Непосредно по отпочињању и успјешном спровођењу офанзивних акција ВРС-а, Главни Штаб АРБиХ шаље као појачање елементе 7. Муслиманске и 17. Крајишке бригаде, уз скуп трупа из читавог 1.Првог Корпусакорпуса АРБиХ јачине једне бригаде.
Јужно од Сарајева 11.7.1993. Срби су ослободили [[Трново (Источно Сарајево)|Трново]], а последњих дана јула и почетком августа 1993. наставили су напредовати на запад и изашли су на Бјелашницу и Игман.{{sfn|Логос|2019|p=206}} Операција Лукавац 93 је завршена потпуном победом ВРС-а. До августа јединице ВРС заузеле су превоје [[Рогој]] и [[Гребак]], градић [[Трново (Источно Сарајево)|Трново]], [[Трескавица|Трескавицу]] и делове [[Игман]]а и [[Бјелашница|Бјелашнице]].
Послије војног успјеха [[Војска Републике Српске|ВРС]] Сарајево и Храсница нашли су се потпуно окружени, а Алија Изетбеговић је прекинуо преговоре у Женеви и тражио да се Војска РС повуче са Игмана и Бјелашнице. Под притисцима [[САД]] и [[НАТО]], који су претили Србима да ће их бомбардовати, а да се преговорапреговори у Женеви наставе, ВРС је пристала да се повуче са Игмана и Бјелашнице.{{sfn|Логос|2019|p=206}} Те планине су проглашене за [[демилитаризована зона|демилитаризовану зону]], која није никада заживјела.<ref>[http://www.unhchr.ch/Huridocda/Huridoca.nsf/TestFrame/4e8fe0c73ec7e4cc80256839003eeb04?Opendocument Извјештај Генералног секретара Уједињених нација о паду Сребренице, 15. новембар 1999, тачка 65], Приступљено 17. 4. 2013.</ref>{{sfn|Логос|2019|p=224. У првој половини маја 1994. мировне снаге УН допустиле су Армији РБиХ да на положаје на Игману постави и топове, а са тог подручја Бошњаци су вршили убиства српских војника и медицинских радника.}}
