Муслимани (народ) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м clean up, replaced: {{colend}} → {{div col end}}, {{colbegin}} → {{div col}} користећи AWB |
||
Ред 27:
[[Датотека:EtnickaKartaSFRJMZ.jpg|мини|250п|десно|Етничка карта СФРЈ према попису из 1981. године: Муслимани представљени зеленом бојом]]
'''Муслимани''' су [[Јужни Словени|јужнословенски]] народ, признат као такав од [[1971]]. године у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији]]. У оквиру СФРЈ, Муслимани су претежно живели у [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босни и Херцеговини]], у којој су били најбројнији народ (према попису из [[1991]]. године било их је око 1.905.274 или 43,65%). У време постојања Југославије, Муслимани су говорили [[Српскохрватски језик|српскохрватским језиком]], а пре признања њихове народности 1971. године, изјашњавали су се као припадници других народа у СФРЈ (најчешће као [[Срби]] или [[Хрвати]], односно [[Југословени (народ)|Југословени]]), док је појам ''муслиман'' био само одредница за [[Вера|верску]] припадност. Потомци су [[Јужни Словени|Јужних Словена]] (углавном [[Срби муслимани|Срба]]) који су својевољно или под притиском прешли у [[ислам]] за време [[Османско царство|османске власти]].{{sfn|Селимовић|2001|p=163-181}}
== Фрагментација ==
За време постојања [[СФРЈ]], велика већина муслиманског народа била је изразито југословенски оријентисана.{{sfn|Ćerić|1968|p=}} Међутим, након трагичне погибије [[Џемал Биједић|Џемала Биједића]], председника [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]] (1971—1977), који је као херцеговачки Муслиман био искрени Југословен, водећи кадрови [[СКЈ]] из редова Муслимана почели су да воде опортунистичку политику интересног затварања у оквире републичких граница.{{sfn|Lučić|2009|p=97–115}} Иако су Муслимани живели не само у Босни и Херцеговини, већ и у појединим крајевима Србије и Црне Горе, као и широм Југославије, партијска елита у Сарајеву је током осамдесетих година у потпуности занемарила потребу за очувањем народног јединства у оквиру Југославије као заједничке државе, чиме је постављена основа за успон [[Партикуларизам|партикуларистичких]] тенденција које су биле фокусиране искључиво на Босну и Херцеговину.{{sfn|Sarač|2009|p=153–184}}
Таквом политиком, дато је зелено светло за успон [[Национализам|националистичких]] снага, на челу са [[Алија Изетбеговић|Алијом Изетбеговићем]] и његовом [[Странка демократске акције|Странком демократске акције]], која је 1990. године на [[Општи избори у СР Босни и Херцеговини 1990.|републичким изборима]] задобила поверење велике већине босанско-херцеговачких Муслимана. Тиме је дат замах сепаратистичким тенденцијама не само у односу на Југославију као заједничку државу, већ и у односу на целину муслиманског народа, који је живео широм Југославије. Таква политика је достигла кулминацију почетком 1992. године, када се велика већина босанско-херцеговачких Муслимана на [[Референдум о независности Босне и Херцеговине|референдуму]] определила за отцепљење Босне и Херцеговине од Југославије, иако је таква одлука директно доводила до цепања самог муслиманског народа и државно-политичког одвајања од Муслимана у Србији и Црној Гори.
Додатни корак ка разбијању јединства учињен је 1993. године на [[Први бошњачки сабор|Првом бошњачком сабору]] у Сарајеву, када је одлучено да се дотадашњи југословенски Муслимани преименују у [[Бошњаци|Бошњаке]], чиме је том старинском регионалном називу за становнике Босне дато ново национално значење. Ова одлука изазвала је бројне недоумице, како међу Муслиманима у [[Херцеговина|Херцеговини]], који се никада (чак ни у регионалном смислу) нису сматрали Бошњацима, тако и међу Муслиманима у Србији и Црној Гори, што је током наредних година довело до нових расправа и трајних подела. Усвајањем новог имена, међу Муслиманима је започео процес [[бошњакизација|бошњакизације]], који се из Босне и Херцеговине проширио и на подручја суседних држава.
Ред 42:
[[Датотека:MontenegroMuslims2011.PNG|мини|250п|десно|Удео етничких Муслимана у становништву Црне Горе према попису из 2011. године]]
{{више|Етнички Муслимани у Србији|Етнички Муслимани у Црној Гори|Етнички Муслимани у Босни и Херцеговини|Етнички Муслимани у Хрватској}}
Према попису становништва из [[2002]]. године, на подручју [[Србија|Србије]] је забележено 19.503 етничких Муслимана, од чега је 11.252 пописано на централним подручјима Србије, 3.634 на подручју [[Војводина|АП Војводине]], а 4.617 на подручју [[Град Београд|Града Београда]]. Резултати последњег пописа из [[2011]]. године показује да се укупан број етничких Муслимана у Србији повећао, тако да је забележено укупно 22.301 (+14%) припадника муслиманског народа, од чега је 14.945 пописано на централним подручјима Србије, 3.360 у Војводини и 3.996 у Београду.<ref>[https://www.makroekonomija.org/demografija/etnicke-promene-u-srbiji-izmedu-popisa-2002-2011-4-bosnjaci-i-muslimani/ Etničke promene u Srbiji između popisa 2002-2011]</ref>
Према попису становништва из [[2003]]. године, у [[Црна Гора|Црној Гори]] је било 24.625 етничких Муслимана, док је према последњем попису из 2011. године у Црног Гори живело 20.537 (-17%) припадника муслиманског народа. Према службеним резултатима пописа становништва из [[2013]]. године, у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] је живело 12.121 припадника муслиманског народа. Према резултатима пописа из 2011. године, на подручју [[Хрватска|Хрватске]] је живело 7.558 етничких Муслимана. Према пописима становништва 2002. године, у [[Словенија|Словенији]] је живело 10.467 припадника муслиманског народа, док је у [[Северна Македонија|Северној Македонији]] живело 2.553 етничких Муслимана.
Ред 54:
== Види још ==
{{
* [[Етнички Муслимани у Србији]]
* [[Етнички Муслимани у Црној Гори]]
Ред 69:
* [[Бошњакизација]]
* [[Јужни Словени]]
{{
== Напомене ==
| |||