Малта — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Малта: Исправљена правописна грешка ознаке: мобилна измена мобилно уређивање преко апликације Андроид апликација |
Исправљене словне грешке |
||
Ред 136:
Негде око 3500. п. н. е. ова култура је саградила неке од најстаријих верских грађевина на свету, као што су храмови [[Џгантија|Џгантије]] на Гоцу <ref name="autogenerated1"/>, и храмови [[Хаџар-Ким]] и Мнајдре {{sfn|Sheehan|2000|p=87}} Сматра се да су доласком човека на ова острва изумрли локални патуљасти водени коњи и [[слон]]ови. Након ове цивилизације Малтешка острва су неко време била ненасељена. У [[бронзано доба]] опет се појављују досељеници, чија је култура обухватала кремирање посмртних остатака и изградњу мањих мегалитних грађевина званих ''долмени'' .<ref>Daniel Cilia, [http://web.infinito.it/utenti/m/malta_mega_temples/linetime.html "Malta Before Common Era", in The Megalithic Temples of Malta].</ref>
Око 700. п. н. е. на острва долазе [[Грци]] који су се највише настанили на подручју данашње Валете .<ref>[http://www.doi.gov.mt/EN/islands/dates.asp "Notable dates in
Након пада [[Феникија|Феникије]] под [[ахеменидско царство|персијску]] власт, ово подручје је око 400. п. н. е. потпало под контролу [[Античка Картагина|Картагине]], бивше феничанске колоније {{sfn|Terterov|Reuvid|2005|p=25}}. За време Сиракуске побуне, Малта је остала верна Риму, због чега је награђена насловом ''-{Foederata Civitas}-'', који је значио одређени ниво аутономије унутар покрајине Сицилије.<ref name="castillo26"/> У то време острво су називали Мелита, а главни град налазио се у средишту острва и носио је исто име (данашња Мдина).{{sfn|Rix|2013|p=214}}
Ред 199:
Малтешким уставом зајамчена је слобода свим религијама, а [[католицизам]] се спомиње као државна [[религија]]. Према проценама око 98% становништва Малте су римокатолици, због чега је ово земља са скоро највећим уделом католика у становништву. У целој држави постоји око 360 цркава, што је практично једна црква на 1000 становника. Жупне цркве су географско и културно средиште сваког насеља у држави. Свако место обележава дан свог свеца заштитника са музичким поворкама, процесијама, посебним [[миса]]ма, [[ватромет]]ом и другим облицима славља.
Хришћанство је на Малту донео Свети Павле 70. године, када се његов брод насукао на ова острва. Најранијом [[Хришћанство|хришћанском]] богомољом на острву сматра се [[пећина]] светог Павла, која се налази на североистоку Малте, у којој је он наводно био заточен. Остаци хришћанских гробова и обреда нађени су у близини пећине, а датирају из 3. века. Широм острва налазе се [[катакомбе]] из периода римских прогона хришћана, од којих су најпознатије катакомбе Светог Павла и Свете Агате. Такође на острву постоји неколико цркава у пећинама,
[[Датотека:ZTN city center.jpg|мини|десно|250п|Црква у средишту Żејтуна]]
Ред 257:
Документована малтешка [[књижевност]] постоји преко два века, а недавни докази сведоче и о књижевној активности на локалном језику још из средњег века. Најзначајнији малтешки песник је Дун Карм Псаила који има статус националног песника. Неки од других важнијих малтешких књижевника су Руżар Бриффа и Кармену Васало.
Крајем 1960-их малтешка књижевност доживљава изузетне промене у свим облицима
Нову генерацију писаца чине [[Ђузе Стањо]], [[Карл Шембри]] и Кларе Азопард, док су у песништву важнија имена Адријан Грима, Имануел Мифсуд, Норбет Бугеја и Симоне Ингуанез.
Ред 264:
=== Музика ===
Иако данас на Малти превладава западњачка [[музика]], постоји и традиционална малтешка музика од које је најизраженија врста гħана. Овај музички облик састоји се од гитаре коју наизменично свира неколико људи, већином
=== Кухиња ===
| |||