Википедија:Навођење извора — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене корисника 73.80.180.196 (разговор) на последњу измену корисника SimplyFreddie
ознака: враћање
мНема описа измене
Ред 5:
'''Навођење извора''', такође популарно звано и '''навођење литературе''', важан је део једног чланка на Википедији, и служи да би се лакше идентификовали [[ВП:ИПИ|поуздани извори]] на основу којих је написан чланак. У већини случаја, извори за специфичне информације дати су у форми [[Помоћ:Фусноте|фуснота]] (подбелешки), мада такође постоје и други начини [[ВП:ИНЛАЈН|референцирања у самом тексту]].
 
Википедијино правило о [[Википедија:Проверљивост|проверљивости извора]] каже да се морају наводити извори на основу којих је чланак написан, а такође и који извори могу да се сматрају поузданима. Навођење извора у самом тексту неопходно је за сваки материјал који је споран или је врло вероватно да може постати споран, као и цитати, било где у главном именском простору. Ипак, најбоље би било кад би се за сваку информацију на Википедији могао додати извор у самом тексту и таква пракса код уредника има веома велику подршку. Свака информација без инлајнуметнуте референце може бити неочекивано доведена у питање и постати спорна, или чак и уклоњена.
 
Ова страница садржи информације како постављати и како форматирати инлајнуметнуте референце.
 
Иако има више начина навођења извора, у једном чланку мора да се користи само један метод. Ако чланак већ има наведене изворе у тексту, додајте нове у складу са форматом који је у том чланку коришћен, или на страници за разговор потрудите се да постигнете консезус пре него што га промените.
Ред 35:
Овакав начин навођења извора најчешће је коришћен на Википедији и обично се појављује у форми [[Помоћ:Фусноте|фусноте]].
 
*'''Навођење извора у самом тексту''' или '''инлајнуметнуто референцирање''' значи навођење извора одмах уз материјал који се референцира, на пример, на крају реченице или пасуса, и обично у форми [[Помоћ:Фусноте|фусноте]].
 
*'''Опште навођење извора''' јесте навођење извора који јесу коришћени за писање чланка, али нису убачени у сам текст, него су излистани на крају чланка (обично по азбучном реду) и под насловом '''Литература''' или '''Извори'''. Извори у оваквој форми обично су наведени у кратким и штурим чланцима или у чланцима за које је коришћен само један извор. Овако наведени извори се такође могу појавити и у детаљнијим и боље обрађеним чланцима као додатак изворима унетим у сам текст (инлајнуметнутим референцама).
 
*'''Кратка инлајнуметнута референца''' је извор унесен у сам текст који само идентификује обично име аутора и место у извору где се одређена информација може наћи, али без осталих библиографских података, који су наведени општим навођењем извора, под насловом '''Литература''' или '''Извори'''. На пример: ''Радић, стр. 4''. Кратке инлајнуметнуте референце могу да се уносе у сам текст виду [[Помоћ:Фусноте|фуснота]] или у [[Википедија:Референцирање у заградама|заградама]].
 
*'''Приписивање у самом тексту''' значи да се у самом чланку као део текста (а не само као фуснота) наведе извор за одређене информације. Овај систем се примењује нарочито кад се наводе нечија мишљења и ставови, непоуздане информације или непотврђене чињенице, као и цитати или парафразирање нечијих изјава. Када се извор наводи у самом тексту, не дају се све информације о извору — оне се обично дају у фусноти (или и одељку „Литература“) на уобичајен начин као код инлајнуметнуте референце. Нпр.: ''Према речима Бориса Тадића<sup>3</sup>...'' Погледајте ниже [[#Приписивање у самом тексту|Приписивање у самом тексту]].
 
== Када наводити изворе ==
Ред 61:
==Опште навођење извора ==
{{пречица|[[ВП:ГЕНРЕФ]]}}
Опште навођење извора се односи на навођење поузданог извора који референцира садржај чланка али се није уносио у сам текст (тј. није се користио за [[ВП:ИНЛАЈН|инлајнуметнуто референцирање]]). Опште наведени извори обично су излистани на крају чланка и под насловом '''Литература''' или '''Извори''' и поређани су азбучним редом према презимену аутора.
 
Примери општег навођења извора дати су нешто ниже, у одељцима [[#Кратке инлајн референце|Кратке инлајнуметнуте референце]] и [[#Референцирање у загради|Референцирање у загради]].
 
Када се у самом тексту користе кратке инлајнуметнуте референце или референце у загради, у одељку „Литература“ или „Извори“ треба навести такође и пуне библиографске податке тих извора који су коришћени у самом тексту, а није дат њихов пун библиографски податак. У кратким и штурим чланцима опште навођење извора може постојати чак и онда кад извори нису наведени у самом тексту, или када је целокупан садржај чланка заснован на само једном извору. Мана општег навођења извора у овом облику јесте у томе да се губи [[#интегритет односа текста и извора|интегритет односа текста и извора]], осим ако је чланак врло кратак.
 
==Навођење извора у тексту==
{{Shortcut|[[ВП:ТЕКСТ]]}}
{{главни чланак|Википедија:Референцирање у тексту}}
Навођење извора у самом тексту омогућава читаоцу да повеже одређену информацију у тексту са специфичним извором који потврђује дати текст. Извори наведени у самом тексту се најчешће уносе у текст путем фуснота (дугих или кратких), или [[Википедија:Референцирање у загради|референцирањем у загради]]. Овај одељак описује како употребити било који од та два начина, а такође описује и како направити списак извора са комплетним библиографским подацима који служе као додатна информација и обавезни део скраћених инлајнуметнутих референци или референци датих у згради.
 
===Фусноте===