Апстрактна уметност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 17:
Типови апстрактне уметности се разликују, али су препознатљиве одређене основне тенденције. Године [[1936.]] Алфред Х. Бар, „ризикујући да исувише поједностави ствари”, поделио је апстракцију у две основне струје: прву, коју представља [[Казимир Малевич]], описао је као „интелектуалну, структуралну, архитектонску, геометријску, праволинијску и класичну у оскудности израза и зависности од [[логика|логике]] и прорачунатости”; и другу, коју представља [[Василиј Кандински]], као „[[интуиција|интуициону]], или [[емоција|емоционалну]] уместо [[интелект|интелектуалну]]; органске или биоморфне форме уместо геометријских; криволинијску уместо праволинијску, декоративнну уместо структуралну, и [[романтизам|романтичну]] уместо класичну у њеној егзалтацији мистичног, спонтаног и ирационалног ”. Међутим, постоје одређени проблеми у овој подели. Употреба геометријских форми може бити одређена и интуицијом и разумом у исто време, а ефекат једног наизглед спонтаног израза може бити унапред прорачунат.
Узевши у обзир праксу апстрактне уметности од времена Баровог писања, могуће је идентификовати више различитих карика: (1) редуковање природних појава и ствари на радикално поједностављене форме, као у вајарству [[Константин Бранкуши|Константина Бранкушија]] (једно знначење глагола ''abstract'' је сажети и концетрисати); (2) конструкција уметничких дела од непредметних основних форми, често простих геметријских ликова, као у рељефима [[Бен Николсон|Бена Николсона]], или више различитих криволинијских елемената као у делу [[Ханс Арп|Ханса Арпа]], а касније и Кандинског; (3) гестуална еспресија као у [[акционо сликарство|акционом сликарству]] [[Џексон Полок|Џексона Полока]]; (4) занимање за визуелне или физичке квалитете материјала и процеса као код сликара текстура [[Антони Тапијес|Антонија Тапијеса]] или у случају [[минимална уметност|минималиста]] [[Роберт Рајман|Роберта Рајмана]] и [[Март Вири]]; (5) уметност потпуно зависна од снаге чисте боје, попут касног дела [[Анри Матис|Анрија Матиса]] и [[сликарство поља боје|сликарству поља боје]] [[Марк Ротко|Марка Ротка]], или постсликовној апстракцији [[Морис Луи|Мориса Луија]] и [[Кенет Ноланд|Кенета Ноланда]]; (6) сликарство које сугерише светлост, простор и атмосферу без указивања на било који специфичан предмет које су посебно практиковали [[Париз|париски]] сликари [[1950-их]], међу којима се истиче [[Жан Базен]].
Неким уметницима и критичарима се уопште не свиђа појам „апстрактна” (Арп, на пример, га је презирао, инсистирајући на изразу „конкретна”), али алтернативе које се њима свиђају попут, непредметна, нерепрезентациона, или необјективна, мада можда прецизније, у пракси су често веома компликоване за употребу. * уопште апстракција је непредметна уметност без представљања природних слика
| |||