Јован Хаџић — разлика између измена

Хаџићев књижевни и научни рад је обиман. Осим правом, бавио се и поезијом, превођењем, историјом, филологијом. Јован Хаџић је био ученик [[Лукијан Мушицки|Л. Мушицког]] и његов настављач. Јавља се у поезији први пут са песмом: ''Одзив младога српског духана глас харфе шишатовачке.'' Као песник он је на прелазу старог [[класицизам|класицизма]] Л. Мушицког ка новијим песничким стремљењима чији су подстицаји допирали из немачке књижевности и наше народне поезије. По угледу на свог учитеља, Хаџић је писао оде у славу истакнутих савременика, родољубиве, дидактичке песме, показивао и велико интересовање за политичку и епску поезију. У његовим политичким песмама јавља се осећај за пригодно, јавно, актуелно, тако да песме добија изразито лични тон. Пошто је био активни учесник политичке сцене, он о свему говори отворено и ангажовано. Његова позната епска песма написана у хексаметру је ''Први прелазак Црног Ђорђа из Србије у Срем''. [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] је предмет и његовог главног историографског дела ''Устанак српски, под Црним Ђорђем'' (1862)<ref>"Нова искра", Београд 1906. године</ref>. Оно што је посебно интересантно јесте то да је Хаџић био претходник Ј. Ј. Змаја, јер неке његове родољубиве и дидактичке песме подсећају на Змајеве (''Зора је'', ''Глас Србина 1830'' и др). У својој поезији се доста угледао и на народну поезију, али у исто време био претходник како [[Јован Јовановић Змај|Ј. Ј. Змаја]] тако и [[Бранко Радичевић|Б. Радичевића]]. Зато га [[Јован Деретић]] у својој Историји српске књижевности сматра „Змајевим првим песничким учитељем“.