Лука Ћеловић — разлика између измена

Лука је рођен 1854. године у засеоку Придворцима код Требиња, на празник Св. Луку. По том светитељу је и добио крштено име. Основну школу учио је у Требињу, па наставио код очевог пријатеља Јована Пиштелића у [[Бања Лука|Бањалуци]]. Године 1871. прелази код стрица Јована Ћеловића у [[Брчко]]м, да заврши школу и ради у његовој трговачкој радњи.<ref>каталог изложбе: "Лука Ћеловић велики добротвор Београдског универзитета", Београд 2004. године</ref> То му је било све школовање. Године 1872, морао је напустити [[Босна|Босну]] и дошао је у [[Београд]] своме земљаку, архимандриту [[Нићифор Дучић|Нићифору Дучићу]], који га је дао као шегрта у тадашњу познату радњу Радосављевића и Игњатијевића. Када је [[1875]]. године пукла [[Невесињска пушка]], односно избио Српски устанак у [[Херцеговина|Херцеговини]], Лука се, као добровољац, враћа у родну Херцеговину. У борбама са Турцима био је лакше рањен, али се брзо опоравља и у својој чети наставља борбу. Пошто и Србија објављује рат Турској, добровољци из Херцеговине враћају се у Београд, са њима и Лука, па наставља војевање у оба српско - турска рата, [[1876]]. и [[1877]] — [[1878]]. године. По завршетку рата, Ћеловић је отпочео самосталну трговину домаћим производима ([[шљива|шљиве]], [[житарице|жито]] и друга храна), уз помоћ својих земљака, познатих трговаца [[АКУД Бранко Крсмановић|Крсмановића]] и [[Паранос]]а. У јесен [[1882]]. основана је Београдска Задруга за међусобно помагање и штедњу, као завод мањих људи, с незнатним удјелима и малим [[капитал]]ом. [[1899]]. године изабран је за предсједника управног одбора Београдске Задруге. Једва писмен, самоук, Ћеловић је напорним трудом од Београдске Задруге начинио један од најјачих и најсолиднијих српских новчаних завода и индустријских предузећа. Председник Задруге био је до своје смрти [[1929]]. године.