Левица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
ситна грешка
Ред 4:
Означава [[политика|политичке]] [[идеја|идеје]], [[политичка странка|политичке странке]] и [[друштвени покрет|политичке покрете]] који по својим темељним одређењима припадају политичкој левици.<ref>Bobbio, Norberto; Cameron, Allan (1997). Left and Right: The Significance of a Political Distinction. University of Chicago Press</ref>
 
[[Датотека:Estatesgeneral.jpg|десно|мини|180п|Састанак Скупштине [[5]]. [[мај]]а [[18791789]]. године у [[Версај]]у, [[Француска]]]]
 
Политички појмови „левице“ и „деснице“ су сковани током [[Француска револуција|Француске револуције]] ([[1789]]—[[1799]]), односећи се на распоред седења у Скупштини. Они који су седели са леве стране уопштено су се противили [[феудализам|феудализму]], [[монархија|монархији]], [[апсолутизам|апослутизму]], [[клерикализам|клерикализму]] и подржавали су антифеудалну револуцију, укључујући стварање [[република|републике]] и секуларизацију, односно подржавали су [[прогресивизам|прогрес]] и [[модернизација|модернизацију]]. А они који су седели са десне стране подржавали су одржавање постојећег стања, односно традиционалне институције старог поретка.<ref>Knapp, Andrew; Wright, Vincent (2006). The government and politics of France (5th ed.). London [u.a.]: Routledge. ISBN 978-0-415-35732-6. the government and politics of france.</ref><ref>Realms of memory: conflicts and divisions (1996), ed. Pierre Nora, "Right and Left" by Marcel Gauchet</ref>
Ред 67:
Постоје тенденције на левици да би се савремене левичарске странке требале градити и развијати као масовне, демократске странке без неприкосновених [[вођа]], са унутрашњом организацијом заснованом на принципима [[партиципативна демократија|партиципативне демократије]] од најнижег до највишег нивоа, показујући тако својом унутрашњом организацијом за какво друштво се залажу.
 
Термини као што су „нова левица“ или „савремена левица“ се користе и као синоними за различите социјалистичке, [[екологизам|екологистичке]] и савремене марксистичке странке, организације и покрете, али се најчешћи придеви „нова“ и „савремена“ користе за разликовање нове и савремене левице од концепата једнопартијског модела власти,. којеТакве моделе су заступале такозване бољшевичко-комунистичке партије [[20]]. [[век]]а, засноване на бољшевизму и лењинизму различитих струја (тј. политици која је у мањој или већој мери углавном завршила у стаљинизму). Њихови експериментални [[модел]]и покушаја градње „социјализма у засебним земљама“, који се у реалности своде на једнопартијски државни капитализам у засебним земљама у оквиру светског капиталистичког система и [[тржиште|тржишта]], сматрају се недемократским и ауторитарним, те искривљењем племените идеје социјалне правде. Нема антикапитализма без демократије и зато антикапитализам може да буде само демократски и глобални.<ref>'State Capitalism' in the Soviet Union. M.C. Howard and J.E. King</ref><ref>Binns, Peter (1986). "State Capitalism".</ref><ref>Curian, Alt, Chambers, Garrett, Levi, McClain, George Thomas, James E., Simone, Geoffrey, Margaret, Paula D. (October 12, 2010). The Encyclopedia of Political Science Set. CQ Press. {{page|year=|isbn=978-1933116440|pages=}}.</ref>
 
Начелна обележја савремене левице су: активна демократија и антиауторитаризам; антикапитализам; друштвени прогресивизам и антиконзервативизам; [[антимилитаризам]] (антиратна оријентација); [[феминизам]] и антипатријархализам; [[секуларност|секуларизам]] и [[антиклерикализам]]; антирасизам и антиксенофобија; прогресивни патриотизам и прогресивни интернационализам (антикапиталистички интернационализам, антикапиталистички глобализам, прогресивни глобализам или алтерглобализам); антинационализам, антишовинизам, антинацизам и антифашизам.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Левица