Државни суд за заштиту државе — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
'''Државни суд за заштиту државе''' основан је [[1929.]] године, као- одељење [[Касациони суд Краљевине Југославије|Касационог суда Краљевине Југославије]] у [[Београд]]у,. Основан је [[1929.]] године ради заштите јавног поретка и јавне безбедности.
 
Предмети су били везани углавном за увреде краља или краљевске породице, антидржавни рад и слично. Овај суд је постао највиши у земљи јер против његових одлука није било правног лека.
 
Чланове Државног суда за заштиту државе и њихове заменике је именовао Краљкраљ Указомуказом и на предлог министра правде, са сагласношћу председника [[Министарски савет Краљевине Југославије|Министарског савета]], из реда судија виших редовних судова или председника судова првог степена.
Државном суду је Краљевимкраљевим Указомуказом додељен Државнидржавни тужилац.
 
Радио је у већима од по седам судија.
Ред 12:
У [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] је од [[1921.]] до [[1941.]] године више од десет хиљада политичких затвореника прошло кроз југословенске затворе. Најпознатија таква места су била [[Београд]]ска "[[Главњача]]", [[Лепоглава]], [[Сремска Митровица]], [[Пожаревац]], [[Марибор]] и др.
 
== Политички робијаши (1929-1941.) ==
 
Неки од познатијих политичких затвореника, осуђених од стране Суда за заштиту државе у периоду од [[1929.]] до [[1941.]] године
Ред 24:
*[[Саломон Леви]], члан МК КПЈ за [[Загреб]], [[1929.]] године осуђен на 10 година. Био затворен у Сремској Митровици, Лепоглави и Марибору.
*[[Милош Матијевић]], члан ПК [[СКОЈ]]-а за Србију, [[1929.]] године осуђен на 6 година, био затворен у Лепоглави и Сремској Митровици.
*[[Милан Мијалковић]], професор [[Математика|математике]] у [[Крагујевац|Крагујевцу]] и члан [[КПЈ]], [[1929]]. године осуђен на 9 година. Био затворен у Сремској Митровици.
*[[Иван Милутиновић]], функционер синдиката кожараца и дрводељаца, члан руководстава "[[Црвена помоћ|Црвене помоћи]]" и члан [[КПЈ]], [[1929.]]. године осуђен на 6 година, а [[1934.]] на још две године. Био затворен у Лепоглави и Сремској Митровици.
*[[Марко Орешковић]], члан [[КПЈ]], [[1929.]] године осуђен на 6 година. Био затворен у Сремској Митровици.
*[[Станко Пауновић Вељко]], члан [[СКОЈ]]-а, [[1929.]]. године осуђен на 12 година. Био затворен у Сремској Митровици и Лепоглави. Побегао у групи 32 комуниста из Сремске Митровице аугуста [[1941.]]. године.
*[[Милорад Петровић]], члан ОК КПЈ за [[Београд]], [[1929.]]. године осуђен на 12 година. Био затворен у Сремској Митровици и Лепоглави.
*[[Миле Почуча]], члан КПЈ, [[1929.]]. године осуђен на 6 година. Био затворен у Сремској Митровици.
*[[Ђуро Пуцар]], синдикални функционер и члан [[КПЈ]], [[1929.]]. године осуђен на 10 година. Био затворен у Лепоглави и Сремској Митровици.
*[[Александар Ранковић]], секретар ПК СКОЈ-а за [[Србија|Србију]], [[1929.]]. године осуђен на 6 година. Био затворен у Сремској Митровици и Лепоглави.
*[[Михаљ Серво]], члан ОК КПЈ за [[Банат]], [[1929.]]. године осуђен на 10 година. Био затворен у Лепоглави и Сремској Митровици.
*[[Трајко Стаменковић]], члан [[КПЈ]], [[1929.]]. године осуђен на 5 година, а [[1935.]]. на још 6 година. Био затворен у Лепоглави, Марибору, Нишу и Сремској Митровици. Био је у групи 32 комуниста, који су августа [[1941.]]. побегли из Сремске Митровице.
*[[Јован Трајковић]], [[1929.]]. године осуђен на 12 година, био затворен у Марибору, Лепоглави и у Сремској Митровици. Био је у групи 32 комуниста, који су августа [[1941.]]. побегли из Сремске Митровице.
*[[Андрија Хебранг]], члан [[КПЈ]], [[1929.]]. године осуђен на 12 година. Био затворен у Сремској Митровици.
*[[Стеван Чоловић]], члан [[КПЈ]], [[1929.]] године осуђен на 5 година. Био затворен у Марибору, Лепоглави и Сремској Митровици.
*[[Отокар Кершовани]], члан ПК [[СКОЈ]]-а за Србију, [[1930.]] године осуђен на 10 година. Био затворен у Сремској Митровици.
Ред 45:
*[[Иван Марковић]], члан [[КПЈ]], [[1932.]] године осуђен на 8. година, био затворен у Лепоглави, Сремској Митровици и Марибору.
*[[Радован Вуковић]], [[1933.]] године осуђен на једну и по годину, а [[1936.]] на 5 година. Био је у групи 32 комуниста, који су августа [[1941.]] побегли из Сремске Митровице.
*[[Жарко Зрењанин]], секретар ОК КПЈ за јужни Банат [[1933.]] . године осуђен на 3 године. Био затворен у Сремској Митровици и Лепоглави.
*[[Пашко Ромац]], земљорадник, [[1933.]] године осуђен на 8,5 година, због "комунистичке делатности". Био затворен у Скопљу, Нишу и Сремској Митровици. Био је у групи 32 комуниста који су августа [[1941.]] побегли из Сремске Митровице.
*[[Петко Милетић]], члан Политбироа [[ЦК]] [[КПЈ]], [[1924.]] године осуђен на 2 године, а [[1933.]] на још 6 година. Био затворен у Сремској Митровици.