Википедија

Хијерон II — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
{{Инфокутија владар
| име = Хијерон II
Линија 25 ⟶ 24:
| опис_грба =
}}
'''Хијерон II''' (?око [[305. п. н. е.|305. п. н. е.]] - [[215. п. н. е.]]) је био краљ [[Сиракуза|Сиракузе]] у периоду од [[270. п. н. е.]] до 215. п. н. е. Током његове дуге владавине се на [[Сицилија|Сицилији]] одиграо [[Први пунски рат]], у коме је Хијерон играо важну улогу и током кога је Сиракуза ступила у чврст савез са [[Римска република|Римом]], стекавши велики просперитет и поставши важно културно и научно средиште античког света.
 
Хијерон је био незаконити син [[Хијерокло од Сиракузе|Хијерокла]], сиракушког племића који је тврдио да подстичепотиче од тиранина [[Гелон]]а. За време [[Пир]]овог похода на Сицилију 277 - 276. п. н. е. је био у Пировој војсци, поставши, упркос младости, један од његових генерала. Када се Пир повукао са Сицилије, Хијерон је због своје репутације, изабран за команданта војске. СвојуДа би ојачао своју је политичку позицију ојачаои оженившиподршку сеунутар заСиракузе кћидок ратује ван града оженио је ћерку Лептина, једног од најутицајнијих грађана Сиракузе.
 
Након чишћења војске од старих најамника унајмио је нову најамничку војску. Хијерон се посветио обуци и наоружању грађанске војске. Освојио је Миле и заробио 1.500 непријатељских војника. Након тога освојио је и Амесел. Халесу је добио предајом, а онда су Абакена и Тиндариј прешли на страну Сиракузе. Хијерон је током те офанзиве сатерао [[Мамертинци|Мамертинце]] на малу територију. Тауромениј и Тиндарис су исто тако били под Сиракужанима. Након успешне офанзиве Хијерон се са 10.000 пешака и 1.500 коњаника улогорио крај реке Лонган. Мамертинци су имали 8.000 пешака под заповедништвом Киоса. Уследила је битка на реци Логан, у којој је Хијерон ИИ од Сиракузе победио Мамертинце и заробио њиховога вођу Киоса. У томе тренутку умешали су се Картагињани и наговорили су Мамертинце да не предају град. У Месану је ушла картагињанска јединица, па је Хијерон одустао од опсаде Месине и вратио се са војском у Сиракузу. Грађани Сиракузе су након те победе Хијерона прогласили краљем Сиракузе. Било је то између 269. и 265. пре Христа.<ref>[https://istorija.wikia.org/sr/wiki/%D0%A5%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD_II_%D0%BE%D0%B4_%D0%A1%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%83%D0%B7%D0%B5?variant=sr-el#cite_ref-12 Историја вики]</ref>
У међувремену је Сиракуза ушла у сукоб с [[Мамертинци]]ма који су држали [[Месана|Месану]]. Хијерон је кренуо у поход на њих и поразио их, а у освајању града га је зауставила [[Античка Картагина|картагинска]] дипломатска интервенција. Упркос томе, импресионирани грађани су га 270. п. н. е. именовали краљем.
[[Датотека:HieroII syracusa.jpg|thumb|Надгробник споменика Хијерона II од Сиракузе]]
Након неког времена Мамертинци су незадовољни картагињанским гарнизоном дигли побуну и протерали их из града да би потом [[Картагина|картагињани]] и [[Сиракуза|сиракужани]] опколили Месину. Убрзо Месени стиже помоћ римске војске под командом [[Апије Клаудије Каудекс|Апија Клаудија Каудекса]] који је победио и картагињане и Хијерона и натерао их на повлачење. Након тога је римска војска краткотрајно опсела Сиракузу и још неке области.
Када је године 264. п. н. е. покренуо нови поход на Мамертинце, они су у помоћ позвали Римљане. То је довело до нове, овај пут војне, картагинске интервенције, односно почетка првог пунског рата. Хијерон се заједно с картагинским војсковођом [[Ханон (Ханибалов син)|Ханоном]] супротставио конзулу [[Апије Клаудије Каудекс|Апију Клаудију Каудексу]]; резултат битке је био неодлучен, али се Хијерон повукао међу зидине Сиракузе. Тамо су га Римљани опсели, али је с њима [[263. п. н. е.]] склопио сепаратни мир. Римљани су му, у замену за савезништво, признали власт над југоистоком Сицилије.
 
Увидевши да Картагина и Сиракуза губе савезнике који прелазе на страну римљана Хијерон је закључио да римљани добијају рат, па је и он прешао на њихову страну и након тог времена био римски савезник, помажући логистички њихове походе по Сицилији и другде по Медитерану. Изградио је и снажну флоту, а Сиракуза је просперирала пошто су му римљани као њиховом савезнику вратили отете територије. У њој је под његовом влашћу деловао славни научник [[Архимед]], за чији је рачун саградио низ [[опсадне справе|опсадних справа]]. Такође је деловао и славни песник [[Теокрит]], који је написао низ песама у почаст Хијерона.
 
Све до своје смрти остао је верни римски савезник. Сиракуза је од тога имала велике користи, јер је савез са [[Римљани|римљанима]] омогућио дуги период мира и напретка. Никада раније Сиракуза није тако дуго уживала у миру и просперитету. Током [[Први пунски рат|Првог пунског рата]] помагао је Римљанима. Због великих заслуга Римљани су га специфично навели у мировном споразума са Картагином [[241. п. н. е.|241]]. пре Христа. Тим споразумом окончан је Први пунски рат, а Сиракуза је специфично наведена као територија коју Картагина не сме да напада. Између два пунска рата Хијерон је посећивао [[Рим]] и тада би му се указале највише државне почасти. Када је [[222. п. н. е.|222]]. пре Христа [[Марко Клаудије Марцел (конзул 196. п. н. е.)|Марко Клаудије Марцел]] победио [[Гали|Гале]] део ратног плена послао је Хијерону као великом римском пријатељу.<ref>[https://istorija.wikia.org/sr/wiki/%D0%A5%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD_II_%D0%BE%D0%B4_%D0%A1%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%83%D0%B7%D0%B5?variant=sr-el#cite_ref-12 Историја вики]</ref>
 
Не зна се кад је тачно умро, али се предпоставља да је то било [[215. п. н. е.|[[215. п. н. е.|215. године пре Христа]]]] или [[216. п. н. е.|216. године пре Христа]].
 
== Литература ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хијерон_II”