Град Бања Лука — разлика између измена

На подручју Града Бање Луке постоји велики број вјерских објеката. У овом граду и његовој околини највише богомоља имају [[Српска православна црква]], [[Исламска заједница у Босни и Херцеговини|Исламска заједница]] и [[Католичка црква|Римокатоличка црква]]. Ту су и сједишта [[Епархија бањалучка|Епархије]], [[Бањолучка бискупија|Бискупије]] и [[Муфтијство бањалучко|Муфтијства бањолучког]]. Поред објеката три најбројније вјерске заједнице, у Бањој Луци су прије [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] постојала и два [[Јевреји|јеврејска]] храма ([[сефарди|сефардски]] и [[ашкенази|ашкенаски]]),<ref name="јобл">{{cite web|url=http://www.jobl.org/ |title=Јеврејска општина Бања Лука |language= |publisher=Jobl.org | year=2011—2013 |accessdate=7. 1. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151223235916/http://www.jobl.org/ |archive-date=23. 12. 2015 |url-status=dead }}</ref> те једна [[Евангелизам|евангелистичка]] црква. За вријеме Другог свјетског рата су порушене православне цркве у граду, а за вријеме [[Рат у Босни и Херцеговини|Рата у БиХ]], на овом подручју су срушене џамије и неке католичке цркве. Већина њих је обновљена или је њихова обнова у току.

 

Познато је да су прије османског освајања на овом простору постојале монашке заједнице и хришћанске цркве,<ref name="манастири">{{harvnb|Шево|1996|pp=}}</ref> а на основу жртвеника пронађеног код тврђаве Кастел, претпоставља се да је ту постојао и антички римски храм посвећен богу Јупитеру.{{sfn|Равлић|1974|pp=11}} Најстарији вјерски објекат за који се поуздано зна када је саграђен, била је [[Царева џамија (Бања Лука)|Царева џамија]], тзв. Хунћарија и Канунија, подигнута 1528. године, у част султана [[Сулејман Величанствени|Сулејмана]].{{sfn|Смлатић|1978|pp=41}} [[Манастир Гомионица]] се први пут помиње у сачуваним писаним изворима 1540. године.<ref name="гомионица">{{cite web|url=http://www.gomionica.org/ | title = Манастир Гомионица | language = | publisher = Gomionica.org |date=| accessdate=7. 1. 2014 | archive-url = https://web.archive.org/web/20140111022421/http://gomionica.org/ | archive-date=11. 1. 2014 |url-status=dead | df = }}</ref> На основу познате грађе претпоставља се да је на мјесту данашње [[манастир Крупа на Врбасу|цркве Светог Илије]] у Крупи на Врбасу постојао манастир у вријеме средњовјековне босанске државе.<ref name="манастири"/> Већина џамија изграђена је у 16. и 17. вијеку, а најпознатија међу њима је [[Џамија Ферхадија (Бања Лука)|Ферхат-пашина џамија (Ферхадија)]]. Најпознатија православна црква у Бањој Луци је [[Саборни храм Христа Спаситеља у Бањој Луци|Саборни храм Христа Спаситеља]], а од римокатоличких цркава највећи значај за вјернике али и за развој Бање Луке и околине имао је чувени трапистички [[Опатија Марија Звијезда|Самостан Марија Звијезда]].

 

Црква Христа Спаситеља је изграђена у [[Српско-византијски стил (модерни)|српско-византијском стилу]], који се на [[Балканско полуострво|Балкану]] јавља у архитектонској пракси крајем 19. и почетком 20. вијека. Срушена је у Другом свјетском рату, а обнова је почела тек [[1992]]. године. Зидана је тзв. [[бигар|травертином]], вулканским каменом са [[Блиски исток|Блиског истока]]. На фасади храма налазе се [[портал]]и, [[Розета (архитектура)|розете]], стубови, крстови, [[бифора|бифоре]] и [[архиволт]]е које су рађене од [[Карара|карарског]] бијелог мермера. Стубови (шест великих и четири мала) направљени су од гранита из мјеста Ђадоне ([[Сардинија]]). Иако њена унутрашњост још увијек није уређена, данас црква Христа спаситеља архитектонски представља једну од најљепших и највећих [[Православље|православних]] грађевина на Балкану. Приликом обнове храма 1992. године, одлучено је да он буде посвећен [[Христос|Христу Спаситељу]], а да у складу са тим [[слава|крсна слава]] Града буде [[Спасовдан]].{{sfn|Пејашиновић|2009|pp=138}}

 

 

=== Споменици и скулптуре ===

Неки од најпознатијих споменика и скулптура у Граду Бањој Луци су [[Споменик Петру Кочићу]], [[Споменик Топола ужаса]], [[Споменик Дванаест беба у Бањалуци|Споменик Дванаест беба]] и [[Скулптура „Мир“|Скулптура „Мир”]]. Споменик књижевнику и народном трибуну Петру Кочићу (1877—1916) налази се у [[Парк Петар Кочић|Градском парку]]. Аутори споменика су [[Антун Аугустинчић]] и [[Вања Радауш]]. Постављен је и свечано откривен 6. новембра 1932. године.<ref name="тобл"/> Споменик Топола ужаса се налази на Тргу жртава Јасеновца испред зграде [[Народна скупштина Републике Српске|Народне скупштине Републике Српске]] у центру Бање Луке. Подигнут је у знак сјећања на жртве [[Логор Јасеновац|усташког логора смрти Јасеновац]]. Споменик Дванаест беба се налази испред Музеја савремене умјетности Републике Српске. Подигнут је 2008. године у знак сјећања на [[смрт 12 бањалучких беба|12 беба]], страдалих 1992. године. Скулптура мира постављена је поводом осамнаесте годишњице од потписивања [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског споразума]]. Ради се о челичној скулптури у облику голуба који симболично шири крила ка слободи. Скулптура је дјело [[Миливоје Унковић|Миливоја Унковића]] а налази се у парку поред зграде Владе РС.