Грабовачки је био прво трговац, ипа на крајузатим штампар и издавач земунски. Дошао је са 10 година из родне Инђије, у Земун 1854. године, ида изучава занат. туТу је касније (1867) отворио бакалницу радњу, па књижару. ШтампаркиШтампарски занат је као млад изучио у Земуну, и затим је отворио издавачку књижару и штампарију. Штампао је деценијама књиге, листове, брошуре, календаре, разгледнице, летке и остало. Издавао је књиге које су штампане у Новом Саду, Београду и Земуну. Покренуо је 1869. године и пуних 10 година издавао свој календар "Србин", који је на корици имао српски грб. Иако је био поштен и пожртвован издавач, та "јефтина издања" нису била много на цени. Сматран је од стране неких Срба интелектуалаца, за "фанатизованог" борца. Часопис "Стражилово" га је на својим странама јавно ниподаштавао. Цео свој живот је посветио српској мисли, а његова књижара у Земуну је било стециште Срба патриота. Борио се одлучно и неуморно против свих недаћа које су задесиле Србе, због чега је прозван '''Србин'''. Био је противник режима Милана Обреновића, и "имао посла" са аустроугарским. Покренуо је 1876. године лист "Бомбу" и месечно издавао ''листиће''. Србинови "Записници" број 39. били су 1889. године заплењени, и у српској полицији задржани 62 дана.<ref>"Мале новине", Београд 1889.</ref>
Милош Грабовачки је био ожењен Банаћанком, Јеленом Лонгиновић, кћерком проте Симе Лонгиновића пароха Српског Итебеја. Обоје су били активни учесници Омладинског покрета међу Србима у Војводини. [[Јован Јовановић Змај]] тада панчевачки лекар је био "наводаџија" јер је спојио свог најбољег пријатеља Милоша и пријатељицу - сарадницу Јелену младу учитељицу. Јелена је писала чланке за Змајев хумористички лист ''[[Жижа (лист)|Жижа]]'' у Панчеву; Милош је био претплатник. Како је својим писањем привукла пажњу Милошеву, он је почео да се са њом дописује; три године је преписка у оба смера ишла преко Змаја, а "Драги Србин" и "Драга Српкиња" (како су се у преписци ословљавали) се нису лично познавали. До сусрета и веридбе је дошло 1871. године на Крстовдан, а венчали су на празник Св. Петке.<ref>"Правда", Београд 8. април 1939.</ref>
