Црни Тимок — разлика између измена

Извире испод јужних падина планине [[Кучај]], у дну кречњачког облука из три пећине, на 375 метра надморске висине, недалеко од насеља [[Криви Вир]]. Долина Црног Тимока се састоји из 3 котлине и 2 клисуре. Протиче кроз Кривовирску котлину, а код села Лукова улази у Јабланичку клисуру. Кроз њу Црни Тимок тече праволинијски, а низводно од ушћа Радованске реке изразито меандрира. Пошто прими десну притоку [[Арнаута|Арнауту]], спушта се у Сумраковачко-шарбановачку котлину.

Најпознатије притоке су [[Злотска река|Злотска]], [[Шарбановачка река|Шарбановачка]], [[Валакоњска река|Валакоњска]] и [[ОсинићкаОснићка река]]. Низводоно, Црни Тимок се пробија кроз 22,5 km дугачку клисуру Баба Јоне. Извијугана, углавном усечена у адезиту и има седам укљештених меандара. У једном таквом меандру, 12 km од Зајечара, налази се Гамзиградска бања. Лековити извори између 26 и 42 степена, избијају у самом кориту Црног Тимока. Низводно од [[Гамзиградска Бања|Гамзиградске бање]] је касноантички локалитет [[Ромулијана|Феликс Ромулијана]]. Подигнут је крајем трећег и почетком четвртог века. Некадашњу царску палату су опасивали зидови високи преко 15 м, са кулама, а украшавали су је китњаста декорација и разнобојни подигнути мозаици, који се сматрају највреднијим античке уметности на територији Србије. Код села Звездана река улази у Зајечарску котлину, којом тече на дужини од 15 km, до састава са [[Бели Тимок|Белим Тимоком]]. Црни Тимок је дугачак 84 km, а површина његовог слива обухвата 1 233 km². Просечни протицај код Зајечара износи 12,6 km³/s.