Јуриј Бјезменов — разлика између измена

'''Јуриј Александрович Бјезменов''', познат и као '''Томас Дејвид Шуман''' ({{lang-en|Tomas David Schuman}}; [[Митишчи]], [[Московска област]], [[1939]] — [[Виндзор (Онтарио)|Виндзор, Онтарио]], [[1993]]) је био је[[Комитет државне безбедности СССР|официр КГБ-а]], специјалиста за [[Совјетска пропаганда|совјетску пропаганду]], [[Дезинформација|дезинформације]] и субверзивне активности, [[Комитет државне безбедности СССР|официр КГБ-а]]. Радио је као новинар [[РИА Новости]], у [[Дипломатски односи СССР-а|амбасади СССР-а]] у [[Индија|Индији]]. Године 1970. је пребегао на Запад, у Канаду, где је неко време живео под именом Томас Шуман.

Јуриј Бјезменовје је рођен 1939. године у граду [[Митишчи]], у предграђу Москве. Отац му је био официр [[Црвена армија|Генералштаба Совјетске армије]]. Студирао је на Институту за оријенталне језике [[Московски државни универзитет Ломоносов|Московског државног универзитета]], специјализирајући се за индијску културу и индијске језике. Током студија је такође постао нижи официр у административним и војним обавештајним службама. Као совјетски студент, од њега се захтевало да прође [[Vojna obaveza|обавезну војну обуку]] током које је научен „стратешке ратне игре“ користећи мапе страних земаља, као и да [[Саслушање|испитује]] [[Ратни заробљеници|ратне заробљенике]].

По завршетку студија, КГБ га је коначно регрутовао. Први задужење након студија му је било у Индији као преводилац за совјетску групу за економску помоћ која је градила рафинерије нафте у државама [[Бихар]] и [[Гуџарат]]. После отприлике две године (1965. године), позван је назад у Москву, где је постављен у одељење за политичке публикације [[РИА Новости]]. Према Бјезменову, око 75% запослених у агенцији су у стваризаправо били активни службеници КГБ-а, а осталиостало су аутори под контролом КГБ-а, стручњаци за односе са јавношћу, доушници итд. Изјавио је да док је био новинар није имао задужење извештавања вести. Његова главна функција, поред писања, уређивања и превођења пропагандних материјала који су се требали дистрибуирати у страним медијима, је била да прати стране делегације, врбује их, идеолошки обрађује и обавља друге послове како би те информације и мишљења преносили у своје земље, у циљу програма идеолошке саботаже КГБ-а.

Године 1969. године наставља да ради, овог пута као совјетски службеник за штампу и агент за односе с јавношћу КГБ-а. Наставио је пропагандне напореактивности агенцијеза РИА Новости у [[Њу Делхи|Њу Делхију]], радећи из совјетске амбасаде. Бјезменову је наложено да полако успостави совјетску [[Сфера утицаја|сферу утицаја]] у Индији. Исте године тајна директива Централног комитета отворила је ново тајно одељење у свим амбасадама Совјетског Савеза широм света, под називом „Истраживачка и противпропагандна група“. Бјезменов је постао заменик шефа тог одељења, које је о утицајним или политички значајним грађанима Индије прикупљало обавештајне податке из извора попут индијских доушника и агената.{{Чињеница|датум=August 2020}}

Бјезменов је изјавио да му је наложено да не губи време са идеалистичким [[Левица|левичарима]], јер ће они постати разочарани, огорчени и нескладнинепоуздани када схвате праву природу совјетског комунизма. У том периоду, све више сагледајући совјетски систем подмуклим и немилосрдним, Бјезменов је почео да пажљиво планирати пребег на Запад.

Према изјави коју је доставила [[Полиција Делхија|делхијској полицији]] од стране тзв. рускогРуског информативног центра, 8. фебруара 1970. године, Бјезменов је планирао да види пројекцију америчког филма ''[[Инцидент (филм из 1967)|Инцидент]]'' са двојицом својих колега. Међутим, тада им је јављено да он није купио своју карту и рекао им је да ће им се придружити за тренутак и покушати да је купи код [[Тапкарош|тапкароша]] испред позоришта и да ће им се придружити убрзо.<ref>{{Cite news|url=https://www.newspapers.com/image/?clipping_id=53027047|title=Mysterious Case of the Affable Envoy Who Disappeared|last=Slee|first=John|date=March 5, 1970|work=The Age|access-date=July 13, 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200713220824/https://www.newspapers.com/image/?clipping_id=53027047|archive-date=July 13, 2020|location=Melbourne, Victoria, Australia|page=4|via=Newspapers.com}}</ref> Бјезменов се није вратио у позориште.<ref>{{Cite web|url=https://news.google.com/newspapers?id=CIllAAAAIBAJ&pg=1460,609932|title=Soviet Embassy official missing|date=February 10, 1970|location=New Dehli|via=[[Google News Archive]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20200824155613/https://news.google.com/newspapers?id=CIllAAAAIBAJ&sjid=v54NAAAAIBAJ&pg=1460%2C609932|archive-date=August 24, 2020|url-status=live|access-date=July 29, 2020}}</ref> Уместо тога, Бјезменовобукао је обукао [[Hipici|хипи]] одећу у комплету са брадом и периком, пре него што се придружио туристичкој групи. На тај начин је побегао у [[Атина|Атину]] у [[Грчка|Грчкој]]. О његовом пребегу известили су у Сједињеним Државама, а совјетски извори су изјавили да он „није важан“ и да се бавио „ чиновничким„чиновничким пословима“, а америчка обавештајна служба отворено је изјавила да верује да је агент КГБ-а. У то време је његово место боравка било приказано у америчким медијима као непознато.<ref>{{Cite news|url=https://www.newspapers.com/newspage/29629253/|title=What Happened to Bezmenov?|last=Chicago Daily News Service|date=March 8, 1970|work=Express and News|access-date=July 13, 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200713164429/https://www.newspapers.com/newspage/29629253/|archive-date=July 13, 2020|location=San Antonio, Tx.|page=15|via=Newspapers.com}}</ref> Након што је контактирала америчку амбасаду и обавила опсежне интервјуе са америчким обавештајним службама, [[Централна обавештајна агенција]] (ЦИА) успела је да помогне Бјезменову да затражи азил у Канади, а одобрила га је администрација [[Пјер Тридо|Пјера Трудоа]]. ЦИА и [[Краљевска канадска жандармерија]] (РЦМП) саветовали су му да усвоји ново име и идентитет из безбедносних разлога. Да би спасио углед од срамоте због пребега унутар редова КГБ-а, резиденција у Делхију званично је пријавила да је отет, а сину, његовом најближем преживелом рођаку,сину дата је новчана надокнада.<ref>{{Cite book|url=https://www.google.com/books/edition/The_Sword_and_the_Shield/wVndU5P4V-8C?hl=en&gbpv=1&d&pg=PT491|title=The Sword and the Shield : the Mitrokhin Archive and the Secret History of the KGB|last=Andrew|first=Christopher M.|publisher=Basic Books|year=2000|location=New York|oclc=727648881|quote=Most other cases of alleged CIA special actions against KGB officers were in reality cases of actual or attempted defection...Such was the case, for example, in the disappearance of Bezmenov. Anxious to save face, the Delhi residency had reported that he had been abducted, and his son (the closest surviving relative) was given financial compensation|access-date=July 13, 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200824155607/https://www.google.com/books/edition/The_Sword_and_the_Shield/wVndU5P4V-8C?hl=en&gbpv=1&d=&pg=PT491|archive-date=August 24, 2020}}</ref>

Након две године студија [[Политикологија|политичких наука]] на [[Универзитет у Торонту|Универзитету у Торонту]] и три године рада на фарми у [[Онтарио|Онтарију]], Бјезменова је 1973. године ангажовала [[Канадска радиодифузна корпорација]] у [[Монтреал|Монтреалу]], емитујући програм о Совјетском Савезу у оквиру Међународне службе [[Канадска радиодифузна корпорација|ЦБЦ-а]]. Тада је упознао своју супругу Тес. Године 1976. Бјезменов је напустио ЦБЦ и започео [[Frilenser|слободно новинарство]]. Постао је саветник за ''[[Алманах Панорамапанорама]]'' [[Светске информативне мреже]]. Бјезменов је тврдио да је КГБ успешно искористио совјетског амбасадора у Канади да убеди канадског премијера Пијера Трудоа да изврши притисак да се он уклони са те функције. Тврдио је да је од КГБ-а примао прикривене претње смрћу.{{Чињеница|датум=August 2020}}

Године 1989. Бјезменов се развео од супруге Тес и преселио у [[Виндзор (Онтарио)|Виндзор, Онтарио]], док је она остала да живи у [[Монтреал|Монтреалу]]. Две године касније, Бјезменов је почео да предаје [[Међународни односи|међународне односе]] на [[Виндзорски колеџ|Виндзорском колеџу]]. У децембруДецембра 1992. године, Бјезменов је посетио своју бившу супругу и њихову децу за [[Божић]]. Две недеље касније, 6. јануара 1993. године, ''{{Није преведено 5|Windsor Star|3=en}}'' изјавио јеизјављује да јесе смрт Бјезменова догодила дан раније, од последица [[срчани удар|срчаног удара]] узрокованузрокованог [[Алкохолизам|алкохолизмом]].<ref>{{Cite news|url=https://www.newspapers.com/clip/53029092/yuri/|title=Soviet defector held passion for homeland|date=January 6, 1993|work=The Windsor Star|location=Windsor, Ont.|page=5|via=Newspapers.com}}</ref>

Од његове смрти, Бјезменовљев „совјетски модел субверзије“ су проучавали су и тумачили професори и особље [[Заједнички универзитет за специјалне операције|Заједничког универзитета за специјалне операције]] (ЈСОУ) како би анализирали историјске догађаје, укључујући деценију дугу руску кампању која је 2008. године претходила [[Рат у Грузији (2008)|руско-грузијском рату]]. Његов рад цитирао је и виши директор [[Универзитет Пенсилваније|Универзитета Пенсилваније]] центраЦентра за дипломатију и глобални ангажман „Пен Бајден” [[Универзитет Пенсилваније|Универзитета Пенсилваније]] и бивши заменик помоћника министра одбране САД, др [[Мајкл Карпентер]]. Његова предавања користила је и виша предавачица са [[Univerzitet Jejl|Јејл универзитета]] Ашеј Рангапа као илустрацију концепта активних мера у руским историјским дезинформационим кампањама у Сједињеним Државама.

У својим предавањима, интервјуима и брошурама, Бјезменов је описао методологију рада Совјетског Савеза са земљама које је било потребно ослабити и освојити. Овај процес је назван „идеолошка саботажа“. Бјезменов је нагласио да се овде не ради о [[Шпијунажа|шпијунажи]].

<blockquote>
„Ако сумирамо свесво време, новац и напоре КГБ-а усмерене на деловање изван СССР-а, видећемо да се само 10—15% троши на шпијунажу. Остало иде на идеолошку саботажу, која се углавном изводи на начине који нису у супротности са законима слободних земаља, а видљива је само ако сисеби дате мало времена, труда и увида да то видите“сагледате“.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=8fQoGMtE0EY Лекция Ю.Безменова об идеологической диверсии, Лос-Анджелес, 1983] </ref>
</blockquote>

Идеолошка саботажа има четири фазе (у даљем тексту дијаграм из брошуре Јурија Бјезменова „Писмо Америци с љубављу“ <ref>[[iarchive:BezmenovLoveLetterToAmerica|Love Letter to America By Yuri Bezmenov/сайт archive.org]] </ref> стр. 22. Део превода није дослован, у загради — на изворном језику).

Бјезменов наглашава да ти резултати не морају бити постигнути напорима диверзанта. КГБ у субверзивном раду користи исти принцип који се налази у јапанским борилачким вештинама, посебно у [[Џудо|џудоу]] - користи енергију непријатеља да га савлада (на пример, не да одражава ударац, већ да користи снагу непријатеља против себе). „Циљна

<blockquote>
„Циљана земља очигледно има проблема у неком подручју. Ако је то слободно демократско друштво, онда у овом друштву постоји много различитих друштвених покрета. И у сваком таквом друштву / групи постоје људи који делују против друштва. На пример, криминалци, они који су антагонисти државне политике, психотични појединци који су генерално против свега, и, коначно, постоји мала група агената страних држава, купљених, обманутих и регрутованих. Када су све ове групе истоветно усмерене у истом смеру, ово је савршен тренутак да се покупиприхвати и настави њихово кретање све док се цело друштво не гурнугурне у кризу“кризу. Узимајући религију као пример, морамо је ослабити промовисањем „свих врста секти и култова који привлаче пажњу људиљуди”. Чак и ако је таква секта наивна, нема везе. Иако се општеприхваћена верска норма полако подрива и људи се удаљавају од главног циља религије (да би имали везу са Богом), ово делује у сврху идеолошке саботаже. Даље, помешајте праве угледне верске организације са сектама. Обесхрабрите пажњу људи од стварне вере и растворите их у разне замене “замене”.