Друштво за чување народног здравља — разлика између измена

нема резимеа измене
 
 
'''Делатност'''
[[Датотека:Naslovna strana časopisa Zdravlje 01.jpg|мини|Насловна страна часописа „Здравље”]]
 
Друштво је на самом почетку свог рада почело са оснивањем домаћичких школа и улаже пуно труда на просвећивању жена на селу. Већ 1906. године почиње излазити лист ''Здравље'', који је био врло едукативан и користан и чији је први уредник био [[Милан Јовановић Батут|др Милан Јовановић Батут]], а касније др Вукадиновић.<ref name=":1" /> У њему се расправљало о свим питањима здравствене политике, хигијене, социјално-медицинске акције и здравственог просвећивања.
 
После [[Балкански ратови|Балканских ратова]] и [[Први светски рат|Првог светског рата]], Друштво обнавља свој рад у доста измењеним околностима. Држава је у своје руке узела организацију хигијенске и социјално медицинске службе. Многа питања, о којима се у Друштву расправљало, добила су у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] практична решења, оснивају се установе, окупљају стручњаци, који ће на њиховим решењима у народу радити. Такође, у ово време јавља се потреба на едуковању народа о овој области, чак више него раније, а тог посла се управо прихватило Друштво. Министарство народног здравља је такође много помагало у остварењу овог циља, тако је помогло и у обнови листа ''Здравље'', који никад није излазио у толиком броју и био толико распрострањен као сада.<ref name=":0" /> Међутим, овај напредак је брзо прекинут и две године касније Друштво више неће имати никакве помоћи са стране и биће препуштено себи. Међутим, Друштво није одустајало од едукације становништва и наставило је својим радом да буде драгоцено корисно свом народу.
[[Датотека:Naslovna strana časopisa Zdravlje 02.jpg|мини|Насловна страна часописа „Здравље”]]
 
Када су се појавиле здравствене задруге Друштво је у њима такође видело значајног сарадника на раду за унапређење народног здравља. Друштво је годинама тражило сарадњу и са државном здравственом организацијом и са приватном иницијативом за подизање народног здравља, нарочито са здравственим задругама. Рад у том правцу донео је значајне резултате и много опште користи. Први успех у том тражењу сарадње био је споразум о заједчичком раду са Савезом здравствених задруга. Обе организације су издавале своје листе, па је овом сарадњом дошло до спајања у један лист ''Здравље-Здравствени покрет'', лист је постао један од најсадржајнијих и послужио је као изврсно средство за здравствено просвећивање.<ref name=":0" /> Такође, заједнички су одржавали предавања, пројекције филмова, организовали домаћичке школе и слично.