Зигмунд Фројд — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
видети СзР, ово потпада под немачку транскрипцију није човек енглез да се Ѕ трансркибује као С
Ред 1:
{{Биографија
| име = СигмундЗигмунд
| презиме = Фројд
| слика = Sigmund Freud LIFE.jpg
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = СигмундЗигмунд Фројд [[1921]]. године
| пуно_име = СигмундЗигмунд Шломо Фројд
| датум_рођења = {{Датум рођења|1856|5|6}}
| место_рођења = [[Прибор (Нови Јичин)|Фрајберг ин Мерен]]
Ред 13:
| држава_смрти = {{застава|Уједињено Краљевство}}
| универзитет = [[Универзитет у Бечу]]
| потписзанимање =
| активни_период =
[[Датотека:FreudSignature.svg|160п|безоквира]]
| значајни_радови =
| награде =
| потпис = [[Датотека:FreudSignature.svg|160п|безоквира]]
}}
'''СигмундЗигмунд Фројд''' ({{јез-нем|Sigmund Freud}}; [[Прибор (Нови Јичин)|Фрајберг ин Мерен (Прибор)]], [[6. мај]] [[1856]] — [[Лондон]], [[23. септембар]] [[1939]]) био је [[Аустрија|аустријски]] [[лекар]] и [[психијатар]], оснивач [[психоанализа|психоанализе]].<ref name="Systems of Psychotherapy" >{{harvnb|Ford|Urban|1965|pp=109}}</ref>
 
Рођен је у [[Фрајберг]]у, у [[Моравска|Моравској]]. Образовање је стекао у [[Беч]]у, где је студирао [[медицина|медицину]].<ref>{{Cite book|title=Fifty Key Thinkers in Psychology| last=Sheehy| first = Noel|last2=Forsythe|first2=Alexandra| chapter = Sigmund Freud| publisher=Routledge |year=2013|isbn=978-1-134-70493-4|pages=}}</ref><ref>Eric R. Kandel ''The Age of Insight: The Quest to Understand the Unconscious in Art, Mind and Brain, from Vienna 1900 to the Present''. New York: Random House (2012). p. 45–46.</ref> У [[Париз]]у је студирао код [[Жан-Мартен Шарко|Шаркоа]], [[1885]]-[[1886]]. До психоанализе га је довело истраживање последица [[хипноза|хипнозе]] на [[хистерија|хистерију]], које је објавио заједно са Бројером [[1895]].
Линија 49 ⟶ 52:
 
=== Детињство ===
СигмундЗигмунд Фројд рођен је [[6. мај]]а [[1856]]. године у месту Фрајберг у [[Моравска|Моравској]] (место се данас зове [[Прибор (Нови Јичин)|Прибор]], а налази се у Чешкој) као -{''Sigismund Schlomo Freud''}-. Фројдов отац Јакоб био је духовит и оштроуман трговац вуном. Фројдова мајка Амали била је жена ведра духа, уједно друга супруга свога мужа која је уз то била 20 година млађа од њега.<ref name=Emanuel>{{Cite book|last=Rice| first = Emanuel| title = Freud and Moses: The Long Journey Home | publisher = SUNY Press |year=1990|isbn=978-0-7914-0453-9|pages=55}}</ref> У 21. години родила је свог првог сина, СигмундаЗигмунда.<ref name="Gresser" >{{harvnb|Gresser|1994|pp=225}}</ref> Он је имао два полубрата и шесторо млађе браће и сестара. Када је Фројду било четири године с родитељима се сели у [[Беч]], јер очев посао трговине вуном више није био исплатив.<ref>{{harvnb|Gay|2006|p=4–8}}</ref><ref>{{harvnb|Clark|1980|pp=55}}
* -{For Jakob's Torah study, see [https://books.google.com/?id=Y2KGVuym5OUC&pg=PA233 Meissner (1993). p. 233].}-
* -{For the date of the marriage, see [https://books.google.com/?id=JhbDnT74kWEC&pg=PA55 Rice (1990). p. 55].}-</ref> Још док је био дете родитељи су уочили како је мали СигмундЗигмунд изразито бистро дете те је стога уживао и посебан статус унутар породице. Иако су живели у малом стану са седмеро деце СигмундЗигмунд је имао властиту собу и уљану светиљку, док су остала деца за расвету при учењу користила свеће. Као дете маштао је о томе да постане генерал или министар, али како је био [[Јевреји|Жидов]] није му било допуштено да се бави се било каквим занимањем осим [[медицина|медицинског]] и [[право|правног]]. То га није спречавало да научи да говори [[француски језик|француски]], [[Енглески језик|енглески]], [[италијански језик|италијански]] и [[шпански језик|шпански]] језик, те да се посвети проучавању дела познатих писаца и филозофа, а посебно дела [[Фридрих Ниче|Ничеа]], [[Георг Вилхелм Фридрих Хегел|Хегела]], [[Вилијам Шекспир|Шекспира]], [[Артур Шопенхауер|Шопенхауера]] и [[Имануел Кант|Канта]].
 
=== Студије ===
 
Као што је претходно речено, као Жидов у [[Беч]]у могао је да бира само између [[медицина|медицине]] и [[право|права]] и [[1873]]. године одлучио је да студира медицину, иако је у први мах желео да постане адвокат, и сходно томе уписује студије медицине на Бечком универзитету. Ту ће упознати сестрину пријатељицу ''Марту Бернајс'' с којом ће се касније оженити. Године 1877, променио је своје име Сигисмунд Шломо Фројд у СигмундЗигмунд Фројд. О његовој младости мало се зна јер је у два наврата уништавао списе на основу којих би се могло сазнати више. Први пут је то учинио [[1885]]. године, а [[1907]]. по други пут. Списи који су настали касније били су сачувани и брижно чувани у Фројдовој архиви која је била доступна само његовум животописцу [[Ернест Џонс|Ернесту Џонсу]] те неколицини психоаналитичара који су му били блиски.
 
Након завршетка школовања [[1881]]. с 25 година прихваtа радно место у Институту за церебралну анатомију где спроводи истраживања упоређујући [[мозак|мозгове]] одраслих људи и фетуса. Неколико година касније ради студију о [[кокаин]]у те [[1884]]. године открива његова аналгетска својства и искушава га на себи. Наредна 1885. година је значајна за Фројдову каријеру. Тада је позван да проведе четири месеца у [[Париз]]у и ради с једним од најпознатијих неуролога тога времена [[Жан-Мартен Шарко|Жан-Мартеном Шарком]] који је истраживао узроке и терапију хистерије путем хипнозе. Године 1886, враћа се из Париза у Беч и отвара приватну праксу. Отворивши приватну праксу Фројд се посвећује оболелима од хистерије које - што је у то доба било уобичајено - лечи електротерапијом и хипнозом. Касније ће одустати од хипнозе те применити методу слободних асоцијација и анализе снова. Његове теорије и третман пацијената биле су, а и данас има доста спора о томе, контроверзне. Стога су су његове идеје често обрађиване у разним делима, како стручним тако и лаичким. Фројдови следбеници држе се свог узора, док га други виде (посебно на пољу [[психијатрија|психијатрије]]) као [[филозофија|филозофског]] визионара који је преобликивао слику људске природе и помогао у супростављању табуима, али чије су теорије посрнуле у пракси.
Линија 70 ⟶ 73:
Упркос протесту [[антисемитизам|антисемитских]] кругова [[1930]]. године прима награду -{''Goethepreis''}- (награда града [[Франкфурт на Мајни|Франкфурта]]) за рад Нелагода у култури.
 
Након што су [[нацизам|нацисти]] анектирали Аустрију [[1938]]. године, а пре тога у [[Берлин]]у јавно спалили Фројдове књиге, СигмундЗигмунд Фројд напушта Аустрију и пресељава се у [[Енглеска|Енглеску]], где до саме смрти, узроковане раком непца, лечи своје пацијенте.
Дана 23. септембра [[1939]]. 3 сата ујутро Фројдов кућни лекар је установио његову смрт, а након смртоносне дозе [[морфиј]]а, коју је Фројд сам затражио.
 
СигмундЗигмунд Фројд је деда [[сликарство|сликара]] [[Lucien Freud|Луциена Фројда]], комедиографа и писца [[Clement Freud|Клемента Фројда]], а прадеда новинарке [[Emma Freud|Еме Фројд]] и модне дизајнерке [[Bella Freud|Беле Фројд]].
 
== Фројдова психологија - психоанализа ==
СигмундЗигмунд Фројд је главни представник [[Психоанализа|психоанализе]]..<ref>Jones, Ernest (1949) ''What is Psychoanalysis ?'' London: Allen & Unwin. p. 47.</ref> Он је изнео теорију по којој је човек несвесно биће, без могућности слободног одлучивања, не може доносити рационалне одлуке, па чак ни владати самим собом. То је у потпуности одударало од дотадашњег традиционалног схватања и тумачења човека.<ref>For its efficacy and the influence of psychoanalysis on psychiatry and psychotherapy, see ''The Challenge to Psychoanalysis and Psychotherapy'', [http://americanmentalhealthfoundation.org/a.php?id=24 Chapter 9, Psychoanalysis and Psychiatry: A Changing Relationship] by [[Robert Michels (physician)|Robert Michels]], 1999 and Tom Burns ''Our Necessary Shadow: The Nature and Meaning of Psychiatry'' London: Allen Lane 2013 pp. 96-97.
* For the influence on psychology, see [http://thepsychologist.bps.org.uk/volume-13/edition-12 ''The Psychologist'', December 2000]
* For the influence of psychoanalysis in the humanities, see J. Forrester ''The Seductions of Psychoanalysis'' Cambridge University Press (1990). p. 2–3.
Линија 258 ⟶ 261:
* [[wikilivres:Sigmund Freud|Works by Sigmund Freud]] (public domain in Canada)
* [http://freud.pribor.cz Sigmund Freud birthplace PRIBOR] in Czech language
* [https://web.archive.org/web/20120109165440/http://www.mudrosti.org/sigmund-frojd СигмундЗигмунд Фројд — цитати]
 
{{Authority control}}