Пуерто Сан Хулијан — разлика између измена

'''Пуерто Сан Хулијан,''' такође историјски позната као '''Порт Ст. Хулијан,'''<ref>Col. Don Antonio de Alcedo. ''The Geographical and Historical Dictionary of America and the West Indies: Containing an Entire Translation of the Spanish Work of Colonel Don Antonio de Alcedo, with Large Additions and Compilations from Modern Voyages and Travels and from Original and Authentic Information, Volume 4.'' G. A. Thompson, Esq., trans and ed. Carpenter and Son, et al., 1814. [https://books.google.com/books?id=9mQFAAAAQAAJ&pg=PA198#v=onepage&q&f=false pp.198-99.]</ref> је природна [[лука]] у [[Патагонија|Патагонији,]] у аргентинској [[Санта Круз (аргентинска провинција)|провинцији Санта Круз]] лоцирана на 49°18’S 67°43’W. У данима [[једрењак]]а представљао је тачку заустављања, 180 км јужно од [[град]]а Пуерто Десеадо. Данас је Пуерто Сан Хулијан такође име малог града (6.143 становника према подацима из 2001.) који се налази у луци.

Име јој је дао [[Португалија|португалски]] истраживач [[Фернандо Магелан]] који је тамо стигао 31. [[март]]а 1520. године и презимио у луци. Упознали су домаће људе које је [[Антонио Пигафета]] описао као џинове и назвао их ''Патагонијанцима''. Иако извештај Пигафета не описује како је дошло до овог имена, каснија популарна тумачења приклонила су се тумачењу које значи „земља великих стопала“. Међутим, ова [[етимологија]] је под знаком питања. Термин је највероватније изведен из имена стварног лика, "''Патагон''", дивљег створења са којим се суочио Прималеон из [[Грчка|Грчке]], [[јунак]] у шпанском витешком роману [[Франсиско Васкез де Коронадо|Франциска Васкез]]а, објављеном 1512. године, тада веома популарном и омиљеном Магелану.<ref>Stanley J. Ulijaszek, Francis E. Johnston, M. A. Preece, ''The Cambridge Encyclopedia of Human Growth and Development,'' Cambridge University Press, 1998, p. 380: "''Patagonian Giants: Myths and Possibilities.''"</ref> Магеланова перцепција староседелаца, одевених у коже, који једу сирово месо, јасно је подсећање на нецивилизованог ''Патагона'' у Васкезовој књизи. Романиста и путописац Брус Четвин у својој [[Књига|књизи]] "''У Патагонији"''<ref name="Chatwin, Bruce 1977">Chatwin, Bruce. ''In Patagonia'' (1977). Ch. 49</ref> сугерише етимолошке корене и Патагона и Патагоније,<ref> name="Chatwin, Bruce. ''In Patagonia'' (1977). Ch. 49<"/ref> напомињући сличност између „Патагона“ и [[Грчки језик|грчке]] речи παταγος, {{Чињеница|датум=January 2016}} што значи „рикање“ или „шкргут зубима“ (у својој хроници Пигафета описује Патагонце као „људе који ричу као бикови“).

Почетком [[април]]а, Магелан се суочио са побуном коју су у [[поноћ]] на дан [[Ускрс|Ускрса]]а предводили његови [[Шпанија|шпански]] капетани, али је успео да је савлада, погубивши [[побуњеник]]е, укључујући једног капетана, а оставивши другог. Напустио је луку 21. [[август]]а 1520. и 21. [[Октобар|октобра]] пронашао источни улаз у пролаз који је тражио, теснац који сада носи његово име.

Педесет и осам година касније, [[Френсис Дрејк|Френсис Дрејк је]] током своје пловидбе стигао до луке, 15. [[јун]]а 1578. године и такође одлучио да ту презими. Пронашли су остатке вешала на којима је Магелан погубио побуњенике. Дрејк је такође имао потешкоћа са незадовољством током путовања и оптужио је свог пријатеља Томаса Даутија за издају и подстицање на побуну. На суђењу је Даути проглашен кривим, али само по оптужби за побуну. На Дрејково инсистирање, Даутију је одсечена глава, али овај строги пример није имао жељени ефекат. Све веће тензије између морнара и господе истраживача довеле су скоро до побуне отприлике месец дана касније. Дрејк је одржао говор постављајући правила понашања. У августу су отишли до Магелановог теснаца.

[[Насеље]] Флоридабланка, краткотрајну шпанску колонију од приближно 150 људи, основао је недалеко од Сан Хулијана 1780. године краљ [[Карлос II од Шпаније]]. Напуштено је 1784. године, а његове [[рушевине]] су поново откривене током 1980-их.

Лука је наставила да се користи, а млади [[Природна историја|природњак]] [[Чарлс Дарвин]] стигао је са истраживачком експедицијом ''Бигл'' под командом капетана Роберта ФицРоја у [[јануар]]у 1834. Док је ''Бигл'' изводио своје [[Хидрографија|хидрографско]] истраживање, Дарвин је истраживао локалну [[Геологија|геологију]] на литицама у близини луке и пронашао [[фосил]]е делова [[Кичма|кичме]] и задње [[Нога|ноге]] „неке велике [[Животиње|животиње]], маштам о [[мамут]]у“. На повратку у [[Енглеска|Енглеску]] је анатом Ричард Овен открио да су кости биле у ствари од огромног створења налик на [[Лама (животиња)|лам]]у и [[Камила|камилу]], коју је Овен назвао ''Макраухенија''. Ово је било једно од открића која су довела до настанка [[Дарвинова теорија|Дарвинове теорије]].

Током касног 19. и почетком 20. века, Сан Хулијан и околина били су важан регион узгајања [[Овца|оваца]], а компанија „Свифт“ поставила је комплекс погона замрзивача, дуж обале северно од самог града.

Током [[Фолкландски рат|Фокландског рата]] 1982. ({{Јез-шп|Guerra de las Malvinas/Guerra del Atlántico Sur}}), пошто је Сан Хулијан једна од најближих тачака острвима, градско узлетиште користило је аргентинско [[ваздухопловство]]. Две [[Eskadrila (avijacija)|ескадриле]] ловаца извеле су 149 налета против Британаца у 45 дана операција. Иронично, многи први становници Пуерто Сан Хулијана били су британски поданици са Фокландских острва,{{Чињеница|датум=March 2013}} као део овчарске индустрије у региону.

* Вивиана Алдер, антарктичка истраживачица

* [[https://web.archive.org/web/20060602003958/http://www.nauticalfiction.co.uk/action_notes_display.php?id=1] Broadside: Anson's Circumnavigation, 1740]