Лола Новаковић — разлика између измена

Лола је званично почела своју каријеру [[1957]]. када је примљена у [[Радио Београд]] као стални вокални [[солиста]] и исте године је са запаженим успехом бранила државне боје на сајму у [[Лајпциг]]у. Тада је снимила прву плочу за дискографску кућу ДЕКА са песмама „Алиса у земљи чуда“ и кубанским хитом „Бабалу“ на шпанском језику. Учествује на [[Опатија (град)|Опатијском]] фестивалу [[1958]]. са песмом „Кућица у цвећу“, а [[1959]]. одлази на турнеју по [[Блиски исток|Блиском истоку]] и задржава се у [[Бејрут]]у до лета 1960. По повратку у Београд одржава први солистички концерт у Дому синдиката, за који су улазнице биле распродате за два непуна часа. Лола је била први домаћи естрадни [[уметник (музика)|уметник]] који је гостовао у [[Русија|Русији]] [[1960]].

На Загребачком фестивалу односи прву награду [[1961]]. са песмом „Свитање“. Исте [[године]] побеђује на Опатијском фестивалу са песмом Aнгела Влатковића „Једном у граду ко зна ком“ и добија награду за песму „Вољела бих да ме волиш“. Крајем 1961. гостује више месеци по [[Пољска|Пољској]] и [[Мађарска|Мађарској]] где 1962. излази лонг-плеј плоча са песмама које пева на шпанском и енглеском језику. На Загребачком фестивалу побеђује 1962. са песмом Алфонса Вучера „Ти ниси дошао“ коју је пропратила својим сузама. Лола је на том фестивалу добила аплауз загребачке публике који је трајао 10 минута и остао преседан у историји аплауза на домаћој сцени. У марту 1962. учествује са Драгославом Шекуларцем у снимању филма „Шеки снима, пази се“, који није забележио неки посебан успех. На фестивалу Београдско Пролеће 1962. побеђује песмом „Неко ко шапће“ а исте године односи прву награду у Опатији са песмом „Једно давно лето“ и успешно пева каснији хит „Знам да припадаш другој“.<ref>{{cite web |title=TRAGIČNA SUDBINA LOLE NOVAKOVIĆ Imala je 3 braka, buran život, a na kraju je komšije našle mrtvu u fotelji |url=https://www.piplmetar.rs/tragicna-sudbina-lole-novakovic-imala-je-3-braka-buran-zivot-a-na-kraju-je-komsije-nasle-mrtvu-u-fotelji/ |website=Piplmetar |accessdate=28. 1. 2019}}</ref>

На шестомесечну турнеју по [[Јапан]]у одлази [[1963]]. године где наступа у пратњи оркестра Мантованија по свим јапанским градовима и у многобројним телевизијским емисијама. На међународном фестивалу у Риму у лето [[1964]]. осваја прву награду са песмом Душана Видака „Улица четири фонтане“ и враћа се тријумфално у Београд. Ту Лолину победничку песму у Риму и песму са Евровизијског фестивала 1962. „Не пали светло у сумрак“ домаћа продукција никада није издала на плочу. Од 1963. до [[1965]]. Лола учествује у дечјој телевизијској серији „На слово, на слово“ која је касније [[1975]]. била поновљена. На међународном фестивалу Балканијада у Београду Лола веома запажено учествује 1964. Лолин хит из 1965. „Кап весеља“ проглашен је песмом године.

Лола се 1.октобра [[1966]]. удаје за Мила Јовановића од којег се разводи крајем [[1970]]. и поново узима своје презиме Новаковић и враћа се домаћој сцени. У тим годинама, Лола односи победе на многим домаћим фестивалима забавне музике, као и на фестивалима староградских песама и романси. Из овог периода остају хитови: „Марике“, „Врати се“, „Неко чека на мене“, „Љуби ме“, „Воли ме сад“, „После мене“, „После тебе“, „Река суза“, „Дуга топла ноћ“, „Мисли на мене“, „Бели багрем опет цвета“, „Калемегдан“, „Тише, тише“, „Београде, љубави моја“, „Засвирајте виолине“, „Не љубиш више као некад“, између осталих.

Удајом за естрадног уметника Драгана Антића,од којег се развела 2000. године, Лола годинама бива мета домаће жуте штампе. Уморна од новинарских измишљања, који су је у једном моменту чак прогласили тајним агентом ЦИА, а другом приликом објавили наводну вест да је Лола у руском затвору, засићена домаћим фестивалима, Лола Новаковић, на жалост своје милионске публике доноси одлуку да се повуче из уметничког живота и, како сама Лола каже, не каје се због тога, јер заувек остаје Прва дама домаће забавне музике, Балканска дива, Краљица евергрина, Уметница над уметницима.

{{colbegin|2div col}}

{{colenddiv col end}}