Диплодокус — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м pravljenje sablona Cite book |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Automatic taxobox
| fossil_range = [[касна јура]], {{Fossilrange|154|152}}
|
| image_caption = Монтирани скелет ''D. carnegii''<ref>{{cite book|author=Ulrich Merkl|title=Dinomania: The Lost Art of Winsor McCay, The Secret Origins of King Kong, and the Urge to Destroy New York|url=https://books.google.com/books?id=U8F7DQAAQBAJ&pg=PA78|date=November 25, 2015|publisher=Fantagraphics Books|isbn=978-1-60699-840-3|quote="Although it narrowly failed to win the race with the New York Museum of Natural History in 1905, the Diplodocus carnegii is the most famous dinosaur skeleton today, due to the large number of casts in museums around the world"}}</ref><ref>Breithaupt, Brent H, [https://www.researchgate.net/profile/Mariela_Fernandez3/publication/260709503_LIBRO_DE_RESUMENES_ABSTRACTS_BOOK_VI_Jornadas_Internacionales_sobre_Paleontologia_de_Dinosaurios_y_su_Entorno/links/0a85e5320a8d324868000000/LIBRO-DE-RESUMENES-ABSTRACTS-BOOK-VI-Jornadas-Internacionales-sobre-Paleontologia-de-Dinosaurios-y-su-Entorno.pdf?origin=publication_detail The discovery and loss of the “colossal” Brontosaurus giganteus from the fossil fields of Wyoming (USA) and the events that led to the discovery of Diplodocus carnegii: the first mounted dinosaur on the Iberian Peninsula], VI Jornadas Internacionales sobre Paleontología de Dinosaurios y su Entorno, September 5–7, 2013, p.49: "“Dippy" was and still is the most widely seen and best-known dinosaur ever found."</ref>
|
| type_species = {{extinct}}'''''Diplodocus longus''''' <br/><small>(''[[nomen dubium]]'')</small>
| type_species_authority = [[Othniel Charles Marsh|Marsh]], 1878
| subdivision_ranks = Остале врсте
| subdivision =
*{{extinct}}'''''D. carnegii''''' <br/><small>[[John Bell Hatcher|Hatcher]], 1901</small>
*{{extinct}}'''''D. hallorum''''' <br/><small>([[David Gillette|Gillette]], 1991) <br/>(originally ''Seismosaurus'')</small>
| synonyms =
*''Seismosaurus'' <small>Gillette, 1991</small>
▲| genus = '''''-{Diplodocus}-'''''
▲| genus_authority = -{[[Othniel Charles Март|Март]]}-, [[1878]]
}}
'''Диплодокус''' је врста [[диносауруси|диносауруса]] чији су [[фосил]]и први пут пронађени [[1878]]. Његово име потиче од [[грчки језик|грчких]] речи диплос/διπλος што значи „дупли“ и докос/δοκος што значи „дрвена греда“, „шипка“ или „грана“. Верује се да је живео у крдима попут данашњих [[слон]]ова.<ref name="дуплиЏон" />
== Изглед ==
Линија 24 ⟶ 21:
Назив је добио по грађи репа. Испод сваког [[репног кичмени пршљен|пршљена]] је имао [[кост|коштани]] продужетак који се пружао унапред и уназад. Улога ових продужетака је била да штите [[крвни суд|крвне судове]] у репу, али и да самом репу дају чврстину. Могуће је да се бранио од нападача користећи [[реп]] као бич.<ref name="берни">Берни Д. 2001. Велика енциклопедија диносауруса. Змај. Нови Сад.</ref>
Имао је тело дужине око 33 метара и тежио је између 15 и 23 [[тона]]. Дуго је важио за најдужег диносауруса. Њихова величина је била оно што је плашило велике [[предатор]]е као што су [[алосаур]]уси и [[цератосаурус]]и. [[Глава]] му је била веома мала (дужине око пола метра), док су [[врат]] и [[реп]] били веома дуги и чинили око 60 % дужине тела. Кретао се на четири дебеле и гломазне [[ноге]] које су биле веома мале у односу на дужину тела. Неки научници сматрају да се кретао тако што су му глава и реп били готово хоризонтално испружени, али је такође изгледа могао да се уздиже на задње ноге како би се хранио [[лист|лишћем]] високог [[дрво|дрвећа]]. [[Зуб]]е је, попут својих сродника, имао само у предњем делу [[вилица|вилице]]<ref name="берни" /> и били су налик квачицама.<ref name="дуплиЏон">Џон Малам и Џон Вудворд. Атлас диносауруса. Профил. {{page1|publisher=|location=Београд|year=2009|isbn=978-86-6059-011-6|pages=}}</ref>
== Фосилни налази ==
Живео је у западном подручју данашње [[Северна Америка|Северне Америке]] на крају [[јура|јуре]]. Диплодокус је нађен у горњим Морисоновим формацијама (-{Uppear Morrison Formations}-) пре око 150 до 147 милиона година. То је било подручје у коме су доминирали гигантски [[сауроподи]] као што су [[камаросаурус]], [[брасосаурус]], [[апатосаурус]] и [[брахиосаур]]ус.<ref name="берни" />
== Види још ==
| |||