-{'''''Iura novit curia'''''}- (срп. ''Јура новит курија, Суд зна право'') je pravni princip [[KontinentalnoКонтинентално pravoправо|Kontinentalnog prava]] zasnovanih na tradiciji [[Римско право|rismkog prava]].<ref>{{Cite web|url=https://www.pravo.unizg.hr/GPP/ispiti/materijali/latinske_izreke|title=Latinske izreke - Katedra za građansko procesno pravo|website=www.pravo.unizg.hr|accessdate=17. 12. 2018}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://forum.mojepravo.net/new/b2/blogs/blog4.php/latin/slovoj/|title=Category: J - Pravnicki blog|website=forum.mojepravo.net|accessdate=17. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181019060315/http://forum.mojepravo.net/new/b2/blogs/blog4.php/latin/slovoj/|archive-date=19. 10. 2018|url-status=dead}}</ref> Sastoji se u pravnoj fikciji da [[Суд|sud]] poznaje sadržinu prava i pravnih propisa u poretku u kojem postupa, te da strake u postupku pred datim [[Суд|sudom]] nisu dužne da dokazuju postojanje pravnih propisa i sadržinu tih propisa. DrugiStranke odrazu ovogpostupku principanemaju seobavezu sastojida pravno kvalifikuju svoj zahtev pozivanjem na odgovarajuće materijalnopravne odredbe, ali kada to učine (što je u činjenicipraksi damnogo češće), [[Суд|sud]] nije vezan pravnimtakvom kvalifikacijamapravnom kvalifikacijom. Ono što jeste obaveza stranaka kojeje suda iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoj zahtev, a obaveza je [[Суд|suda]] da utvrdi da li je postavljeni onezahtev izneleosnovan u datomsvetlu postupkuprimene svih materijalnopravnih normi koje po stanovištu [[Суд|suda]] mogu biti pravno relevantne za rešenje spora.
Pravilo ''sud zna pravo'' se primenjuje i na norme stranog materijalnog prava, ako na te norme upućuje odgovarajuća [[Колизионе норме|koliziona norma]] ili sporazum stranaka, a u ovom slučaju stranke imaju mogućnost da [[Суд|sudu]] pruže dokaz o postojanju i sadržini stranog prava.
