|
'''Момчило Голијанин''' рођен је у Крекавицама код [[Невесиње|Невесиња]] 1938. године. Од 1967. год. до пензионисања 2004. радио је као професор књижевности у Гимназији у Невесињу. Бави се књижевном критиком и есејистиком, а у посљедње вријеме пише и приповјетке.
[[Датотека:Мр Момчило Голијанин.jpg|мини|књижевник]]
== Биографија ==
Мр Момчило Голијанин, рођен 23.10. 1938. у Невесињу. Основну школу завршио у свом мјесту, нижу реалну гимназију у Невесињу, Српску православну богословију у трајању од пет година у Призрену, философски факултет у Приштини, постдипломске студије на Интеруниверзитетском центру у Дубровнику, гдје је и магистрирао.
Момчило Голијанин рођен је у Крекавицама код Невесиња 1938. године. Од 1967. год. до пензионисања 2004. радио је као професор књижевности у Гимназији у Невесињу. Бави се књижевном критиком и есејистиком, а у посљедње вријеме пише и приповјетке. Радове објављивао у тридесетак књижевних часописа и листова (Књижевне новине, Збиља, Мост, Израз, Живот, Српска вила, Нова зора, Просвјетин календар, Словеса, Радови САНУ, Књижевност, Свременик, Багдала, Траг, Гласник одјељења ЦАНУ...). Учествовао на више научних симпозија. Један је од обновитеља СПКД "Просвјета" у Невесињу и њен дугогодишњи предсједник. Члан је Удружења књижевника РС и Удружења књижевника Србије. Заступљен у Антологији критике и есејистике РС.
Као студент почео са објављивањем радова у студентском часопису Панорама у Приштини и часопису Стремљења, да би, по завршетку студија, наставио са сарадњом у бројним часописима и листовима у БиХ, Србији и Црној Гори.
Објављивао је своје радове у тридесетак часописа и листова. Бавио се махом књижевном критиком и есејистиком. Сарадник је у Чолаковим антологијама: „Искрена песма“ '84, „Векова тамних нежности“ 85. год., „Међу јавом и међ сном“ 86, „Никад више“ 87, „Безданој беди краја нема“ 89...
Учесник научних скупова о Шантићу, (два скупа: један у Бијељини, а други у Невесињу), о 1847. као раскрници вијекова, о књижњвности Косова, о Хиландару...
Радови су објављивани у Зборнику АНРС, као и у Зборнику АНУЦГ. Сарадник у Споменицама академика Радована Вучковића, Неђа Шиповца, Војислава Лубарде, Чеда Лучића, Љубомира Зуковића (у припреми)... Многе своје радове (не све!) сакупио је у објављеним књигама: Књижевно дјело Марка Марковића (магистарски рад), Могућности књижевних истраживања, Вјечни ромор живота, Алекса Ковачевић, спортиста, патриота и пјесник(монографија), Да не овлада мржња (огледи о Ериху Кошу), Ослобођене ријечи, Трагање за љепотом и смислом, Откоси туге и радости, У свијету критике и белетристике, У свјетлу ријечи, У друштву писаца, Између врхова и подножја књижевне географије. Поред ових књига критике, објављио је и кратке приче и приповијетке: На пртинама старине, Кратке приче, Пази на којој си, Селишта, Ах та стара времена.. У штампи му је збирка пришповиједака Са причом кроз живот.. Приредио за штампу : Алекса Шантић у књижевној критици, Лирске нежности (Живот и дјело Драгутина Драга Радовића), Изабране пјесме Томислава Шиповца. Објавио и породичну монографију Братство Голијани, као и друго проширено издање. Веома запажен му је есеј, објављен у „Венцу“ 70-их година о рано преминулом пјеснику Милимиру Милошевићу
Обновио рад СПКД Просвјета у Невесињу и био њен дугогодишњи предсједник. Годинама је био старјешина Соколског друштва „Невесињска пушка“, те предсједник гусларског друштва у Невесињу. Био је главни иницијатор обнављања Шантићевих сусрета у Невесињу („Шантић у Невесињу на путу Богочовјека“), који су одржавани у Невесињу десетак година по изгону мостарских Срба из Мостара и њиховог доласка у Невесиње.
Члан је уредништва неколико часописа: Видослов, Словеса... (раније), а сада Нова зора и Сутра.
Био посланик у Скупштини БиХ, а потом у Скупштини РС од 1990. до 1996. године.
Добитник сљедећих награда и признања:
* Орден Немањића, Сребрени грб РС,
* Октобарска споменица1991,
* Седмоаприлска награда,
* Плакета Савеза гуслара РС,
* Повеља СДС,
* Повеља СПКД „Просвјета“,
* Повеља Општине Невесиње,
* (Златно перо КК Невесиње,
* Награде за животно дјело...).
Неке од пјесама које је као студент објављивао, преведене су на албански језик у Приштини.
Сав свој радни вијек провео је у Гимназији у Невесињу (од дипломирања 1967. до пензинисања 2004. године)...
Пензионерске дане проводи у Невесињу.
=== Објављена дјела ===
* ''Књижевно дјело Марка Марковића'' (магистарски рад);
|
