Википедија

Krivično procesno pravo — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
'''Krivično procesno pravo''' ({{Јез-енг|criminal procedural law}}) kao grana ''pozitivnog zakonodavstva'' predstavlja sistem [[pravne norme|pravnih normi]] ili normativno utvrđeni skup pravnih propisa, kojima se uređuje [[krivični postupak]]. Sastavni deo definicije krivičnog procesnog prava, kao grane zakonodavstva je pojam [[Krivični postupak|krivičnog postupka]]. U opštem smislu i [[krivični postupak]] se, kao i bilo koji drugi ''"postupak"'', svodi na određeno postupanje, odnosno određenu [[procedura|proceduru]], koja se obavlja radi ostvarenja nekog cilja. Kada je u pitanju [[krivični postupak]], taj cilj se svodi na rešavanje krivične stvari koja je predmet postupka ({{Jez-lat|causa criminalis}}), odnosno [[krivičnoКривично deloдело|krivičnog dela]] koje je predmet [[optužnica|optužnice]] i o kome odluku treba da donese [[krivični sud]], koji u tom cilju vodi [[krivični postupak]], što je njegova osnovna procesna funkcija, a u okviru samog postupka određene radnje vrše i drugi različiti krivičnoprocesni subjekti, koji na taj način realizuju svoja ''krivičnoprocesna prava i dužnosti'', među kojima su, pored [[sud]]a, najznačajniji oni koji vrše stranačke funkcije – funkciju ''optužbe'' i funkciju ''odbrane''.
 
== Pojam krivično procesnog prava i krivičnog postupka ==
Ред 14:
 
=== ''Osnovni elementi navedene definicije krivičnog procesnog prava'' ===
* Krivično procesno pravo je skup ili sistem pravnih propisa, među kojima najznačajnije mesto zauzimaju ''zakonski propisi'' koji spadaju u izvore krivičnog procesnog prava: 1) Zakonik o krivičnom postupku kao osnovni (glavni) izvor krivičnog procesnog prava i 2) drugi zakoni kao tzv. Sporedno krivično procesno zakonodavstvo.
* Krivičnim procesnim pravom se uređuje pravni i procesni položaj subjekta [[Krivični postupak|krivičnog postupka]], odnosno njihov procesni status koji se svodi na skup prava i dužnosti kojima ti subjekti raspolažu.
* U samom [[Krivični postupak|krivičnom postupku]] najvažniji subjekti su oni subjekti koji vrše osnovne procesne funkcije:
* funkciju optužbe (ovlašćeni [[tužilac]]),
# funkciju [[odbrana|odbrane]] ([[okrivljeni]] i njegov [[branilac (pravo)|branilac]] i
# funkciju vođenja [[Krivični postupak|krivičnog postupka]] i presuđenje, odnosno donošenje odluke kojom se rešava predmet [[Krivični postupak|krivičnog postupka]] (krivični sud), ali pored njih, u postupku se pojavljuju i drugi subjekti koji ostvaruju dokaznu funkciju ([[svedok|svedoci]] i [[sudski veštak|veštaci]]), ili realizuju neka druga svoja prava (oštećeni).
* Cilj krivičnog postupka je rešavanje njegovog predmeta, odnosno donošenje odluke o [[krivičnoКривично deloдело|krivičnom delu]] koje je predmet [[Krivični postupak|krivičnog postupka]], ali se način rešavanja krivične stvari mora posmatrati u svetlu funkcija koje vrše osnovni procesni subjekti, odnosno stranačkih funkcija (optužba i odbrana), te sudske funkcije<ref>C. Roxin und B. Schünemann, Strafverfahrensrecht,26. Auffage (2009), „Verlag C.H.Beck“, München; pp. 3.</ref>. Načelo posmatrano sud teži potpuno nezavisnom i nepristrasnom rešenju predmeta [[Krivični postupak|krivičnog postupka]], čemu bi morao da teži i [[javni tužilac]] kada se radi o oficijelnom krivičnom gonjenju, mada su stranke, po logici stvari, uvek prvenstveno usmerene ka ostvarenju svojih osnovnih stranačkih interesa. Rešavanjem predmeta [[Krivični postupak|krivičnog postupka]], odnosno donošenjem odluke o [[Кривично дело|krivičnom delu]] koje je bilo predmet postupka, se u propisanim procesnim formama ispunjavaju zahtevi sadržani u materijalnom [[Кривично право|krivičnom pravu]] u odnosu na (ne) postojanje [[Кривично дело|krivičnog dela]], (ne)postojanje [[Krivica|krivice]] za delo koje je [[Противправност|protivpravno]] i zakonom propisano kao [[Кривично дело|krivično delo]], te kada se utvrdi postojanje dela učinjenog od strane lica, kome se takvo delo može pripisati u [[Krivica|krivicu]], njemu se izriče odgovarajuća kazna ili se u skladu sa zakonom oslobađa od kazne, odnosno licu a koje je u postupku utvrđeno da nije bilo uračunljivo u vreme izvršenja [[Кривично дело|krivičnog dela]], izriče se odgovarajuća [[Мере безбедности|mera bezbednosti]]. Pored navedenih zahteva materijalnog [[Кривично право|krivičnog prava]], predmet odluke kojom se okončava postupak može biti povezan i sa zahtevima krivičnog procesnog prava koji se odnose na (ne)ispunjenost uslova za krivično gonjenje, poput pitanja [[amnestijaАмнестија|amnestije]], [[pomilovanje|pomilovanja]], [[zastarelostЗастарелост (кривично право)|zastarelosti]]i itd.
 
== Svrha i značaj krivičnog procesnog prava kao grane zakonodavstva ==
Ред 26:
Krivično procesno pravo se može definisati i u funkcionalnom smislu, osnosno direktno u vezi sa njegovom svrhom postojanja, a uz neposredan oslonac na cilj materijalnog krivičnog prava. Poznati nemački autor [[Klaus Roksin]] ([[Claus Roxin]]), na takav način objašnjava pojam krivičnog procesnog prava, navodeći:
''„Materijalno krivično pravo, čija su osnovna pravila sadržana u Krivičnom zakonu, ustanovljava karakteristike kažnjivih radnji, te zaprećuje pravnim posledicama koje su povezane sa činjenjem krivičnog dela. Da bi ove norme mogle da ostvare svoju funkciju stvaranja elementarnih pretpostavki za mirni zajednički život ljudi, one ne smeju u slučaju izvršenja krivičnog dela, postojati samo na papiru. Potreban je pre svega, jedan pravno uređeni postupak, pomoću koga se postojanje kažnjive radnje može ustanoviti, te istovremeno omogućiti sprovođenje zakonom propisane sankcije. Pri tom se pod takvim „pravno uređenim“ postupkom mogu razumeti tri aspekta: njegove odredbe moraju biti tako formulisane da na odgovarajući način potpomažu materijalnom krivičnom pravu da bude sprovedeno; one moraju istovremeno da ustanove granice prava zadiranja organa krivičnog pravosuđa u zaštićene slovode pojedinaca; i one moraju konačno, da stvore mogućnost, da se pravosnažnom odlukom ponovo uspostavi narušeni pravni mir.<ref>C. Roxin und B. Schünemann, Strafverfahrensrecht,25. Auffage (1998), „Verlag C.H.Beck“, München; pp. 1-2.</ref>''
Svrha krivičnog procesnog prava se u opšstem smislu nužno povezuje s ciljem krivičnog materijalnog prava, odnosno krivičnog prava uopšte. Danas je uobičajno da se krivičnom pravu pripisuje [[utilitarizam|utilitaristički]] karakter, te se kao njegov cilj određuje efikasnija zaštita najznačajnijih dobara i vrednosti, od ponašanja koja ih povređuju ili ugrožavaju<ref>Stojanović, Z. (2013), „Krivično pravo - opšti deo“ dvadeseto izmenjeno izdanje i dopunjeno izdanje, Pravni fakultet u Beogradu i „Pravna knjiga“ , Beograd; pp. 68.</ref>. Da bi se ovaj osnovni cilj, krivičnog materijalnog prava mogao ostvariti, neophodno je postojanje pravnih pravila kojima se utvrđuju svrha, način, forma i tok krivičnog postupka. Naime, krivičnim pravom se u njegovom opštem delu ustanovljava opšti pojam [[Кривично дело|krivičnog dela]], utvrđuju uslovi koji su potrebni da bi postojalo [[Противправност|protivpravno]] delo utvrđeno zakonom kao [[Кривично дело|krivično delo]] i [[krivica]], te se definiše sistem [[Кривичне санкције|krivičnih sankcija]], dok posebni deo krivičnog prava sadrži određene inkriminacije, odnosno propisivanje konkretnih [[Кривично дело|krivičnih dela]]. Međutim, da bi se u svakom konkretnom slučaju moglo utvrditi da li postoji ili ne postoji [[Кривично дело|krivično delo]], da li je lice kome je delo stavljano na teret zaista učinilo i ako jeste, koja če mu se [[Кривичне санкције|krivična sankcija]] izreći, neophodno je postojanje i jednog drugog korpusa krivičnopravnih pravila, osnosno potrebno je da postoje pravila [[Кривични поступак|krivičnog postupka]]. Stoga se kao neposredna svhra krivilnogkrivičnog procesnog prava može odrediti potreba stvaranja normativnih uslova za ispunjenje osnovnih zahteva materijalnog krivičnog prava, dok se, baš zbog te uske veze međuzavisnosti krivičnog materijalnog i krivičnog procesnog prava, kao opšta svrha krivičnog procesnog prava, ispoljava zaštita najvažnijih dobara od [[kriminalitetКриминалитет|kriminaliteta]]a, što je imanentno i materijalnom krivičnom pravu.
 
== Pojam krivičnoprocesnog prava kao nauke ==
Ред 32:
Krivično procesno pravo se, osim kao grana zakonodavstva posvećena konstruisanju krivičnog postupka i stvaranju potrebne regulative kojom se omogućava ostvarenje nužnih zahteva krivičnog materijalnog prava, koji se pre svega odnose na pitanja krivičnog dela, odnosno [[krivica|krivice]] za delo koje je protivpravno i zakonom propisano kao [[krivično delo]], te kada su za to ispunjeni potrebni uslovi i problematiku krivičnih sankcija, može definisati i kao [[nauka|nauku]]. Slično kao i nauka krivičnog prava i krivično procesno pravo predstavlja jednu [[normativno|normativnu nauku]], što znači da su [[pravne norme]] osnovni predmet te nauke, a da je proučavanje pravila pozitivnog krivičnog postupka konkretne države i njenog [[pravni sistem|pravnog sistema]], osnovni zadatak krivičnog procesnog prava kao nauke. Krivično pravo se u velikoj meri, osim pozitivnim pravom, mora baviti i nizom teorijskih pitanja, koja imaju direktan i veliki praktični značaj.
 
Cilj krivičnog procesnog prava kao nauke je da doprinese otkrivanju pravog smisla konkretnih pravila pozitivnog krivičnog postupka, ali I da ukaže na određene nedostatke u ''zakonskim izvorima'', te kada je potrebno, predloži zakonodavcu i određene promene. S obzirom na veliki značaj pravila krivičnog postupka, kako u odnosnu na važnu društvenu potrebu suprostavlja [[kriminalitetКриминалитет|kriminalitetu]]u, tako i u pogledu zaštite najbitalnijih [[ljudska prava|ljudskih prava]] i sloboda, krivično procesno pravo je kao grana zakonodavstva u savremenim [[država]]ma relativno dinamično, što istovremeno dovodi i do potrebe da nauka krivičnog procesnog prava takođe bude dovoljno dinamična. U cilju izučavanja pravila krivičnog postupka, krivično procesno pravo se služi klasičnim [[naučna metoda|naučnim metodama]] to pre svega onima koji su tipični za druge društvene i pre svega, pravne nauke. Među tim metodama poseban značaj ima normativni metod, koji po logici stvari, predstavlja osnovni metod krivičnog procesnog prava kao nauke. Pored toga, za savremeno krivično procesno pravo je veoma karakteristično široko korišćenje uporedno-pravnih metoda, koji podrazumeva analitičko praćenje razvoja krivičnog procesnog zakonodavstva u drugim [[država]]ma i pravnim sistemima, te ispitivanje mogućnosti za korišćenje takvih iskustava u pozitivnom krivičnom postupku.
 
== Tumačenje krivičnog procesnog prava ==
Ред 60:
== Izvori krivičnog procesnog prava Srbije ==
 
Osnovni izbor našeg krivičnog procesnog prava je '''Zakonik o krivičnom postupku Srbije''', koji je usvojen 2011. godine<ref>Novi ZKP je usvojen 26.septembra 2011. godine, stupio je na snagu osam dana od dana objavljivanja, a njegova delimična primena u postupcima koji spadaju u delokrug tužilaštva posebne nadležnosti (organizovani kriminal itd.), počela je 15.januara 2012. godine, dok je od 1.oktobra 2013. godine, u primeni za sva krivična dela.</ref>, a do sada već nekoliko puta u manjoj meri noveliran<ref>Novi ZKP je do sada, tj. od momenta donošenja (a prvi put, ''čak i pre početka primene''), menjan šest puta ("Sl. glasnik RS" 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013. i 55/2104.), a poslednji put u maju 2014. godine.</ref>. Zakonik o krivičnom postupku je glavni izvor naše krivične procedure jer se, s jedne strane, daleko najveći broj [[norma|normi]] koje se odnose na krivični postupak nalazi u njemu, dok je, s druge strane taj zakonik isključivo i posvećen pitanjima krivične [[procedura|procedure]], koju definiše i uobličava. U nekim slučajevima je samim ''Zakonikom o krivičnom postupku'' rešavanje određenih pitanja prepušteno određenim podzakonskim [[pravni akt|aktima]], kao što je to, na primer, slučaj sa detaljnijim pravilima koja se odnose na boravak lica u pritvoru, jer potpuniji propis o izdržavanju [[pritvor]]a, u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, donosi [[Министарство правде Републике Србије|ministar]] nadležan za pravosuđe. Međutim, i u ovakvom slučaju izvor odgovarajućeg prava Zakonik o krivičnom postupku, jer se njime omogućava da neka pitanja podrobnije budu rešena [[podzakonski akti|podzakonskim aktom]].
 
U dopunske izvore našeg krivičnog procesnog prava (tzv. ''Sporedno krivično procesno zakonodavstvo''), spadaju drugi zakoni, koji se odnose na pojedine krivičnoprocesne subjekte - na krivični sud i [[javni tužilac|javnog tužioca]], na branioca<ref>{{Cite web |url=http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_advokaturi.html/ |title=Zakon o advokaturi |access-date=14. 05. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150508154624/http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_advokaturi.html |archive-date=08. 05. 2015 |url-status=dead |df= }}</ref>, kao i na ostale zakonske izvore kojima se regulišu druga pitanja koja imaju značenje za krivični postupak, gde na primer, spada problematika službenog jezika. Postoje i zakoni koji predstavljaju direktan izvor prava za određeni poseban postupak, što je posebno karakteristično za ''Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnika'' (na snazi od [[1. januar]]a 2006. godine), koji sada sadrži sve odredbe koje se odnose na postupak prema [[maloletnik|maloletnicima]] i predstavlja [[Lex specialis|lex specialic]]<ref name="USLegal">{{Cite web-lat |url= http://definitions.uslegal.com/l/lex-specialis/|title=Lex Specialis Law & Legal Definition| |author= |date= |work= Legal Definitions |publisher=USLegal, Inc}}{{en}}</ref> u odnosu na Zakon o krivičnom postupku, koje je [[Lex specialis|lex generalis]]<ref name="USLegal"/>. Problematika međunarodne krivičnopravne pomoći se takođe uređuju posebnim zakonima:
Ред 70:
Određeni međunarodni pravni akti takođe imaju jak pravni efekat na krivičnoprocesno zakonodavstvo, ali po pravilu, ne kao neposredni izvori krivičnog procesnog prava, već indirektno, tako što se [[ratifikacija|ratifikujućim]] mehanizmima ili na drugi način implementiraju u nacionalne zakonske propise, ili čak u nekoj meri utiču na [[sudska praksa|sudsku praksu]].
 
To je posebno karakteristično za [[evropskaЕвропска konvencijaконвенција oо ljudskimљудским pravimaправима|Evropsku konvenciju o ljudskim pravima]], ali i za praksu [[evropskiЕвропски sudсуд zaза ljudskaљудска pravaправа|Evropskog suda za ljudska prava]]. I drugi ratifikovani bilateralni i multilateralni [[ugovor]]i imaju obavezujuče dejstvo za našu zemlju, ali takođe ne u formi direktne primene, već po pravilu posredstvom odgovarajućih upućujućih odredbi samog ''Zakonika o krivičnom postupku'', odnosno drugih zakona. Saglasno [[Ustav]]u [[međunarodno pravo]] se doduše, može primenjivati i direktno, ali to po pravilu, u najvećem broju slučajeva, uopšte nije moguće ili bar nije adekvatno, usled određenih jezičkih razlika, upotrebe drugačijih krivičnoprocesnih termina, drugačijih pravila o nadležnostima i drugih sličnih inkopatibilnosti sa nacionalnim zakonodavstvom.
 
== Reference ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Krivično_procesno_pravo”