Гаспар II де Колињи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE |
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE |
||
Ред 22:
| потпис =
}}
'''Гаспар де Колињи''' ({{јез-фр|Gaspard de Coligny}}; [[Шатијон Колињи]], [[16. фебруар]] [[1519]] — [[Париз]], [[24. август]] [[1572]]), [[Француска|француски]] државник и адмирал.<ref>{{cite web |title=Gaspard II de Coligny, seigneur de Châtillon French admiral and Huguenot leader |url=https://www.britannica.com/biography/Gaspard-II-de-Coligny-seigneur-de-Chatillon |website=Britannica |access-date=20. 1. 2021}}{{en}}</ref><ref>{{cite web |title=Gaspard de Coligny (1519-1572) |url=https://www.museeprotestant.org/en/notice/gaspard-de-coligny-1519-1572-2/ |website=Musée protestant |access-date=20. 1. 2021}}{{en}}</ref>
Од [[1543]]. ратовао је у [[Фландрија|Фландрији]] и [[Италија|Италији]]. Као [[адмирал]] Француске организовао је неколико експедиција на [[Флорида|Флориду]] и у [[Бразил]], које су осујетили [[Шпанија|Шпанци]]. Након узалудне одбране [[Сен Кентен (Ен)|Сен Кентена]] у Фландрији [[1557]]. пао је у шпанско заробљеништво, гдје се упознао с идејама [[калвинизам|калвинизма]] и постао њихов носилац и најжешћи бранитељ. Након смрти [[Анри II Валоа|Анрија II]] истакнуо се као један од вођа [[протестантизам|протестантских]] покрета у Француској. Заједно са Кондеом ангажовао се у грађанском рату, а након [[Луј Бурбон, принц Конде|Кондеове]] смрти играо је водећу улогу у [[Хугенотски ратови|Хугенотским ратовима]]. Кад је [[1570]]. у Сен Жермену потписан [[Сенжерменски мир, 1570.|мир]], повољан за хугеноте, стекао је велики утицај на младог краља [[Шарл IX Валоа|Шарла IX]]. Намјеравао је Француску увести у савез протестантских сила уперен против Шпаније и тако помоћи [[Holandska revolucija|Холандску револуцију]]. Његов углед на двору је, међутим, побудио незадовољство краљеве мајке. [[Катарина Медичи|Катарине де Медичи]], највјероватније је наредила атентат на Колињија, а када он није успио одлучила је дефинитивно рашчистити с игенотима. У покољу [[Вартоломејска ноћ|Вартоломејске ноћи]] убијен је и Колињи, а његови списи су спаљени по жељи Катарине де Медичи.
| |||