Хипотека — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознака: враћање |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Хипотека''' је [[заложно право]] на [[непокретност]]и, које овлашћује (хипотекарног) [[Поверилац|повериоца]] да, ако (хипотекарни) [[дужник]] не исплати [[дуг]] о [[доспелост]]и, захтева наплату [[Потраживањe|потраживања]] обезбеђеног хипотеком из вредности заложене [[Некретнина|непокретности]],
Хипотека је једини начин залагања [[Некретнина|непокретних ствари]], који изузетно погодује [[Правни промет|правном промету]]. За [[Дужник|дужника]] је повољан, зато што је то најјефтинији начин да дође до неког [[
Хипотека је за [[Дужник|дужника]] повољна и из разлога што заложене [[Некретнина|непокретности]] остају у државини заложног дужника (за разлику од ситуације код ручне залоге), па ако дужник не испуни своју обавезу о [[Доспелост|доспелости]], хипотекарни поверилац може намирити своје [[потраживање]] из вредности заложене непокретности пре: поверилаца који на њој немају хипотеку (хирограферни повериоци) и поверилаца који су хипотеку на њој стекли после њега (право првенства), без обзира на промену власника отерећене [[Некретнина|непокретности]].
Ималац хипотеке има '''стварно (апсолутно) право''', које делује према свима, а то нарочито подразумева два права: право првенства и право слеђења.
'''Право првенства''' је одлика хипотеке карактеристична и за друга стварна права, што значи да је хипотека јача од облигационих права и истоврсног права које је касније настало.
'''Право слеђења''' овлашћује хипотекарног повериоца да своје право остварује против свих трећих лица, као и против власника хипотековане непокретности. Тако, ако је дужник своју [[Некретнина|непокретност]] оптерећену хипотеком продао и предао трећем лицу, које је тако постало нови власник те [[Некретнина|непокретности]], то неће утицати на право хипотекарног повериоца, у смислу да ће он и даље може наплатити из вредности хипотековане непокретности.
Како је хипотека врста [[Заложно правo|заложног права]] на туђој ствари (ствари која је у [[Pravo svojine|власништву]] другог лица, односно ствари која није у власништву заложног повериоца), она је '''акцесорно (споредно) право''', чије је постојање везано за постојање главног права ([[Потраживањe|потраживања]] обезбеђеног хипотеком). То повлачи одређене последице: ако престане потраживање обезбеђено хипотеком као главно право, престаје и хипотека као акцесорно [[Средствa обезбеђења потраживања|средство обезбеђења]], и то моментом њеног брисања из одговарајућег регистра. Такође, ако неко треће лице стекне главно право (нпр. цесијом потраживања), стиче и хипотеку као акцесорно право.
== Предмет хипотеке ==
Предмет хипотеке су [[Некретнина|непокретне ствари]], а најзначајнија [[Некретнина|непокретна ствар]] је [[Тло|земљиште]]. Поред [[Тло|земљишта]], [[Некретнина|непокретностима]] се сматрају и [[покретне ствари]] које су трајно спојене са [[Тло|земљиштем]] на неки од следећих начина: грађењем објекта, доградњом објекта, реконструкцијом објекта, адаптацијом објекта, санацијом објекта, сејањем и сађењем. Даље, својство [[Некретнина|непокретности]] могу да имају и одређене [[покретне ствари]] које служе [[Некретнина|непокретности]].
Предмет хипотеке може да буде:
# непокретна ствар ([[Pravo svojine|право својине]] на земљишту, грађевинском објекту и сл.);
# део непокретне ствари, у складу са одлуком о деоби;
# [[Сусвојина|сусвојински]] удео у [[Некретнина|непокретној ствари]];
# [[Етажна својина|посебан део зграде]] на коме постоји [[Pravo svojine|право својине]], односно друго право које садржи право располагања ([[стан]], [[пословне просторије]], [[гаража]], гаражно место и др.);
# [[право]] на земљишту које садржи [[овлашћење]] слободног правног [[Располагање|располагања]], а нарочито [[право грађења]], [[право прече градње]], или располагања у државној, односно друштвеној својини;
# објекат у изградњи, као и посебан део објекта у изградњи ([[стан]], [[пословне просторије]], гаража, и др.), без обзира да ли је већ изграђен, под условом да је издато [[Правноснажност|правноснажно]] [[одобрење]] за градњу у складу са законом којим се уређује изградња објеката.
Постоје и одређене ствари које су, по својој природи, [[покретне ствари]], али се у [[Стварно право|стварном праву]] третирају као [[Некретнина|непокретности]], па се на њима може засновати хипотека. Најбољи пример за то су [[Брод|бродови]] и [[Ваздухоплов|ваздухоплови]].
Треба имати у виду да постоје и [[Некретнина|непокретности]] које не могу бити оптерећене хипотеком (а ни другим средством стварног обезбеђења). Природна богатства, [[добра у општој употреби]], мреже у [[Јавна својина|јавној својини]], водно земљиште и водни објекти у [[Јавна својина|јавној својини]], [[Заштићена природна добра Србије|заштићена природна добра]] у [[Јавна својина|јавној својини]] и [[Културна добра Србије|културна добра]] у [[Јавна својина|јавној својини]] не могу бити оптерећена хипотеком. Предмет залоге не могу бити покретне и [[Некретнина|непокретне ствари]] које користе [[здравствене установе]].
Ствари које нису у промету (''res extra commercium, ствари ван промета'') нису подобне да се на њима заснује хипотека. Разлог за то је тај што се оне не могу, вансудским путем или у извршном судском поступку уновчити.
Објекат, земљиште под објектом и земљиште које служи за редовну употребу објекта чине једниствену целину приликом конституисања хипотеке. Предмет хипотеке може бити и друго стварно право на [[Некретнина|непокретности]]: [[право грађења]], [[право прече градње]] и право располагања у државној или друштвеној својини.
Ради обезбеђења једног [[Потраживање|потраживања]], хипотеком је могуће оптеретити више [[Некретнина|непокретности]], без обзира да ли припадају истом или различитим [[Власник|власницима]]. У случају да се дуг не исплати по доспећу, [[поверилац]] може [[потраживање]] да наплати по свом савесном избору из вредности једне или више оптерећених [[Некретнина|непокретности]], иако се, у земљишним регистрима, код заједничке хипотеке, упис једне [[Некретнина|непокретности]] увек означава као главни, док се остали уписи [[Некретнина|непокретности]] сматрају споредним. Оваква хипотека се назива '''заједничка (симултана) хипотека'''.
Разлози за конституисање овакве хипотеке могу бити различити. Може се десити да [[Некретнина|непокретност]] има мању вредност од [[Потраживање|потраживања]] [[Поверилац|повериоца]], па је потребно хипотеком оптеретити више [[Некретнина|непокретности]], било истог власника било различитих власника. Са друге стране, може се догодити да [[Некретнина|непокретност]], у време заснивања хипотеке на њој, има већу вредност од [[Потраживање|потраживања]] [[Поверилац|повериоца]] које се хипотеком обезбеђује, али да се очекује да ће вредност хипотековане непокретности у будућности падати, па [[поверилац]] затражи додатно обезбеђење.
== Домашај хипотеке ==
Хипотека обухвата целу [[Некретнина|непокретност]], и то:
# све [[Ствар (право)|саставне делове]] [[Некретнина|непокретности]], природне [[Плодови (право)|плодове]] који нису одвојени од непокретности, осим ако је уговором о хипотеци друкчије одређено;
#индустријске плодове, под условом да су постојали у време настанка хипотеке;
# [[Ствар (право)|припатке]] непокретности који су постојали у време настанка хипотеке и који су као такви одређени уговором о хипотеци, али не и ствари у [[Pravo svojine|својини]] трећих лица; припаци [[Некретнина|непокретности]] који су стекли то својство после настанка хипотеке нису предмет хипотеке, осим ако странке нису то изричито предвиделе уговором;
#непокретности по намени, пошто су део самосталне непокретности и деле њену правну судбину, па се конституисана хипотека на самосталној непокретности простире и на њих;
# сва побољшања и повећања вредности непокретности до којих је дошло после заснивања хипотеке.
Линија 23 ⟶ 46:
== Настанак хипотеке ==
Хипотека
Упис хипотеке се врши на основу исправа које су подобне за коначан упис права, а предбележба хипотеке се врши на основу исправа која није подобна за коначан упис права (нпр. уговор о хипотеци не садржи овлашћење за [[Укњижба права на непокретностима у Републици Србији|укњижбу]]).
Основ за [[Укњижба права на непокретностима у Републици Србији|укњижбу]] хипотеке мора да садржи ''клаузулу интабуланди (clausula intabulandi)'' - одредбу којом се [[дужник]] или власник [[Некретнина|непокретности]] обавезује да ће допустити упис хипотеке у земљишни регистар у корист хипотекарног повериоца.
Постоји '''четири правна основа настанка хипотеке''':
# уговор или судско поравнање (уговорна хипотека);
# заложна изјава (једнострана хипотека);
# закон (законска хипотека)
# судска одлука (судска хипотека).
По важећем Закону о хипотеци, <ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_hipoteci.html|title=Закон о хипотеци|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=21.01.2021. године}}</ref> правила о уговорној хипотеци се сходно примењују на једнострану, законску и судску хипотеку, ако [[Закон (право)|законом]] није другачије прописано.
==== Уговор о хипотеци (уговорна хипотека) ====
Уговор о хипотеци је [[Ugovor|уговор]] између власника [[Некретнина|непокретности]] и [[Поверилац|повериоца]] којим се власник [[Некретнина|непокретности]] обавезује, ако [[дуг]] не буде исплаћен о [[Доспелост|доспелости]], да [[поверилац]] наплати своје обезбеђено потраживање из вредности те [[Некретнина|непокретности]], на начин прописан законом. [[Дуг]] доспева у складу са [[Ugovor|уговором]] или другим правним основом из кога произилази. Уговор о хипотеци може да буде самосталан или део уговора који уређује само потраживање ([[Zajam|уговора о зајму]], [[Kredit|кредиту]] и др.).
Уговор о хипотеци може имати различиту [[Форма уговора|форму]], у зависности од тога каква је његова садржина. Уколико (писани) уговор о хипотеци садржи изричиту изјаву обавезаног лица да се, на основу уговора о хипотеци, ради остваривања дуговане чинидбе, по доспелости [[Потраживање|потраживања]], може непосредно спровести принудно извршење судским или вансудским путем, он мора бити закључен у [[Форма уговора|форми]] [[Јавнобележнички запис|јавнобележничког записа]]. Ако уговор о хипотеци, пак, не садржи поменуту изјаву, он се закључује у [[Форма уговора|форми]] [[Јавнобележнички потврђена (солемнизована) исправа|јавнобележнички потврђене (солемнизоване) исправе]].
Уговор о хипотеци може да закључи власник [[Некретнина|непокретности]] или друго лице које има [[право располагања]], као и [[инвеститор]] и [[купац]] објекта у изградњи или посебног дела објекта у изградњи. На овом месту је битно нагласити да власник хипотековане непокретности, који закључује уговор о хипотеци са повериоцем, не мора бити истовремено и [[дужник]] из главног уговора. Наиме, може се догодити да лице које није [[дужник]] из главног уговора закључи са [[Поверилац|повериоцем]] уговор о хипотеци, оптерећујући на тај начин сопствену [[Некретнина|непокретност]]. У том случају се разликују два лица: [[дужник]] (из главног уговора) и хипотекарни дужник (који оптерећује своју [[Некретнина|непокретност]], а није [[дужник]] из главног уговора).
'''Уговорна хипотека се може уписати на захтев''':
# власника [[Некретнина|непокретности]], односно његовог [[Старатељ|старатеља]] или [[Законски заступник|законског заступника]];
# [[Дужник|дужника]];
# [[Поверилац|повериоца]].
'''Упис уговорне хипотеке на објекту у изградњи''' врши се на следећи начин:
# на [[Тло|земљишту]] на којем се објекат гради, уписује се хипотека на објекту у изградњи, а по упису објекта у регистар непокретности, хипотека се уписује на изграђеном објекту, односно посебном делу зграде, по службеној дужности;
# ако је инвеститор продао [[Купац|купцу]] објекат у изградњи, односно посебни део објекта у изградњи, и хипотекарни поверилац [[Купац|купца]] може да захтева упис хипотеке на објекту у изградњи, односно посебном делу објекта, а по упису објекта у регистар непокретности, хипотека се уписује на изграђеном објекту, односно посебном делу зграде, по службеној дужности. Ако објекат у току изградње промени власника, нови власник ступа у права и обавезе претходног власника према лицима у чију корист је уписана хипотека. Објектом у изградњи, у смислу Закона о хипотеци <ref name=":0" />, сматра се и физички завршен објекат, односно његов засебни део, који није уписан у регистар непокретности, ако задовољава услове за упис хипотеке на објекту у изградњи. Ризик евентуалног рушења непрописно саграђеног објекта, на коме је уписана хипотека, сносе власник [[Некретнина|непокретности]], [[дужник]] и [[поверилац]], у складу са њиховим унутрашњим односима.
'''Уговор о хипотеци мора да садржи''' (уговор о хипотеци производи правна дејства само ако садржи обавезне битне састојке одређене Законом о хипотеци <ref name=":0" />):
# [[име]] и [[презиме]], [[пребивалиште]] или [[боравиште]], односно пословно име и [[седиште]] повериоца, залогодавца, као и дужника, ако су то различита лица;
# безусловну изјаву власника (залогодавца) да пристаје да поверилац упише хипотеку на његовој непокретности (-{clausula intabulandi}-);
# прецизне податке о потраживању које се обезбеђује, [[Валута|валути]] [[обрачун]]а и валути плаћања, износу појединих рата и времену њихове доспелости и месту и начину плаћања, односно податке о главном потраживању, каматној стопи или другим елементима на основу којих се може одредити висина камате, месту и начину плаћања камате, као и износу других споредних давања ако су уговорена, роковима доспевања потраживања, односно начину на који се одређује доспелост, ако рок није одређен;
# податке о хипотекованој непокретности, односно непокретностима, укључујући и доказ о власништву, односно о другом праву из Закона о хипотеци <ref name=":0" />;
# податке о стварима из Закона које хипотека обухвата.
'''Уговор о хипотеци не сме да, у време закључења уговора''', '''а пре доспелости обезбеђеног потраживања''', '''садржи одредбе''' које дају овлашћење повериоцу да, ако дуг не буде исплаћен о доспелости:
# стекне [[Pravo svojine|право својине]] на заложеној ствари;
# по
#по унапред одређеној цени ствар задржи за себе;
# употребљава предмет хипотеке, односно да прибира плодове које даје предмет хипотеке или искоришћава предмет хипотеке на други начин.
Овакве уговорне одредбе из уговора о хипотеци се називају ''lex commissoria''. Важећи Закон о хипотеци <ref name=":0" />, забрањује lex commissoria и предвиђа санкцију делимичне ништавости ако је lex commissoria уговорен у време закључења главног уговора или уговора о хипотеци. Треба имати у виду да ништавост lex commissoria не значи [[ништавост]] целог уговора о хипотеци који садржи такве клаузуле (делимична ништавост), ако тај уговор о хипотеци може опстати без ништаве одредбе или ако је ништава одредбе била услов или одлучујућа побуда уговора, али је [[ништавост]] установљена да би уговор био ослобођен те одредбе и важио без ње. Међутим, уколико су поменуте клаузуле уговорене после доспелости обезбеђеног [[Потраживање|потраживања]], оне производе пуноважно правно дејство.
====
Једнострана хипотека настаје на основу заложне изјаве. Заложна изјава је [[исправа]] сачињена од стране власника непокретности, којом се он једнострано обавезује, уколико дуг не буде исплаћен о [[Доспелост|доспелости]], да [[поверилац]] наплати своје обезбеђено [[потраживање]] из вредности те [[Некретнина|непокретности]], на начин прописан законом. Заложна изјава по форми и садржини одговара
==== На основу самог закона (законска хипотека) ====
У нашем праву постоји неколико случајева када хипотека настаје на основу [[Закон (право)|закона]], један од њих је хипотека коју има орган управе задужен за [[порез]]е на непокретности за коју се [[порез]] дугује. Оно што је специфично за овакве хипотеке је то што оне (за разлику од осталих врста хипотека) постоје и без уписа у
==== На основу судске одлуке (судска хипотека) ====
Увек када неко поднесе захтев за принудно извршење, суд ће ставити хипотеку на непокретности које су предмет извршног поступка. Упис у регистре код ове хипотеке такође није неопходан, јер ће она постојати и без њега, али се ипак уписује због публицитета (види начела заложног права у чланку [[Заложно право]]).
== Преношење хипотеке ==
Хипотекарни поверилац има право да право [[Потраживање|потраживања]] које има према [[Дужник|дужнику]] уступи трећем лицу (цесија потраживања). Како је хипотека споредно (акцесорно) право, нераздвојиво од главног [[Потраживање|потраживања]], у случају уступања потраживања, заједно са потраживањем, прелази на треће лице (пријемника) и хипотека. Прецизније речено, и у овом случају треће лице (пријемник) стиче хипотеку тек када се она упише у земљишни регистар, а уговор о уступању потраживања (цесија потраживања) представља правни основ стицања хипотеке.
Није могуће закључити уговор о преносу хипотеке без истовременог преношења [[Потраживање|потраживања]] које је обезбеђено хипотеком - такав уговор је противан императивним прописима, јер се директно противи начелу акцесорности хипотеке.
За пуноважност преноса потраживања (обезбеђеног хипотеком) није потребан пристанак [[Дужник|дужника]], с тим да хипотекарни поверилац има обавезу да дужника обавести о извршеном уступању, како би дужник знао коме треба да испуни обавезу.
Уколико неко лице испуни [[Дужник|дужникову]] обавезу, а има неки правни интерес у томе, повериочево потраживање, заједно са хипотеком (и, евентуално, другим споредним правима), прелази, по самом [[Закон (право)|закону]], на лице које је такву обавезу испунило ('''законска суброгација''').
Поред тога што хипотекарни поверилац има право да уступи [[потраживање]] обезбеђено хипотеком трећем лицу, он може своје [[потраживање]] обезбеђено хипотеком заложити свом [[Поверилац|повериоцу]] (натхипотекарни поверилац). Поверилац и натхипотекарни поверилац закључују уговор који мора имати форму прописану Законом о хипотеци за уговор о хипотеци - таквим уговором настаје '''хипотека на хипотеци (натхипотека)'''. Исти уговор мора садржати изричиту и безусловну изјаву хипотекарног повериоца да се натхипотекарни поверилац може уписати у том својству у регистар непокретности (clausula intabulandi). Натхипотекарни поверилац стиче натхипотеку на исти начин као што је хипотекарни поверилац стекао хипотеку - уписом у регистар непокретности. Од тог момента натхипотека производи правно дејство према трећим лицима. Међутим, без обзира на упис, уговор између хипотекарног и натхипотекарног повериоца производи правно дејство према дужнику од момента када му стигне писмено обавештење о залагању потраживања. Писмено обавештење се не упућује дужнику како би он дао сагласност на уговор - хипотекарни поверилац своје потраживање према дужнику може заложити свом повериоцу (натхипотекарном повериоцу) и без сагласности дужника. Моменат приспећа таквог обавештења је значајно из разлога што, од тог момента, дужник може своју обавезу пуноважно испунити само натхипотекарном повериоцу (повериоцу свог повериоца). Све што је речено код форме уговора о хипотеци важи и за уговор о натхипотеци.
== Права и обавезе власника непокретности ==
==== Права власника непокретности ====
Власник, и после заснивања хипотеке, има право да:
# држи предмет хипотеке;
# употребљава предмет хипотеке према уобичајеној намени;
#убира природне или цивилне плодове које предмет хипотеке даје;
#отуђи предмет хипотеке (нпр. прода или [[Поклон|поклони]] кућу која је под хипотеком) и пренесе право на [[Прибавилац|прибавиоца]] (нпр. изда кућу у [[закуп]] или је стави под нову хипотеку), у ком случају се не мења ништа у дужниковој обавези и у обезбеђеном потраживању, јер прибавилац може у регистрима да види хипотеку (штавише то је његова дужност), те да сам одлучи хоће ли да прибави такву [[Некретнина|непокретност]];
# отуђи део непокретности - ако власник (уз сагласност повериоца), изврши деобу или спајање предмета хипотеке са другом непокретношћу, хипотека се, по службеној дужности, уписује и на тим [[Некретнина|непокретностима]].
==== Обавезе власника непокретности ====
Власник хипотековане непокретности има обавезу да:
# не мења предмет хипотеке, без писмене сагласности повериоца, коју поверилац не може да одбије да изда без оправданог разлога;
# чува и одржава предмет хипотеке, како не би умањио вредност предмета хипотеке
# [[Осигурање|осигура]] предмет хипотеке од свих уобичајених ризика, пре настанка хипотеке.
У циљу контроле испуњавања поменутих обавеза хипотекарног дужника, хипотекарном повериоцу се признаје '''право приступа непокретности''', укључујући и улазак у непокретност, без обзира ко се у њој налази. Овом праву хипотекарног повериоца корелативна је обавеза власника, односно закупца, као и сваког другог држаоца [[Некретнина|непокретности]] да сарађује са повериоцем у погледу остваривања његовог права приступа непокретности.
Хипотекарни поверилац има још једно значајно право које штити његову хипотеку. Уколико поверилац, током контроле стања [[Некретнина|непокретности]], утврди да услед понашања власника или неког другог непосредног држаоца [[Некретнина|непокретности]], постоји опасност да дође до смањења вредности предмета хипотеке или ако је до смањења вредности већ дошло, па постоји опасност да, услед тога, неће бити довољно средстава за намирење његовог [[Потраживањe|потраживања]], он има право да захтева од [[Дужник|дужника]] да му он пружи додатно обезбеђење. Уколико дужник, у оваквој ситуацији, одбије да [[Поверилац|повериоцу]] пружи додатно обезбеђење његовог [[Потраживање|потраживања]], поверилац има право да захтева наплату целокупног потраживања из вредности [[Некретнина|непокретности]], без одлагања. Поверилац може да захтева од ванпарничног суда да утврди да ли је вредност предмета хипотеке смањена, а има право да тражи да су нареди власнику или ком другом непосредном држаоцу да престане са одређеним понашањем, ако јеуслед таквог понашања вредност предмета хипотеке смањена или прети опасност да до смањења вредности предмета хипотеке дође.
== Намирење ==
==== Општа правила намирења ====
Хипотекарни поверилац може, ако дужник не исплати [[дуг]] о [[Доспелост|доспелости]], да намири своје [[потраживање]] из вредности хипотековане непокретности, без обзира у чијој [[
Право [[Поверилац|повериоца]] на хипотеку не значи обавезу намирења на предмету хипотеке. [[Поверилац]] има могућност и да захтева намирење на преосталој имовини хипотекарног дужника, има положај обичног (хирограферног) повериоца.
Хипотекарни поверилац може да захтева да своје доспело [[потраживање]] намири:
# најпре из вредности хипотековане непокретности, а затим из остале имовине дужника;
# истовремено из вредности хипотековане непокретности и из дужникове имовине; или
# најпре из дужникове преостале имовине, па тек потом из вредности хипотековане непокретности.
Као што је раније напоменуто, хипотекарни поверилац се, из вредности хипотековане непокретности, може наплатити независно од чињенице да ли је његово [[потраживање]] настало пре или после [[потраживања]] обичних поверилаца - хипотекарни поверилац увек има предност у односу на обичне (хирограферне) повериоце. Предност у односу на обичне повериоце, хипотекарни поверилац има и погледу тога да своје потраживање може, из вредности предмета хипотеке, намирити и у случају да је његово (обезбеђено) потраживање застарело. Међутим, кад обезбеђено потраживање застари, хипотекарни поверилац може намирити, из вредности хипотековане непокретности, само износ потраживање, а не и [[Камата|камату]] и друга повремена давања.
Регуларно намирење се спроводи у складу са Законом о извршном поступку, као и законом који уређује принудну наплату пореских потраживања на непокретностима.
Поступак намирења тече тако што поверилац најпре тужи дужника. Решење које суд донесе служи као извршна исправа. На основу њега се покреће извршни поступак (чије се покретање [[Забележба|забележава]] се у регистру хипотека). Затим се непокретност продаје (на јавној продаји]], по [[берза]]нској или тржишној]] цени]], по процени [[вештак]]а...) и намирују се сл. редом:
Линија 263 ⟶ 316:
# надхипотекарни поверилац и поверилац у чију корист се уписује нова хипотека дају пристанак да се надхипотека пренесе на нову хипотеку.
Ако је стара хипотека заснована на више [[Некретнина|непокретности]] ('''симултана хипотека'''), нова хипотека производи правно дејство ако се стара хипотека испише из свих регистара непокретности у којима је уписана. Ово се сходно примењује кад нова хипотека треба да ступи на место двеју или више хипотека које у првенственом реду долазе једна иза друге.
== Централна евиденција хипотека - ЦЕХ ==
Централна евиденција хипотека (ЦЕХ) је централна јединствена јавна база података у коју се уносе хипотеке уписане у надлежни регистар непокретности, ради претраживања и прикупљања информација о хипотекама.
Линија 274 ⟶ 327:
# предузме друге акте и радње неопходне за несметано и правилно функционисање Централне евиденције хипотека, у складу са законом.
[[Катастар непокретности у Републици Србији|Катастар непокретности]], по службеној дужности, обавља:
# унос хипотека уписаних у надлежни регистар непокретности;
# унос других података о хипотекама уписаним у надлежни регистар непокретности;
# унос сваке промене или брисање података, које су извршене у надлежном регистру непокретности.
[[Катастар непокретности у Републици Србији|Катастар непокретности]] може ближе уредити унос података.
Приликом уноса података, катастар непокретности поступа непосредно на основу обавештења и не доноси посебне акте.
Линија 285 ⟶ 338:
Републички геодетски завод - катастар непокретности, не одговара за тачност и потпуност података уписаних у Централну евиденцију хипотека.
Централна евиденција хипотека доступна је свим лицима, без ограничења, ради претраживања или прикупљања информација, у сваком тренутку у оквиру радног времена [[Катастар непокретности у Републици Србији|катастра непокретности]] или
Средства за одржавање Централне евиденције хипотека обезбеђују се из прихода остварених по основу накнаде за унос хипотека и из других прихода катастра непокретности, у складу са законом.
* [https://web.archive.org/web/20070127162709/http://www.rgz.sr.gov.yu/ceh/ www.rgz.sr.gov.yu/ceh]
== Референце ==
<references />
== Литература ==
# Илија Бабић, Увод у грађанско и стварно право, осмо измењено и допуњено издање, приручник за полагање правосудног испита, Службeни гласник, 2019.
== Спољашње везе ==
| |||