG SRPSKOG GRAĐANSKOG ZAKONIKA (Jovan Hadžić) – Ravnoplov|language=en-US|access-date=21. 07. 2019.}}</ref> Године 1822. наставља своје школовање у Бечу где се упознаје са аустријским правом. Студије завршава 1824. године. Током свог боравка у Бечу имао је прилике да упозна многе велике личности тог времена које ће имати непосредног утицаја на његов даљи рад тј. формирање његовог правног начина размишљања. Звање доктора свих права стиче 1826. године<ref name=automatski_generisano1>"Нова искра", Београд 1899. године</ref>, настањује се у Новом Саду где је 1834. године постављен за варошког сенатора. Оженио се 1829. године у Новом Саду са Маријом Десанчић.
 
У Србију стиже 1837. године, где је као један од водећих правника био је истакнута личност јавног живота, учесник у политичким борбама и противник [[Милош Обреновић|кнеза Милоша]]{{чињеница|date=02. 2019. }}. Остаје у кнежевини српској до 1846. године, где се показао великим "рођеним" законодавцем. Састављао је предлоге закона на основу Устава кнежевине Србије 1838. године. Његово дело је српски Грађански законик. Радио је на устројству Врховног суда кнежевине Србије, али није стигао да заврши Законик о судском поступку. Допринео је побољшању положаја државних и судских чиновника.<ref>"Браник", Нови Сад 26. август 1899.</ref>
 
У Новом Саду га 1847. године бирају за посланика за Угарски сабор у Пожуну. Двапут је позиван 1848. године за министарског саветника у Министарству правде у Пешти. Након револуције, морао се примити организације судства у Српском Војводству. После подношења оставке 1850. године, постаје председник Обласног суда у Новом Саду до 1854. године, када је пензионисан.<ref>Српски сион", Карловци 1899. године</ref>
27.345

измена