Википедија

Богојављење — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
мНема описа измене
ознаке: ручно враћање враћена измена
Ред 1:
 
{{short description|Појава божанства на уочљив начин}}
{{глобализовати}}
[[Датотека:Bogojavlenie.jpg|мини|250п|Богојављање приликом Исусовог крштења.]]
Као специфична употреба за [[Christianity|хришћане]] и [[Jews|Јевреје]] у односу на [[Bible|Библију]]: ''теофанија'Богојављење''' се односи на манифестацију [[Аврамске религије({{јез-грч|аврамског Бога]], откривено присуство које је особа осетила. БогојављењеΘεοφάνεια}}) је [[хришћанство|хришћански]] празник који слави откровење [[Бог Син|Бога Сина]] као [[Оваплоћење|оваплоћеног]] у [[Исус|Исусу Христу]]. Слави се 6. јануара, односно [[19. јануар]]а код цркава које се држе [[јулијански календар|јулијанског календара]].<ref name="боги">{{cite web |title=Богојављење |url=http://www.spc.rs/sr/bogojavljenje_0 |website=СПЦ |accessdate=4. 2. 2020}}</ref> Западни хришћани углавном славе (али не и искључиво) посету тројице мудраца младом Исусу, и Исусову физичку појаву пред [[иноверници]]ма. Источне цркве, дан пре Богојављења славе [[Крштење Исуса Христа|крштење Исусово]], које је обавио [[Јован Крститељ]] у реци [[Јордан (река)|Јордан]], које се обележава као објава свету да је он [[Син Божји]]. Богојављење је један од петнаест највећих хришћанских празника.▼
 
Богојављење је један од петнаест највећих хришћанских празника.
'''Богојављење''' или ''теофанија'' (од [[Ancient Greek|античког грчког]] {{lang|el|(ἡ) θεοφάνεια}} {{lang|el-Latn|theophaneia}},<ref>Not to be confused with the Ancient Greek {{lang|el|(τὰ) Θεοφάνια}} ({{lang|el-Latn|Theophania}}), the festivity at [[Delphi]].</ref> са значењем „појава божанства”) манифестација је [[Божанство|божанства]] на уочљив начин.<ref>{{cite encyclopedia|title=Theophany|encyclopedia=Encyclopædia Britannica |url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/590940/theophany |archive-url=https://web.archive.org/web/20120606014506/http://www.britannica.com/EBchecked/topic/590940/theophany |archive-date=6 June 2012|url-status=live}}</ref><ref name = "NCE">{{Cite book|author=Burtchaell, J. T. |chapter=Theophany |year=2002 |title=New Catholic Encyclopedia |volume=Vol. 13: Seq-The |edition=second|location=Detroit, Michigan|publisher=The Catholic University of America by Thomson/Gale|page=929|isbn=978-0-7876-4017-0}}</ref> Овај термин се користио за означавање појава богова у старогрчким и блискоисточним религијама. Иако је ''[[Илијада]]'' најранији извор описа теофанија у [[classical antiquity|класичној антици]] (који се јављају у целој [[Greek mythology|грчкој митологији]]), вероватно најранији опис појављује се у [[Еп о Гилгамешу|Епу о Гилгамешу]].<ref>{{Cite book|author=Bulkley, Kelly|chapter=The Evil Dreams of Gilgamesh: An Interdisciplinary Approach to Dreams in Mythological Texts|editor=Rupprecht, Carol Schreier|year=1993|title=The Dream and the Text: Essays on Literature and Language |location=Albany, New York |publisher=SUNY Press|pages=159&ndash;177; [https://books.google.com/books?id=oi0w-PKcjeQC&pg=PA163 page 163] |isbn=978-0-7914-1361-6}}</ref>
[[Датотека:Nova stalna postavka Narodnog muzeja u Leskovcu - Vremeplov leskovačkog kraja 08.jpg|мини|лево|Камена посуда за посвећену (богојављенску) воду из периода 15–16. век. Пронађена је на локалитету [[Хисар (Лесковац)|Хисар]] у [[Лесковац|Лесковцу]]. Посуда је изложена у оквиру тематске целине „Средњи век” нове сталне поставке [[Народни музеј Лесковац|Народног музеја у Лесковцу]] - „Времеплов лесковачког краја”.]]На дан Богојављења многи верници поштују обичај пливања за Часни крст где се скупи доста народа код неког уобичајеног места на пример неке реке или језера.<ref>{{cite web |title=Данас је Богојављење, плива се за Часни крст |url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3817259/danas-je-bogojavljenje.html |website=РТС |accessdate=4. 2. 2020}}</ref> Сви крећу у исто време и ко први стигне до Часног крста он је победник.▼
 
▲Као специфична употреба за [[Christianity|хришћане]] и [[Jews|Јевреје]] у односу на [[Bible|Библију]]: ''теофанија'' се односи на манифестацију [[Аврамске религије|аврамског Бога]], откривено присуство које је особа осетила. Богојављење је [[хришћанство|хришћански]] празник који слави откровење [[Бог Син|Бога Сина]] као [[Оваплоћење|оваплоћеног]] у [[Исус|Исусу Христу]]. Слави се 6. јануара, односно [[19. јануар]]а код цркава које се држе [[јулијански календар|јулијанског календара]].<ref name="боги">{{cite web |title=Богојављење |url=http://www.spc.rs/sr/bogojavljenje_0 |website=СПЦ |accessdate=4. 2. 2020}}</ref> Западни хришћани углавном славе (али не и искључиво) посету тројице мудраца младом Исусу, и Исусову физичку појаву пред [[иноверници]]ма. Источне цркве, дан пре Богојављења славе [[Крштење Исуса Христа|крштење Исусово]], које је обавио [[Јован Крститељ]] у реци [[Јордан (река)|Јордан]], које се обележава као објава свету да је он [[Син Божји]]. Богојављење је један од петнаест највећих хришћанских празника.
 
▲[[Датотека:Nova stalna postavka Narodnog muzeja u Leskovcu - Vremeplov leskovačkog kraja 08.jpg|мини|лево|Камена посуда за посвећену (богојављенску) воду из периода 15–16. век. Пронађена је на локалитету [[Хисар (Лесковац)|Хисар]] у [[Лесковац|Лесковцу]]. Посуда је изложена у оквиру тематске целине „Средњи век” нове сталне поставке [[Народни музеј Лесковац|Народног музеја у Лесковцу]] - „Времеплов лесковачког краја”.]]На дан Богојављења многи верници поштују обичај пливања за Часни крст где се скупи доста народа код неког уобичајеног места на пример неке реке или језера.<ref>{{cite web |title=Данас је Богојављење, плива се за Часни крст |url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3817259/danas-je-bogojavljenje.html |website=РТС |accessdate=4. 2. 2020}}</ref> Сви крећу у исто време и ко први стигне до Часног крста он је победник.
 
== Древна грчка религија ==
{{Main|Богојављење (античка Грчка)}}
[[File:Rubens-Death-of-Semele.jpg|thumb|right|250px|[[Peter Paul Rubens|Петер Паул Рубенсова]] ''Смрт [[Семела|Семеле]]'', узрокована теофанијом Зевса без смртничког прерушавања]]
 
У [[Delphi|Делфима]] је ''теофанија'' (Θεοφανια) била пролећни годишњи фестивал којим се прослављао повратак [[Аполон]]а из његових зимовања у [[Хиперборејци|Хипербореји]]. Врхунац фестивала био је приказ визије богова поклоницима, обично скривен у [[sanctuary|светилишту]]. Касније римске [[Грчко-римске мистерије|мистеријске религије]] често су укључивале сличне кратке приказе слика узбуђеним поклоницима.<ref>James Hall, ''A History of Ideas and Images in Italian Art'', pp 70–71, 1983, John Murray, London, {{ISBN|0-7195-3971-4}}</ref>
 
Појава [[Зевс]]а [[Семела|Семели]] више је него што смртник може поднети, и она је изгорела до смрти у пламену његове моћи.<ref>{{Cite book|last=William Sherwood Fox|url=http://archive.org/details/greekandromanmy00foxgoog|title=Greek and Roman [mythology]|date=1916|publisher=Marshall Jones Company|others=Harvard University|language=en}}</ref> Међутим, већина грчких теофанија била је мање убитачна. Необична за грчку митологију је прича о [[Прометеј]]у, који није [[Twelve Olympians|Олимпијац]] већ [[Titan (mythology)|Титан]], који је човечанству донео знање о ватри. Божанске или херојске епифаније понекад су се доживљавале у историјским временима, било у сновима или као будна визија, и често су доводиле до утемељења култа или барем чина обожавања и посвећивања пригодне жртве.<ref>Oxford Classical Dictionary, 3rd edn revised, p 546</ref>
 
== Прича ==
УПо хришћанском Хришћанствуверовању, 30. године наше ере [[Исус|Исус Христос]] је као дрводеља живео са својом мајком [[Богородица|Маријом]] и њеним мужем [[Праведни Јосиф|Јосифом]], Уа тада у својој тридесетој години Исуспозвао Христ одлази на реку Јордан да га светије [https://www.spc-linz.at/srpske-slave/sveti-jovan-krstitelj/ [Јован Крс]<ref>{{Cite webКрститељ|url=https://www.spc-linz.at/srpske-slave/sveti-jovan-krstitelj/|title=св.Јована ЈованПретечу]] Крститељда Претеча|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=}}</ref>[https://www.spc-linz.at/srpske-slave/sveti-jovan-krstitelj/ титељ]га крсти у реци. Угледавши Исуса Христа како долази свЈордан. ЈованПо Крститељ рече "Гле јагње Божије које узима на себе грехове света". Ово је онај за кога ја рекох; „за мном иде човек[[Библија|Библији]], којиодмах преда мном постаде, јер пре мене беше“. Попо крштењу Христа, а оно је обављанообављено три пута потапањем и отпуштањем (погружењем)порињањем у воду, отворило се небо и зачуо се глас [[Бог Отац|Бога Оца]] који је објавио да је [[Исус]] син његов , а тада на десно раме Исуса слете [[Свети дух|Свети Дух]] у обличју белог [[голуб]]а. Овим крштењем је Исус показаоозначио присутнима да поштује законе пророчке, (иако је био син Божији) након чега је Исус Христ започеопочетак своје учење, прослављајући свога Оца Бога творца, одабир "простихмисије и неуких" земљорадника и рибара за своје ученике Апостолепроповеди...
 
== Народни обичаји ==
{{double image|rigth| RIAN archive 368901 Bathing on Epiphany Day.jpg|155| RIAN archive 596142 Water consecration ritual after Crucession to river.jpg |170|Обележавање Богојаљења у [[Русија|Русији]].}}
 
Код [[Срби|Срба]] се од давнина Богојављање слави веома живописно. Верује се да се на тај дан, у поноћ, отварају небеса и да се тада свака жеља може испунити.<ref>{{cite web |title=Веровања за Богојављење: Пожели жељу и стави огледалце под јастук |url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3817251/verovanja-za-bogojavljenje-pozeli-zelju-i-stavi-ogledalce-pod-jastuk.html |website=РТС |accessdate=4. 2. 2020}}</ref> Богојављањем се завршава [[божић]]но светковање, па су у неким крајевима Србије, до овог дана ишле поворке ''[[коледа|коледера]]'' или ''[[коринђање|коринђаша]]'', као и ''[[вертеп|вертепаша]]'' и ''водичара''.<ref>[http://www.youtube.com/watch?v=WtRYc3o0-l4 Етнографски документарни филм Милана Брајовића „Богојављење“]</ref> У народу се овај дан зове још и Водице или Водокршће управо по имену поворке. На овај дан се освећује вода за коју се верује да је лековита и чудотворна и назива се '''Богојављанскабогојављанска вода'''.
 
== Види још ==
Линија 40 ⟶ 32:
* [http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=54034 Радио-телевизија Републике Српске: Данас Богојављење, 19. 1.2012.] {{ср}}
* [http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=54064 Радио-телевизија Републике Српске: Прослава Богојављења, 19. 1.2012.] {{ср}}
 
* [https://www.spc-linz.at/srpske-slave/sveti-jovan-krstitelj/Свети Јован Крститељ:Српска Православна Црква – Епархија Аустријско–Швајцарска – Српска Православна Црквена Општина Линц. All rights reserved] {{ср}}
 
{{Српски празници}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Богојављење”