Зигмунд Фројд — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
видети СзР, ово потпада под немачку транскрипцију није човек енглез да се Ѕ трансркибује као С |
||
Ред 1:
{{Биографија
| име =
| презиме = Фројд
| слика = Sigmund Freud LIFE.jpg
| ширина_слике = 250п
| опис_слике =
| пуно_име =
| датум_рођења = {{Датум рођења|1856|5|6}}
| место_рођења = [[Прибор (Нови Јичин)|Фрајберг ин Мерен]]
Ред 13:
| држава_смрти = {{застава|Уједињено Краљевство}}
| универзитет = [[Универзитет у Бечу]]
|
| активни_период =
[[Датотека:FreudSignature.svg|160п|безоквира]]▼
| значајни_радови =
| награде =
▲| потпис = [[Датотека:FreudSignature.svg|160п|безоквира]]
}}
'''
Рођен је у [[Фрајберг]]у, у [[Моравска|Моравској]]. Образовање је стекао у [[Беч]]у, где је студирао [[медицина|медицину]].<ref>{{Cite book|title=Fifty Key Thinkers in Psychology| last=Sheehy| first = Noel|last2=Forsythe|first2=Alexandra| chapter = Sigmund Freud| publisher=Routledge |year=2013|isbn=978-1-134-70493-4|pages=}}</ref><ref>Eric R. Kandel ''The Age of Insight: The Quest to Understand the Unconscious in Art, Mind and Brain, from Vienna 1900 to the Present''. New York: Random House (2012). p. 45–46.</ref> У [[Париз]]у је студирао код [[Жан-Мартен Шарко|Шаркоа]], [[1885]]-[[1886]]. До психоанализе га је довело истраживање последица [[хипноза|хипнозе]] на [[хистерија|хистерију]], које је објавио заједно са Бројером [[1895]].
Линија 49 ⟶ 52:
=== Детињство ===
* -{For Jakob's Torah study, see [https://books.google.com/?id=Y2KGVuym5OUC&pg=PA233 Meissner (1993). p. 233].}-
* -{For the date of the marriage, see [https://books.google.com/?id=JhbDnT74kWEC&pg=PA55 Rice (1990). p. 55].}-</ref> Још док је био дете родитељи су уочили како је мали
=== Студије ===
Као што је претходно речено, као Жидов у [[Беч]]у могао је да бира само између [[медицина|медицине]] и [[право|права]] и [[1873]]. године одлучио је да студира медицину, иако је у први мах желео да постане адвокат, и сходно томе уписује студије медицине на Бечком универзитету. Ту ће упознати сестрину пријатељицу ''Марту Бернајс'' с којом ће се касније оженити. Године 1877, променио је своје име Сигисмунд Шломо Фројд у
Након завршетка школовања [[1881]]. с 25 година прихваtа радно место у Институту за церебралну анатомију где спроводи истраживања упоређујући [[мозак|мозгове]] одраслих људи и фетуса. Неколико година касније ради студију о [[кокаин]]у те [[1884]]. године открива његова аналгетска својства и искушава га на себи. Наредна 1885. година је значајна за Фројдову каријеру. Тада је позван да проведе четири месеца у [[Париз]]у и ради с једним од најпознатијих неуролога тога времена [[Жан-Мартен Шарко|Жан-Мартеном Шарком]] који је истраживао узроке и терапију хистерије путем хипнозе. Године 1886, враћа се из Париза у Беч и отвара приватну праксу. Отворивши приватну праксу Фројд се посвећује оболелима од хистерије које - што је у то доба било уобичајено - лечи електротерапијом и хипнозом. Касније ће одустати од хипнозе те применити методу слободних асоцијација и анализе снова. Његове теорије и третман пацијената биле су, а и данас има доста спора о томе, контроверзне. Стога су су његове идеје често обрађиване у разним делима, како стручним тако и лаичким. Фројдови следбеници држе се свог узора, док га други виде (посебно на пољу [[психијатрија|психијатрије]]) као [[филозофија|филозофског]] визионара који је преобликивао слику људске природе и помогао у супростављању табуима, али чије су теорије посрнуле у пракси.
Линија 70 ⟶ 73:
Упркос протесту [[антисемитизам|антисемитских]] кругова [[1930]]. године прима награду -{''Goethepreis''}- (награда града [[Франкфурт на Мајни|Франкфурта]]) за рад Нелагода у култури.
Након што су [[нацизам|нацисти]] анектирали Аустрију [[1938]]. године, а пре тога у [[Берлин]]у јавно спалили Фројдове књиге,
Дана 23. септембра [[1939]]. 3 сата ујутро Фројдов кућни лекар је установио његову смрт, а након смртоносне дозе [[морфиј]]а, коју је Фројд сам затражио.
== Фројдова психологија - психоанализа ==
* For the influence on psychology, see [http://thepsychologist.bps.org.uk/volume-13/edition-12 ''The Psychologist'', December 2000]
* For the influence of psychoanalysis in the humanities, see J. Forrester ''The Seductions of Psychoanalysis'' Cambridge University Press (1990). p. 2–3.
Линија 258 ⟶ 261:
* [[wikilivres:Sigmund Freud|Works by Sigmund Freud]] (public domain in Canada)
* [http://freud.pribor.cz Sigmund Freud birthplace PRIBOR] in Czech language
* [https://web.archive.org/web/20120109165440/http://www.mudrosti.org/sigmund-frojd
{{Authority control}}
|