Словенија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Исправљене словне грешке
Ред 115:
 
=== Клима ===
Клима Словеније је [[средоземна клима|медитеранска]] на обали, [[планинска клима|алпска]] на планинама, [[континентална клима|континентална]] са благим [[Лето|летима]] и хладним [[зима]]ма на висоравнима и долинама на истоку. Просечне темературетемпературе су од -2°-{[[°C|C]]}- у [[јануар]]у до 21 °C у [[јул]]у. Просечне падавине су 1.000 милиметара на обали, до чак 3.500 милиметара на Алпима, 800 милиметара на југоистоку и 1.400 милиметара у средишњој Словенији.
 
Геометријски центар гравитације Словеније је лоциран на [[Географске координате|координатама]] 46°07'11,8" СГД и 14°48'55,2" ИГШ и лежи у Сподња Сливна, у околини Ваче, у општини [[Литија]].
Ред 418:
Словенија је развијена земља која ужива стабилност и релативни просперитет. Њен БДП по глави становника износи 88% европског просека. [1] Она је прва нова чланица ЕУ која је прешла на евро (јануара 2007. године). Такође је чланица ОЕСР од 2010. године. [2]
 
Словенија поседује високо квалификовану радну снагу, добро развијену инфраструктуру и повољан саобраћајни положај. Са друге стране, ниво диектнихдиректних страних инвестиција је један од најнижих, а словеначка привреда је озбиљно уздрмана европском дужничком кризом, која је почела 2009. године.
 
Без обзира што је становништво Словеније чинило тек једанаести део укупног становништва бивше СФРЈ, ова алпска држава је била најпродуктивнија југословенска република и њена производња је чинила 20% БДП и једну трећину укупног извоза СФРЈ. Независност 1991. године је дочекала са јаком привредном основом и развијеним везама са западним тржиштем. Од тада, Словенија се ужурбано припремала за евроинтеграције и стремила је приступању разним трговинским организацијама. Она је један од оснивача СТО, придружила се организацији ЦЕФТА 1996. године, као и Европској унији 1. маја 2004. године. Евро је уведен на почетку 2007. године, уместо дотадашњег толара.
Ред 443:
Словеначка кинематографија има традицију дугу више од једног века. [[Карол Гросман]], [[Јанко Равник]], [[Фердо Делак]], [[Франце Штиглич]], [[Јоже Гале]], [[Бештјан Хладник]] и [[Карпо Година]] су једни од познатијих филмских уметника. Савремени филмски режисери [[Јанез Бургер]], [[Јан Цвиткович]], [[Дамјан Козоле]], [[Јанез Лапајне]], и [[Маја Веис]] су значајнији пример такозване „ренесансе слованачке кинематографије“.
 
Међу познатијим Словенцима се убрајају и хемичар и добитник нобеловеНобелове награде за књижевност [[Фридерик Прегл]], физичар [[Јожеф Стефан]], филозоф [[Славој Жижек]], књижевник [[Франц Миклошич]], физичар [[Антон Марко Пленчич]] и математичар [[Јуриј Вега]].
 
== Спорт ==