Википедија

Турска — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м →‎Литература: clean up, replaced: {{colbegin|2}} → {{div col}}, {{colend}} → {{div col end}} користећи AWB
Исправљене словне грешке
Ред 36:
{{политика Турске}}
 
'''Турска''' ({{Јез-тур|Türkiye}}), званично '''Република Турска''' ({{Јез-тур|Türkiye Cumhuriyeti}}), трансконтинентална је земља која се највећим делом налази на [[Анадолија|Анадолијском полуострву]] у [[Југозападна Азија|западној Азији]] и малим делом на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] у [[Југоисточна Европа|југоисточној Европи]]. [[Источна Тракија]], део Турске у Европи, раздвојена је од Анадолије [[Мраморно море|Мраморним морем]], [[Босфор]]ом и [[Дарданели]]ма (скупно се називају [[Турски мореузи|турским мореузима]]).<ref name="NatlGeoAtlas2">{{Cite book|title=National Geographic Atlas of the World|publisher=National Geographic|year=1999|isbn=978-0-7922-7528-2|edition=7th|location=Washington, DC}} „Europe” (pp. 68—69); „Asia” (pp. 90—91): „A commonly accepted division between Asia and Europe  … is formed by the Ural Mountains, Ural River, Caspian Sea, Caucasus Mountains, and the Black Sea with its outlets, the Bosporus and Dardanelles.”</ref> Турска се граничи с [[Грчка|Грчком]] и [[Бугарска|Бугарском]] на северозападу, [[Грузија|Грузијом]] на североистоку, [[Јерменија|Арменијом]], [[азербејџан]]ском [[Енклава и ексклава|ексклавом]] [[Нахчиван (република)|Нахчиван]] и [[Иран]]ом на истоку, [[Ирак]]ом и [[Сирија|Сиријом]] на југоистоку, а ограничена је [[Црно море|Црним морем]] на северу, [[Средоземно море|Средоземним морем]] на југу и [[Егејско море|Егејским морем]] на западу. Преко Црног мора налази се [[Румунија]], [[Украјина]] и [[Русија]], а преко Средоземног мора [[Кипар]], [[Либан]]он, [[Израел]], [[Појас Газе]] ([[палестинске територије]]), [[Египат]] и [[Либија]], иако ниједна од ових земаља не дели копнену границу с Турском. [[Истанбул]] је највећи град у земљи, док је [[Анкара]] [[главни град]]. Приближно 70 до 80 посто грађана идентификују се [[Турци]]ма,<ref name="konda2">{{Cite web|url=http://www.konda.com.tr/tr/raporlar/2006_09_KONDA_Toplumsal_Yapi.pdf|title=Toplumsal Yapı Araştırması 2006|year=2006|publisher=[[KONDA Research and Consultancy]]|access-date=21. 2. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20170215004933/http://www.konda.com.tr/tr/raporlar/2006_09_KONDA_Toplumsal_Yapi.pdf|archive-date=15. 02. 2017|url-status=dead}}</ref><ref name="cia2">{{Cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/tu.html|title=Turkey|website=The World Factbook|publisher=<nowiki>Central Intelligence Agency]]</nowiki>|access-date=13. 10. 2016}}</ref> док су Курди највећа национална мањина од 15 до 20 посто становништва.
 
Ово подручје било је насељено разноврсним цивилизацијама попут [[Асирци|Асираца]], [[Античка Грчка|Грка]], [[Трачани|Трачана]], Фригијаца, [[Урарту|Урартијаца]] и [[Јермени|Јермена]].<ref name="Howard2">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Ay-IkMqrTp4C&pg=PA43|title=The History of Turkey|last=Howard|first=Douglas Arthur| year=2001|publisher=Greenwood Publishing Group|isbn=978-0-313-30708-9}}</ref><ref name="SteadmanMcMahon20112">{{Cite book|url={{Google books |plainurl=yes |id=ISBN 7ND_CE9If3kC }}|title=The Oxford Handbook of Ancient Anatolia: (10,000–323 BC)|last=Sharon R. Steadman|last2=Gregory McMahon|publisher=Oxford University Press|year=2011|isbn=978-0-19-537614-2|access-date=23. 3. 2013| pages = 3–11, 37}}</ref><ref name="MET">{{Cite journal|last=Casson|first=Lionel|year=1977|title=The Thracians|url=http://www.metmuseum.org/pubs/bulletins/1/pdf/3258667.pdf.bannered.pdf|journal=The Metropolitan Museum of Art Bulletin|volume=35|issue=1|doi=10.2307/3258667|jstor=3258667| pages = 2–6}}</ref> [[Хеленизација]] је почела у доба [[Александар Велики|Александра Великог]], а наставила се у [[Византијски календар|византијско доба]].<ref name="FreedmanMyers20002">{{Cite book|url={{Google books |plainurl=yes |id=P9sYIRXZZ2MC |pages=61 }}|title=Eerdmans Dictionary of the Bible|last=David Noel Freedman|last2=Allen C. Myers|last3=Astrid Biles Beck|publisher=Wm. B. Eerdmans Publishing|year=2000|isbn=978-0-8028-2400-4|access-date=24. 3. 2013| pages = 61}}</ref> [[Селџучка династија|Селџуци]] су почели да се досељавају у 11. веку, а њихова победа над Византинцима у [[Битка код Манцикерта|бици код Манцикерта]] 1071. означава почетак и оснивање Турске.<ref>{{Cite book|title=Ottoman/Turkish Visions of the Nation, 1860—1950|last=Gürpinar|first=D.|last2=Gürpinar|first2=Dogan|publisher=Springer|year=2013|isbn=978-1-137-33421-3}}</ref> [[Румски султанат]] управљао је Анадолијом све до [[Монголско царство|монголске најезде]] 1243. године, када се распадала на мале туркменске кнежевине.<ref name="mfk&gl2">{{Cite book|title=The origins of the Ottoman Empire|last=Mehmet Fuat Köprülü&Gary Leiser|pages=33}}</ref> Крајем 13. века, [[Османска династија|Османлије]] су почеле са уједињавањем тих турских кнежевина. Након што је [[Мехмед II Освајач|Мехмед II]] 1453. освојио [[Пад Цариграда (1453)|Цариград]], наставило се османско ширење за време владавине [[Селим I|Селима I]]. За време владавине [[Сулејман Величанствени|Сулејмана Величанственог]], [[Османско царство]] обухватало је већи део југоисточне Европе, западне Азије и [[Северна Африка|северне Африке]] и постало светска сила.<ref name="masters">{{Cite book|url=https://books.google.com/?id=4x09OvMBMmgC&pg=PA17&dq=%22ottoman+empire%22+%22world+power%22#v=onepage&q=%22ottoman%20empire%22%20%22world%20power%22&f=false|title=The Arabs of the Ottoman Empire, 1516—1918: A Social and Cultural History|last=Masters|first=Bruce|publisher=Cambridge University Press|year=2013|isbn=978-1-107-03363-4|language=en}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/?id=UU8iCY0OZmcC&pg=PR97&dq=Ottoman+empire+world+power+suleyman#v=onepage&q=Ottoman%20empire%20world%20power%20suleyman&f=false|title=The A to Z of the Ottoman Empire|last=Somel|first=Selcuk Aksin|publisher=Scarecrow Press|year=2010|isbn=978-1-4617-3176-4|language=en}}</ref> У наредним вековима, држава је ушла у период пропадања, постепеним губитком територија и ратовима.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/?id=VDm769--fZQC&pg=PA51&dq=the+ottoman+empire+started+to+decline#v=onepage&q=the%20ottoman%20empire%20started%20to%20decline&f=false|title=Gypsies in the Ottoman Empire: A Contribution to the History of the Balkans|last=Marushiakova|first=Elena|last2=Popov|first2=Veselin Zakhariev|last3=Popov|first3=Veselin|last4=Descartes)|first4=Centre de recherches tsiganes (Université René| year=2001|publisher=Univ of Hertfordshire Press|isbn=978-1-902806-02-0|language=en}}</ref> У намери да учврсти ослабљене друштвене и политичке темеље царства, [[Махмуд II]] је започео период модернизације почетком 19. века, доневши реформе у свим областима државе, рачунајући војску и бирократију, уз [[Еманципација|еманципацију]] свих грађана.<ref>Roderic. H. Davison, Essays in Ottoman and Turkish History, 1774—1923  — The Impact of West, Texas 1990, pp. 115—116.</ref>
 
Године 1913, државни удар делотворно је ставио земљу под контролу три паше. Током [[Први светски рат|Првог светског рата]], османска влада починила је геноциде над [[Геноцид над Јерменима|јерменским]], [[Геноцид над Асирцима|асирским]] и [[Геноцид над Грцима|понтским грчким]] поданицима.{{Efn-ur|Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган изјавио је: „Наш став према јерменском питању био је јасан од почетка. Никада нећемо прихватити оптужбе за геноцид”.<ref>{{Cite web |website= Deutsche Welle |title= Erdogan: Turkey will 'never accept' genocide charges |accessdate= 7. 2. 2018 |url= http://www.dw.com/en/erdogan-turkey-will-never-accept-genocide-charges/a-19307115}}</ref> Научници наводе неколико разлога за такав став Турске, урачунавши очување националног идентитета, захтеве за накнаду штете и територијалне проблеме.<ref>{{Cite book| publisher = ABC-CLIO| isbn = 978-1-4408-3161-4| last = Tatz| first = Colin| last2 = Higgins| first2 = Winton| title = The Magnitude of Genocide| year=2016}}</ref>}}<ref name="SchallerZimmerer">{{Cite journal|last=Schaller|first=Dominik J.|last2=Zimmerer|first2=Jürgen|year=2008|title=Late Ottoman genocides: the dissolution of the Ottoman Empire and Young Turkish population and extermination policies—introduction|url=|journal=Journal of Genocide Research|volume=10|issue=1|doi=10.1080/14623520801950820|issn=1462-3528| pages = 7–14}}</ref> После рата, конгломерација територија и народа који су раније чинили Османско царство подељена је на [[Подела Османског царства|неколико нових држава]].<ref>[[Roderic H. Davison]]; Review „From Paris to Sèvres: The Partition of the Ottoman Empire at the Peace Conference of 1919—1920” by Paul C. Helmreich in ''[[Slavic Review]]'', Vol. 34, No. 1 (March 1975), pp. 186—187</ref> [[Турски рат за независност]], који су покренули [[Мустафа Кемал Ататурк]] и његови сарадници против окупације [[Савезници у Првом светском рату|савезничких сила]], довео је до укидања монархије 1922. и успостављања Републике Турске 1923, а Ататурк се налазио на челу исте.<ref name="Britannica">{{Cite encyclopedia|encyclopedia=Encyclopædia Britannica|url=http://www.britannica.com/eb/article-44425/Turkey|title=Turkey, Mustafa Kemal and the Turkish War of Independence, 1919–23|accessdate=29. 10. 2007|year=2007}}</ref> Спровео је бројне реформе, од којих су многе уградиле различите аспекте [[Zapadnjačka kultura|западњачке]] мисли, филозофије и обичаја у нови облик турске владе.<ref>S.N. Eisenstadt, "The Kemalist Regime and Modernization: Some Comparative and Analytical Remarks, " in J. Landau, ed., Atatürk and the Modernisation of Turkey, Boulder, Colorado: Westview Press, 1984, 3—16.</ref> [[Турско-курдски сукоб]], оружани сукоб између Републике Турске и [[Курди|курдских]] побуњеника, на снази је од 1984, првенствено на југоистоку земље. Различите курдске групе захтевају [[Сепаратизам|отцепљење]] од Турске како би створили независну државу [[Курдистан]] или имали [[Аутономија|аутономију]] и већа политичка и културна права Курда у Турској.
Ред 66:
Регија Средишње Анадолије обухвата висораван у унутрашњој Анадолији. Овде се налази слано језеро [[Туз]] и планине високе до 3.900 m. На истоку се налази [[Кападокија]] која је позната по задивљујућим црквама и настамбама у високим планинским пределима. Унутрашњом Анадолијом доминирају [[степа|степе]], а то подручје се сматра једним од најсушнијих предела Анадолије. Због тога пољопривреда у том делу земље није толико развијена. Климу ове регије карактеришу врућа и сува лета с хладним ноћима. Зими температура може пасти и испод −20&nbsp;°C.
 
Регија Средоземног мора протеже се од планина [[Таурус]] на северу до планина [[Аманос]] на истоку. У овој регији претежитопретежно се узгајају [[цитрус]]и, [[банана|банане]], [[парадајз]]а, [[кикирики]] и [[памук]].
 
Југоисточна Анадолија је најстарија културна регија Турске. Протеже се од планина Таурус. Овде се налазе реке [[Еуфрат]] и [[Тигар (река)|Тигар]]. Најзаступљеније пољопривредне културе су [[пшеница]], [[јечам]], винова лоза, маслине и [[пистаћ]].
Ред 251:
Избијањем сукоба између истока и запада, те покушајем утицаја [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] на Турску, завршено је раздобље политичке неутралности за Турску. Године 1950. Турска је учествовала као део УН-овог контингента у [[Корејски рат|Корејском рату]], а 1952. је постала чланица [[НАТО]] пакта.
 
Године 1960. премијер Мендерес је донео закон који му је омогућиеомогућио укидање опозиције. Војска је тада организовала државни удар и ухапсила премијера и друге политичаре, који су након суђења обешени у септембру [[1961]]. на острву [[Imralı]]. Након што је војска исте године увела нови устав, вратила је власт народу. Инени је поново постао премијер и владао је од 1961. до 1965. године. У то време Турска је постала придружена чланица [[Европски економски простор|ЕЕЗ]]-а. То раздобље обележило је и неефикасност владе и јачање левичарских и десничарских терористичких активности, што је довело до привредног пада. Године [[1971]]. власт је поново узела војска која је увела репресивне мере за становништво.
 
Након дугог низа година међуетничког насиља на Кипру, Грци су организовали војни удар у јулу [[1974]]. у којем је свргнут председник [[Макариос III]] и постављен грчки националиста [[Никос Сампсон]] као диктатор. Турска се тада одлучила за војну [[Турска инвазија Кипра|интервенцију на Кипру]] у којој је окупирала северни део острва. Девет година касније на том подручју успостављена је нелегитимна [[Турска Република Северни Кипар|Турска Република Сјеверни Кипар]] коју је признала само Турска.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Турска”