Војислав С. Радовановић — разлика између измена

Слом државе [[1941]]. године довео је породицу Војислава Радовановића у избеглиштво, које је провео у [[Београд]]у. За време рата био је редовни професор [[Универзитет у Београду|Београдског универзитета]] на располагању јер тада није било наставе. Током окупације [[Влада народног спаса Милана Недића|новоформирана Српска влада]] чији председник је био генерал [[Милан Недић]] позвала је сву српску интелектуалну елиту [[Апел српском народу|да потпише изјаву лојалности новој влади]]. Међу неколицином угледних српских интелектуалаца који су одбили да потпишу ову изјаву био је и проф. Војислав Радовановић. Иако је био познат по антифашистичким предавањима које је држао на Београдском универзитету пре рата, као и по томе да су му две ћерке биле комунисткиње које су активно учествовале у борби против окупатора, проф. Радовановић је упркос одбијању да потпише декларацију, избегао одвођење у [[Бањички логор]] захваљујући двострукомприпаднику шпијунуБеоградскњ специјалне полиције који је радиобио упредратни Београдскојкомуниста специјалноји полицији.који Овајје господин,покушавао иначе предратни комуниста пружао једа заштитузаштити породици проф. Радовановића током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Нажалост,1943. нигодине његоваВојиславов бригасин заРадован породицуодведен Радовановић није била довољна да спречи одвођење Војиславовог сина Радованаје у немачки концентрациони логор [[Маутхаузен]] [[1943]]. године где му се губи сваки траг. Исте године, најмлађа ћерка проф. Радовановића, Биљана мобилисана је за принудни рад у немачку организацију „Тот“. Највероватније је управо поменути господин из тајне полиције интервенисао да Биљана не буде послата изван Србије. Пребачена је у [[Јагодина|Јагодину]] где је учествовала у јавним радовима. Њен отац ју је често обилазио све док се није придружила [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанима]] и након ослобођења се вратила у Београд.