Милош Грабовачки — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 3:
 
== Биографија ==
Грабовачки је био прво трговац, па затим штампар и издавач земунски. Дошао је са 10 година из родне Инђије, у Земун 1854. године, да изучава занат. Ту је касније (1867) отворио бакалницу радњу, па књижару. Штампарски занат је као млад изучио у Земуну, и затим је отворио издавачку књижару и штампарију. Штампао је деценијама књиге, листове, брошуре, календаре, разгледнице, летке и остало. Издавао је књиге које су штампане у Новом Саду, Београду и Земуну. Покренуо је 1869. године и пуних 10 година издавао свој календар "Србин",<ref>"Земунски гласник", Земун 12. октобра 1869.</ref> који је на корици имао српски грб. Иако је био поштен и пожртвован издавач, та "јефтина издања" нису била много на цени. Сматран је од стране неких Срба интелектуалаца, за "фанатизованог" борца. Часопис "Стражилово" га је на својим странама јавно ниподаштавао.<ref>"Страђилово", Нови Сад 15. јануар 1887.</ref> Цео свој живот је посветио српској мисли, а његова књижара у Земуну је било стециште Срба патриота. Борио се одлучно и неуморно против свих недаћа које су задесиле Србе, због чега је прозван '''Србин'''. Био је противник режима Милана Обреновића, и "имао посла" са аустроугарским. Покренуо је 1876. године лист "Бомбу" и месечно издавао ''листиће''. Србинови "Записници" број 39. били су 1889. године заплењени, и у српској полицији задржани 62 дана.<ref>"Мале новине", Београд 1889.</ref>
 
Милош Грабовачки је био ожењен Банаћанком, Јеленом Лонгиновић, кћерком проте Симе Лонгиновића пароха Српског Итебеја. Обоје су били активни учесници Омладинског покрета међу Србима у Војводини. [[Јован Јовановић Змај]] тада панчевачки лекар је био "наводаџија" јер је спојио свог најбољег пријатеља Милоша и пријатељицу - сарадницу Јелену младу учитељицу. Јелена је писала чланке за Змајев хумористички лист ''[[Жижа (лист)|Жижа]]'' у Панчеву; Милош је био претплатник. Како је својим писањем привукла пажњу Милошеву, он је почео да се са њом дописује; три године је преписка у оба смера ишла преко Змаја, а "Драги Србин" и "Драга Српкиња" (како су се у преписци ословљавали) се нису лично познавали. До сусрета и веридбе је дошло 1871. године на Крстовдан, а венчали су на празник Св. Петке.<ref>"Правда", Београд 8. април 1939.</ref>