Норвешка — разлика између измена

[[Клима]] Норвешке је због утицаја топле [[Голфска струја|Голфске струје]] и [[Атлантски океан|западноатлантског]] океанског ветра много топлија од климе других крајева исте географске ширине; само је северни крај Норвешке под утицајем хладних маса поларног ваздуха, односно клима је тамо [[Поларна клима|поларна]] (субарктичка). У унутрашњости клима је [[Планинска клима|планинска]], с нешто топлијим летима и оштрим, осетно хладнијим зимама; средње месечне [[температура|температуре]] јануара су од −11 °C до −15 °C, апсолутни минимум износи −51 °C у [[Карашок]]у, а клима је ипак стабилнија од климе приморја. [[Литорал|Приобални]] појас се одликује честим падавинама и ветром, уз нагле промене времена. Средња температура ваздуха креће се у јануару од −4 °C на северу до 2 °C на југу, а у јулу од 10 °C на северу до 17 °C на југу. Због топлотног утицаја Голфске струје море се уз обалу не залеђује. Највише [[падавине|преципитације]] с максимумом зими имају западни пристранци [[Скандинавски масив|Скандинавског масива]], и то од око 1.000 [[литар|L]]/[[квадратни метар|m²]] на северу до 3000 L/m² на југу. Североисточни и југоисточни делови земље имају најмање падавина, 600—700 L/m². [[Снијег|Снежни]] покривач Норвешке траје око седам месеци годишње на северу, од девет до десет месеци на планинама, а од три до четири месеца на југоистоку.

 

 

Због високе географске ширине Норвешке, постоје велике сезонске промене дневног светла. Од краја маја до краја јула, [[сунце]] се никада у потпуности не спушта иза [[хоризонт]]а у подручјима северно од [[Поларни круг|Арктичког круга]], а остатак земље има до 20 сати светла дневно. Насупрот овоме, од краја новембра до краја јануара, сунце се никад не диже изнад хоризонта на северу, а дневно светло врло кратко траје у остатку земље. Норвешка се назива и „Земља поларног сунца”.

Непостојање граничних и територијалних спорова у регији погодовало је настанку норвешке државности (1905). Норвешко-шведска граница одређена је [[1826]]. у [[Унија Шведске и Норвешке|заједничкој државној унији]]. Након развргнућа уније [[1905]]. године, успостављена је демилитаризована зона дуж заједничке границе ради избегавања могућих сукоба. Зона је била широка око 14,5 km на свакој страни, а споразумно је укинута 1993. године. Норвешко-руска граница је одређена [[1829]]. године, а иста [[1918]]. постаје норвешко-финском границом. Руским освајањем северног финског коридора око [[Петсамо (регион)|Петсама]] успостављена је стара норвешко-руска граница (1944), која је уз мање корекције потврђена новим споразумом 1947. године. [[Геополитика|Геополитичкој]] стабилности Норвешке доприносио је и положај на северозападном рубу Европе. Иако је и Норвешка била изложена британско-немачко-руском притиску, била је ипак изван главне зоне сукобљавања европских сила.

 

 

У северним областима Норвешке (Финмарк, [[Тромс]], [[Нордланд]]) смештене су базе и службе НАТО-а важне за контролу поморског правца између [[Исланд]]а и норвешке обале. Осим геостратешке важности за НАТО, северна Норвешка има и транзитну важност за [[Шведска|Шведску]] због извора [[гвожђе|железне]] [[руда|руде]] преко најпрометније норвешке луке [[Нарвик]]. Јужни део Норвешке има повољнију климу и највише обрадивог тла у земљи. Ту је државна привредна регија језгра, те луке [[Берген]], [[Ставангер]] и [[Кристијансанд]], из којих су најкраће поморске везе према [[Западна Европа|западној Европи]]. Подморје Северног мора испред јужне Норвешке привредни је значајно због лежишта [[нафта|нафте]]. По производњи нафте Норвешка је водећа западноевропска држава.