Протести у Србији 2020—2022. — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 177:
Учесници протеста у организацији Покрета "[[Доста је било]]" окупили су се [[2. август]]а испред зграде парламента што је, како су најавили, увод у блокаду Народне скупштине за наредни дан у 9.00 сати. Саобраћај испред зграде Парламента Србије био је блокиран од 20.00 због протеста. Циљ скупа је, како су навели организатори са Сашом Радуловићем на челу, да блокирају "фалсификоване" посланике да конституишу "фалсификовану" скупштину у Дому Народне скупштине. Учесници протеста носили су транспаренте "Обарање фалсификованих избора", "Захтев је један - оборени избори - оборена власт"<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4037291/protest-djb-skupstina-saobracaj.html|title=Протест покрета Доста је било испред Скупштине|first=|last=|website=www.rts.rs|accessdate=19. 11. 2020.|archive-date=19. 11. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201119120220/https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4037291/protest-djb-skupstina-saobracaj.html|url-status=live}}</ref>. Део грађана који је претходну ноћ био на протесту испред Скупштине Србије и ујутро се окупио испред парламента. Они су сматрали да су избори нерегуларни и не признају актуелне посланике ни данашњу конститутивну седницу. Окупљени грађани су добацивали посланицима и звиждали док су они улазили и излазили у зграду. Окупљени грађани су добацивали посланицима и звиждали док су они улазили и излазили у зграду. Док се одвијала седница, део демонстраната је гађао скупштинско степениште јајима и парадајзом. Један младић је приведен у Пионирском парку, али се не знају разлози привођења. Полиција није интервенисала осим када је део демонстраната покушао да заустави саобраћај<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4037740/skupstina-protest-sednica.html|title=Протест испред Скупштине за време конститутивне седнице|first=|last=|website=www.rts.rs|accessdate=19. 11. 2020.|archive-date=19. 11. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201119120223/https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4037740/skupstina-protest-sednica.html|url-status=live}}</ref>. Припадници Министарства унутрашњих послова у Београду ухапсили су исти дан посланике Срђана Нога и Зорана Радојичића по налогу Вишег јавног тужилаштва у Београду, а због постојања основа сумње да су извршили кривично дело позивање на насилну промену уставног уређења, саопштио је МУП. Како се наводи, осумњиченима је одређено задржавање до 48 часова и они су уз кривичну пријаву, били приведени надлежном тужилаштву. Ного и Радојичић су ухапшени у Сарајевској улици. Ногов адвокат Марко Пушица рекао је за Танјуг да верује да је његов клијент ухапшен, јер је најављивао употребу пејнтбол пушке испред парламента. Ногу је тај дан престао посланички имунитет, будући да је потврђен мандат посланика у новом сазиву<ref name="auto2">{{Cite web|url=https://www.rtv.rs/sr_ci/hronika/uhapseni-bivsi-poslanici-srdjan-nogo-i-zoran-radojicic_1150307.html|title=Ухапшени бивши посланици Срђан Ного и Зоран Радојичић|first=|last=|website=ЈМУ Радио-телевизија Војводине|accessdate=19. 11. 2020.|archive-date=19. 11. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201119120315/https://www.rtv.rs/sr_ci/hronika/uhapseni-bivsi-poslanici-srdjan-nogo-i-zoran-radojicic_1150307.html|url-status=live}}</ref>. Нешто после 20 часова испред Скупштине Србије је почео протест за захтевом да се на слободу пусте бивши народни посланици Срђан Ного и Зоран Радојичић<ref>{{Cite web|url=https://srbin.info/politika/uzivo-ispred-skupstine-protest-sloboda-za-noga-i-radojicica-video/|title=Испред Скупштине протест: Слобода за Нога и Радојичића (ВИДЕО)|first=|last=|date=3. 8. 2020.|website=СРБИН.ИНФО|accessdate=19. 11. 2020.|archive-date=19. 11. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201119120205/https://srbin.info/politika/uzivo-ispred-skupstine-protest-sloboda-za-noga-i-radojicica-video/|url-status=live}}</ref>. Бивши посланици Срђан Ного и Зоран Радојичић пуштени су два данс касније да се бране са слободе након саслушања у Вишем јавном тужилаштву у Београду, које није тражило од суда да им одреди притвор. Портпарол тужилаштва Ирена Бјелош прецизирала је у изјави за Танјуг да су Ного и Радојчић саслушани поводом кривичног дела позивање на насилну промену уставног уређења у покушају<ref>{{Cite web|url=https://www.rtv.rs/sr_ci/hronika/nogo-i-radojicic-pusteni-da-se-brane-sa-slobode_1150810.html|title=Ного и Радојичић пуштени да се бране са слободе - ЈМУ Радио-телевизија Војводине|accessdate=19. 11. 2020.|archive-date=19. 11. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201119120241/https://www.rtv.rs/sr_ci/hronika/nogo-i-radojicic-pusteni-da-se-brane-sa-slobode_1150810.html|url-status=live}}</ref>.
 
==== Протести против вакцинације, нових строгих мера против ковида Ковида-19 и против крађе беба ====
 
Група грађана окупила се [[7. септембар|7. септембра]] у подне испред Института „[[Батут]]“ у знак протеста против, како кажу, најављених испитивања вакцина против вируса короне. Протест је уследио након што је новинска агенција [[Ројтерс]] два дана раније известила да се Србија, заједно са [[Пакистан]]ом и још две земље, сложила да учествује у тестирању вакцине против вируса короне коју производи кинеска компанија ЦНБГ. Министар здравља Златибор Лончар је негирао рекавши да нису испуњени услови да се такво тестирање уради у земљи, рекавши да ће званичници бити ти који ће се појавити пред јавношћу ако се тако нешто догоди. Протест је предводила др [[Јована Стојковић]], која је окупљенима рекла да је министар просвете најавио да ће деца бити одузета родитељима ако не буду вакцинисана, па окупљени носе транспаренте „Нећемо вам дати децу“. Стојковић повезује вакцине са милијардером [[Бил Гејтс|Билом Гејтсом]] и тврди да не постоје докази да су вакцине безбедне и да могу да изазову озбиљне нежељене ефекте. Такође су се окупили против најаве да ће деца која ће имати симптоме вируса короне током боравка у школи бити тестирана без пристанка родитеља. Око зграде „Батут“ било је неколико припадника МУП-а, протест је протекао мирно и ретко ко од учесника носи заштитне маске<ref>{{Cite web|url=https://www.021.rs/story/Info/Srbija/252623/VIDEO-Protest-ispred-Batuta-zbog-najavljenog-testiranja-vakcina-protiv-korone.html|title=VIDEO: Protest ispred Batuta zbog najavljenog testiranja vakcina protiv korone|website=www.021.rs|accessdate=19. 11. 2020.|archive-date=19. 11. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201119120244/https://www.021.rs/story/Info/Srbija/252623/VIDEO-Protest-ispred-Batuta-zbog-najavljenog-testiranja-vakcina-protiv-korone.html|url-status=live}}</ref>
[[10. октобар|10. октобра]], родитељи несталих беба одржали су протестни скуп на београдском Тргу републике са циљем да још једном скрену пажњу јавности на судбину деце, за коју верују да је отета рођењем, а затим продата или дата на усвајање. Окупили су се и да би позвали надлежне институције у Србији да осветле околности под којима је њихова деца нестала. Закон о утврђивању чињеница о статусу новорођене деце, за коју се сумња да је нестала из породилишта у Србији, ступио је на снагу 11. марта 2020. године, а чланом 17. прописано је да је рок за покретање судског поступка шест месеци од дана ступања на снагу. Главне замерке које су родитељи изнели на закон су да родитељима нуди новчану надокнаду, уместо да одговоре на питање шта се догодило са њиховом децом. Заштитник грађана Србије Зоран Пашалић рекао је 11. септембра, на дан када је истекао законски рок за покретање судског поступка за утврђивање чињеница о несталим бебама, да ванредно стање уведено због епидемије ковид <span class="plainlinks"></span>19 треба да буде продужено за више од месец и по дана , јер су у том периоду уредбом Владе Србије престали да теку сви рокови у судским поступцима. Од тренутка доношења закона па надаље, родитељи несталих беба све што се догодило сматрало је „истезањем и стицањем времена“. Србија је била обавезна да донесе посебан закон, који би био правни оквир за решавање свих случајева „несталих беба“, пресудом Европског суда за људска права у Стразбуру из 2013. године у случају једне од мајки Зорице Јовановић. Пресуда коју је 2013. године донео Европски суд за људска права против Србије у случају Зорице Јовановић, која је тужила државу јер није добила одговор на питање шта се догодило са бебом за коју јој је речено да је умрла у породилишту у Ћуприји више од тридесет година. дан након рођења, био је кључни тренутак. Пресудом је наложено да се питање нестале деце мора решавати систематски, а рачун се налазио у Скупштини скоро шест година након истека рока који је Србија добила од Савета Европе. У Србији више од 2.000 родитеља, окупљених у удружења, тражи истину о бебама рођеним пре две, три и више деценија, за које су им у породилиштима рекли да су умрле, за шта сумњају, јер многи од њих никада нису добили тела деце, нити пратећу документацију<ref>{{Cite web|url=http://rs.n1info.com/Vesti/a659386/Roditelji-nestalih-beba-na-protestu-u-Beogradu-Nasa-borba-traje-predugo.html|title=Roditelji nestalih beba na protestu u Beogradu: Naša borba traje predugo|website=N1 Srbija|accessdate=19. 11. 2020.|archive-date=19. 11. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201119120312/http://rs.n1info.com/Vesti/a659386/Roditelji-nestalih-beba-na-protestu-u-Beogradu-Nasa-borba-traje-predugo.html|url-status=live}}</ref>.
 
 
==== Нови студентски протести против закона о високом образовању ====