Војислав С. Радовановић — разлика између измена

Учествовао је у [[Први светски рат|Првом светском рату]] као један од 1.300 каплара.<ref>{{Cite book|title=Скопски ђачки батаљон 1914 - Батаљон 1300 каплара|last=Група аутора|first=|publisher=Удружење 1300 каплара|year=1941|isbn=|location=Београд|pages=641}}</ref> Мобилисан је [[1. децембар|1. децембра]] [[1914]]. године у чину ђака-наредника, али се убрзо разболео од пегавог тифуса. Након успешног лечења упућен је [[1915]]. године на фронт у близини [[Смедерево|Смедерева]]. Приликом артиљеријског баража који је претходио почетку немачке офанзиве 1915. године тешко је рањен. Немачки гелер погодио га је у колено. Други гелер погодио га је у пределу стомака. На срећу зауставиле су га фишеклије са муницијом које је носио око појаса, али је био тешко контузован. Пребачен је у немачку војну болницу где му је пружена медицинска нега. Главни немачки хирург сажалио се на младог српског подофицира који је одлично знао немачки језик и одлучио је да му спасе ногу. После успешне операције провео је неко време на рехабилитацији. Како му је нога споро зацељивала [[Немци]] су му дозволили да буде код мајке. У то време су били смештени код рођака у [[Крушевац|Крушевцу]] у којем је Војислав радио као професор немачког језика у гимназији. Током боравка у Крушевцу упознао је своју будућу супругу Милеву Штерић којом се оженио после рата.