Википедија

Корисник:Sadko/песак — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
ознака: уређивање извора (2017)
Нема описа измене
ознака: уређивање извора (2017)
Ред 1:
=== Transport ===
'''Списак српских родољубивих пјесама''' подразумјева пјесме, како компоноване за музику тако и књижевна дјела, са израженим [[Патриотизам|родољубивим]] мотивима и темама.
[[File:Mahovljanska.jpg|250п|мини|Воз ЖРС на станици у Добоју]]
[[File:Civil flag of Serbia.svg|thumb|[[Српска застава|Српска тробојка]], народна застава свих Срба, у континуираној употреби од 1835.]]
 
[[File:Dome of the government building, Belgrade, Serbia.jpg|thumb|Статуа [[Мајка Србија|Мајке Србије]] на згради владе]]
Transport and telecommunications infrastructure in Republika Srpska is regulated by Minister of Transport and Communications. Traffic infrastructure includes roads, railways, railway stations, airports, waterways, ports on the whole territory of Republika Srpska, while telecommunication infrastructure includes telephony, telegraphy, optical cables, terrestrial communication stations, traffic telematics and others.<ref name="Саобраћајна инфраструктура у Републици Српској"/>
<ref name="antologija">{{Cite book|title=Antologija rodoljubive poezije|last=D. Stefanović|first=Mirjana|publisher=Službeni glasnik|year=2011|isbn=|location=Belgrade|pages=}}</ref>
 
[[s:Тамо далеко|Тамо далеко]]
 
<center>
Ниже надлежности су подијељене према саобраћајним секторима на [[Жељезнице Републике Српске]], [[Поште Српске]], [[Путеви Републике Српске]] и друга јавна предузећа која су задужена за одржавање саобраћаја у Српској.
{| class="wikitable"
Основна мрежа друмског саобраћаја у Српској обухвата 4.192 клометара јавних путева, од чега 1.781 km магистралних и 2.183 km регионалних путева.<ref name="Саобраћајна инфраструктура у Републици Српској"/> У Републици Српској тренутно постоји један изграђен [[ауто-пут]] ([[Ауто-пут Градишка — Бања Лука|Градишка — Бања Лука]]), а у току је градња ауто-пута Бања Лука — Добој. Магистрални путеви у Републици Српској који припадају [[европска мрежа међународних путева|европској мрежи међународних путева]] су:
|+
* [[Датотека:Tabliczka E73.svg|25п]] [[Европски пут Е73]] (М17): ([[Хрватска]]) [[Славонски Шамац]]/[[Шамац]] — [[Модрича]] — [[Руданка]] — [[Добој]] — [[Каруше]] — ([[Федерација Босне и Херцеговине|Федерација БиХ]]),
!Назив пјесме
* [[Датотека:Tabliczka E661.svg|25п]] [[Европски пут Е661]] (М16): (Хрватска) [[Стара Градишка]]/[[Градишка]] — [[Лакташи]] — [[Бања Лука]] — [[Карановац (Бања Лука)|Карановац]] — [[Угар]] — (Федерација БиХ),
!Аутор
* [[Датотека:Tabliczka E761.svg|25п]] [[Европски пут Е761]] (М5): (Федерација БиХ) — [[Велечево (Рибник)|Велечево]] — [[Чађавица (Рибник)|Чађавица]] — [[Рогољи (Градишка)|Рогољи]] — [[Мркоњић Град]] — [[Језеро (Република Српска)|Језеро]] — (Федерација БиХ),
!Година
* 25п Европски пут Е761 (М5): (Федерација БиХ) — [[Сарајево (Источно Сарајево)|Источно Сарајево]] — [[Подроманија]] — [[Рогатица]] — [[Устипрача]] — [[Вишеград]] — [[Доње Вардиште|Вардиште]]/[[Котроман]] ([[Србија]]),
* [[Датотека:Tabliczka E762.svg|25п]] [[Европски пут Е762]] (М18): (Федерација БиХ) — Источно Сарајево — [[Трново (Источно Сарајево)|Трново]] — [[Фоча]] — [[Хум (Фоча)|Хум]]/[[Шћепан Поље]] ([[Црна Гора]]).
 
Укупна дужина пруга нормалног колосијека у Српској износи 425 km.<ref name="Саобраћајна инфраструктура у Републици Српској"/> [[Жељезнице Републике Српске]] годишње превозе око 1 милион путника и око 6 милиона тона робе. Жељезнице Републике Српске дневно у оптицају користе 65 путничких и 8 теретних возова. Главна дјелатност Жељезница Републике Српске је обављање промета роба и путника на жељезничким пругама у Републици Српској. Међународни код Жељезница Републике Српске је 0044.<ref name="ЖРС">[http://www.zrs-rs.com/ Жељезнице Републике Српске]</ref>
 
==Health==
http://www.politika.rs/scc/clanak/471366/Kardiolozi-ugradili-kisobrancic-koji-regulise-pritisak
[[Датотека:Zgrada VMA (1).jpg|Зграда Војномедицинске академије|мини|250п]]
Здравствени систем у Републици Србији организују и њиме управљају три најважније институције. [[Министарство здравља Републике Србије]] које одређује здравствену политику и доноси стандарде за рад здравствене службе. Министарство здравља је такође задужено за систем здравствене заштите, здравствено осигурање, очување и унапређење здравља грађана, здравствену инспекцију, надзор над радом здравствене службе и друге послове из области здравствене заштите. Институт за јавно здравље Србије [[Милан Јовановић Батут|„Др Милан Јовановић — Батут”]] је надлежан за прикупљање података о здравственом стању грађана и раду здравствених установа. Републички завод за здравствено осигурање финансира функционисање здравствене заштите на свим нивоима.
 
Прво историографско дело којим су обухваћене здравствене прилике и организација здравствене службе у Србији, и које се сматра каменом темељцем српске медицинске историографије, написао је на немачком језику [[Емерих Линденмајер|др Емерих Линдемајер]], странац који је свој цео радни век провео у Србији и био војни лекар српске војске.<ref>Emerich P. Lindenmayr, ''Serbien, dessen Entwicklung und Fortschritt im Sanitätswesen, mit Andeutungen über die gesammten Sanitätsverhältnisse im Oriente.'' Temesvár: Druck und Verlag der Csanáder DioecesanBuchdruckerei, 1876</ref> Три године касније, у Србији је одштампано и објављено и прво медицинско-историографско дело. Била је то прва књига ''Историје српског војног санитета'' др Владана Ђорђевића.<ref>Др Владан Ђорђевић: ''Педесетогодишњица књижевног рада''. Београд: Нова штампарија Саве Раденковића и брата, 1910</ref>
 
Једна од најзначајнијих здравствених установа у Србији је [[Војномедицинска академија]] у Београду.<ref>{{Cite book |title=[[Правопис српскога језика]] |last=Пешикан |first=Митар |last2=Јерковић |first2=Јован |last3=Пижурица |first3=Мато |publisher=Матица српска |year=2010 |isbn=978-86-7946-079-0 |location=Нови Сад |chapter=Речник| pages=282– }}</ref> Годишње се на њој збрине око 30.000 пацијената (војних и цивилних осигураника), обави исто толико хируршких интервенција и више од 500.000 специјалистичких прегледа.<ref>{{Cite web |url=http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0042-8450/2009/0042-84500903183R.pdf |title=Vojnomedicinska akademija: 165 godina tradicije i napretka |access-date=20. 9. 2017}}</ref> Остале важне здравствене установе су: [[Клинички центар Ниш]], [[Клинички центар Србије]], [[КБЦ Др Драгиша Мишовић]], [[Клинички центар Крагујевац]] и друге.
 
==Health==
Здравствени систем у Републици Српској намењн за пружанје организоване и планске здравствене заштите становништву на својој територији, услуге пружа у јавним и приватним здравственим установама под једнаким условима. Здравствену делатност у овим установама обављају здравствени радници и здравствени сарадници под условима и на начин прописан законом и прописима донесеним на основу и у складу са Законом о здравственој заштити Републике Српске<ref name=":0">.''Законом о здравственој заштити Републике Српске'' „Службени гласник Републике Српске“, бр. 106/09 и 44/15.</ref> Стационарна здравствена заштита обавља се у домовима здравља у Прњавору и Дервенти.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.askva.org/sr/askva/bolnicki-sektor.html|title=Болнички сектор - Агенција за сертификацију, акредитацију и унапређење квалитета здравствене заштите Републике Српске|last=|first=|date=|website=www.askva.org|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=18. 10. 2020}}</ref>
 
У Републици Српској у јавном сектору постоји: 54 домова здравља, заједно са амбулантама породичне медицине.<ref>[https://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/MZSZ/zdravstvena_zastita/%D0%97%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B5%20%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5/Documents/domovi%20zdravlja.pdf Списак Домови здравља у Републици Српској], Приступљено:17. 10. 2020</ref>, 11 болница,<ref name=":1" />, 4 специјалне болнице,<ref name=":1" />, клинички центар,<ref name=":1" />, 7 института и завода.<ref name=":1" />
 
'''ЈЗУ Болница за физикалну медицину и рехабилитацију "Мљечаница" Козарска Дубица''' — капацитета 147 постеља (2018),<ref name=":0" /> је специјализована болница која у лечењу користи: лековиту сулфатно-сулфидну воду (која се за лечење користи више од 5.000 година). савремене терапијске процедуре и атрактивна природне факторе на обронцима Козаре. '''ЈЗУ Завод за физикалну медицину и рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ Бања Лука''' — капацитета 834 постеља (2018), <ref name=":0" /> је специјализоване здравствене установе за рехабилитацију.
 
'''[[Завод за форензичку психијатрију Соколац|ЈЗУ Завод за форензичку психијатрију Соколац]]''' — капацитета 200 постеља (2018),<ref name=":0" /> која је започела свој рад 1958. године као специјализована установа за збрињавање хронично душевно обољелих лица. Од 1993. болница ради у склопу Клиничког центра Источно Сарајево, а од, 1998. годинев ушла је у концепт и програм мреже заштите менталног здравља у заједници. Данас, је болницаџсавремена здравствена установа секундарног нивоа, која се бави лечењем, рехабилитацијом и ресоцијализацијом пацијената са акутном и хроничном психијатријском патологијом.
 
'''ЈЗУ Болница за хроничну психијатрију Модрича''' — капацитета 285 постеља (2018),<ref name=":0" /> је специјализована установа која пружа услуге хроничним психијатријским пацијентима који пате од шизофреније и других психоза. Она се бави дијагнозом, лечењем, негом и психосоцијалном рехабилитацијом. Услугама ове болнице код пацијената се побољшава психофизичког здравственог стањ и социјално функционисање и подижу раднд и професионалнд вештине. Посебна активност је социјална брига, заштита и заговарање права пацијената. Организовањем свакодневних активности, рекреације и културно-забавних садржаја у болници се побољшава квалитет живота пацијената, како би се они припремили за повратак и укључивање у живот у породици и заједници.
 
University hospital
 
'''ЈЗУ Универзитетска болница Фоча ''' — капацитета 220 постеља (2018),<ref name=":0" /> је терцијална здравствена установа која покрива источни део [[Република Српска|Републике Српске]] здравственом заштитом. Године[[1993]]. болница је траснформисан у Универзитетску болницу и наставна база новооснованог [[Медицински факултет Универзитета у Источном Сарајеву|Медицинског факултета Универзитета Источно Сарајево]].
{{види још|Универзитетска болница Фоча}}
 
'''ЈЗУ Универзитетски клинички центар Републике Српске''' — капацитета 1.191 постеља (2018),<ref name=":0" /> је највећа и најзначајнија јавна здравствена установа у Републици Српској. Основна делатност Универзитетског клиничког центра је болничко лечење (пријем, дијагностика и збрињавање) пацијената на нивоу секундарне и терцијарне здравствене заштите. У свом саставу има 21 клинику, 6 завода и 10 служби. Универзитетски клинички центар Републике Српске је и референтна здравствена установа на нивоу Републике Српске за делатности које обавља и научна база за Медицински факултет и Медицинску школу, са тенденцијом да постане и регионални центар за западни део БиХ.<ref>{{Cite web|url=https://www.kc-bl.com/Cir/?page_id=9017|title=УКЦ Република Српска – Мисија, визија и вриједност|last=|first=|date=|website=|language=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=18. 10. 2020}}</ref>
{{види још|Универзитетски клинички центар Републике Српске}}
 
_________________________________
 
{| border="2" cellpadding="2" style="margin:auto; width:600px;"
|+'''Destroyed or damaged civilian objects''' <ref name="Сведочанства">
{{Cite book
| last = Smiljanić
| first = Spasoje
| coauthors =
| title = Beoknjiga
| edition =
| date = 2009.
| publisher =
| location = Belgrade
| language = {{ср}}
| id = ISBN
|pages= 72-73
| chapter = Agresija NATO na SRJ|quote = Svedočanstva
}}</ref>
|- style="background:skyBlue;"
!Предмет
!Број дејстава
!Оштећени
!Уништени
!Укупно
|- class="hintergrundfarbe5" style="background:skyBlue;"
! colspan="5" |'''[[Type of industry]]'''
|-
|'''Chemical'''
|[[Востани Сербије]]<ref name="rastko">{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/knjizevnost/umetnicka/himne.html#_Toc502824622|title=[Projekat Rastko] Zbirka srpskih himni, patriotskih pesama i patriotske lirike|website=www.rastko.rs|access-date=2021-01-22}}</ref>
|21
|[[Доситеј Обрадовић]]
|9
|1804
|2
|11
|-
|'''Machine'''
|[[Марш на Дрину]]<ref name="rastko"/>
|27
|[[Станислав Бинички]] и [[Милоје Поповић Каваја]] (текст)
|9
|1914/1964 (текст)
|–
|9
|-
|'''Electrical'''
|[[Онамо, ’намо!]]<ref name="rastko"/>
|36
|[[Никола I Петровић Његош]]
|9
|1867
|1
|10
|-
|'''Vehicle industry'''
|[[https://www.youtube.com/watch?v=-XDAQqJCcXU&ab_channel=RTSNajlep%C5%A1enarodnepesme-Zvani%C4%8Dnikanal|Играле се делије]]
|8
|[[Милорад М. Петровић]]
|3
|1919
|1
|4
|-
|'''Small-scale production'''
|[https://www.youtube.com/watch?v=wvETkis0CGI&ab_channel=StevenKozobarich|Радо Србин иде у војнике]
|5
|прота [[Васа Живковић]] (тект), [[Јосиф Руњанин]] (композитор)
|4
|–
|4
|-
|'''Black meatalurgy'''
|[[https://www.youtube.com/watch?v=UvUEAxv729o&ab_channel=MuzickiVremeplov|Оро кликће са висине/Слава Србину]]
|7
|Васа Живковић
|4
|–
|4
|-
|'''Gas production'''
|[[https://www.youtube.com/watch?v=q8zACWMP6dE&ab_channel=AudioKnjigeMuzikaPoezijaFilmUmetnostARTV|Аве Србија]]<ref name="rastko"/>
|1
|[[Јован Дучић]]
|1
|–
|1
|-
|'''Tobacco'''
|[[https://www.youtube.com/watch?v=Be6UPiO1ewY&ab_channel=LaPromesseDuG%C3%A9n%C3%A9ral-%C4%90eneralovZavet|На царев рођендан]]<ref name="rastko"/>
|7
|Јован Дучић
|2
|–
|2
|-
|'''Rubber'''
|Вечној Србији
|7
|Јован Дучић
|3
|–
|3
|-
|'''Construction material industry'''
|[[Ој Србијо, мила мати]]<ref name="rastko"/>
|7
|Лука Сарић
|3
|1860 (текст), 1891 (композиција)
|–
|3
|-
|'''Textile and leather industry'''
|Боже правде<ref name="rastko"/>
|8
|[[Јован Ђорђевић (књижевник)|Јован Ђорђевић]]
|6
|1882
|–
|6
|-
|'''Graphic'''
|[[s:Ој војводо Синђелићу|Ој војводо Синђелићу]]<ref name="rastko"/>
|4
|4
|–
|4
|-
|'''Food industry'''
|[[https://www.youtube.com/watch?v=hu4am05QJ9k&ab_channel=BeogradSerbianEnsemble-Topic|Ко то каже, ко то лаже]]<ref name="rastko"/>
|34
|23
|3
|26
|-
|'''Footwear industry'''
|[[https://www.youtube.com/watch?v=PbCYAE6mKUg&ab_channel=SerbianUrbanMusicEnsemble-Topic|Ми смо стобом Карађорђе Петровићу]]
|1
|1
|–
|1
|-
|'''Wood industry'''
|[[https://www.youtube.com/watch?v=BJSSoXMaHtY&ab_channel=burekbrigada|Српкињица једна мала]]
|1
|Мирко Рондовић
|1
|–
|1
|-
|'''Total'''
|[[https://www.youtube.com/watch?v=VP9XpeUtPFY&ab_channel=%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%982000|Ој Србијо, лепотице]]
|174
|82
|7
|89
|- class="hintergrundfarbe5" style="background:skyBlue;"
! colspan="5" |'''Industrial objects'''
|-
|'''Coal mines'''
|Српска се труба с Косова чује<ref name="rastko"/>
|9
|5
|–
|5
|-
|'''Construction'''
|Знаш ли одакле си сине
|20
|12
|–
|12
|-
|'''Agrar'''
|[[s:Тамо далеко|Тамо далеко]]<ref name="rastko"/>
|33
|27
|2
|29
|-
|'''Traffic companies'''
|Пукни зоро
|13
|[[Магнифико]]
|4
|1
|5
|-
|'''Trade'''
|Знаш ли одакле си сине
|16
|6
|–
|6
|-
|'''Hospitality and tourism'''
|Христе Боже
|46
|35
|2
|37
|-
|'''Укупно'''
|Републико Српска наша
|182
|23
|5
|128
|- class="hintergrundfarbe5" style="background:skyBlue;"
! colspan="5" |'''Power plants'''
|-
|'''Rafineries'''
|Видовдан
|21
|3
|–
|3
|-
|'''Gas plants'''
|Нико нема што Србин имаде
|9
|6
|1
|7
|-
|'''Fuel depots'''
|Химна за живот Србије
|96
|[[Српски покрет Двери|Двери]]
|27
|2011
|7
|34
|-
|'''Heating plants'''
|Златна круна цара Душана
|3
|3
|–
|3
|-
|'''Thermal power plants'''
|Чуј Душане тебе Срби зову
|15
|6
|–
|6
|-
|'''Substations'''
|Хајте, хајте
|63
|44
|1
|45
|-
|'''Transmission lines'''
|Бели орао
|24
|20
|2
|22
|-
|'''Total'''
|Христе Боже
|231
|109
|11
|120
|- class="hintergrundfarbe5" style="background:skyBlue;"
! colspan="5" |'''Infrastructure'''
|-
|'''Waterworks'''
|За Србију и слободу
|19
|17
|1
|18
|-
|'''Pumping stations'''
|Фрушка Горо Србину си лепа
|8
|Веселин Грујић Веса
|41
|1992
|5
|-
|'''Briges'''
|Драгуљ са Врачара
|176
|44
|38
|82
|-
|'''Road network'''
|Завет браће Југовића
|76
|56
|5
|61
|-
|'''Railway network'''
|Српска пешадија
|31
|19
|3
|22
|-
|'''Airoports'''
|Небо је високо Србијо
|172
|Љубомир Љуба Манасијевић
|14
|–
|14
|-
|'''Postal network'''
|Шумадинац пали топа
|29
|21
|4
|25
|-
|'''TV centers and satellite stations'''
|Косовски покличи
|21
|5
|7
|12
|-
|'''Radio and TV repeaters'''
|Потпоручник Дуле<ref name="rastko"/>
|262
|90
|28
|118
|-
|'''Total'''
|Где је српска Војводина
|794
|270
|87
|357
|- class="hintergrundfarbe5" style="background:skyBlue;"
! colspan="5" |'''Health institutions'''
|-
|'''Ambulance buildings'''
|Завет браће Југовића
|2
|2
|–
|2
|-
|'''Health centers'''
|Песма косовских јунака
|21
|20
|1
|21
|-
|'''Hospitals'''
|[[https://www.youtube.com/watch?v=ANVoIGhfWSA&ab_channel=SupertonOfficial|Бог је родом из Србије]]
|22
|Раде Вучковић
|19
|1996
|–
|19
|-
|'''Апотеке и ветерн. станице'''
|Устани Свети Саво
|6
|–
|6
|6
|-
|'''Укупно'''
|[[https://www.youtube.com/watch?v=KI5yb9vBPIQ&list=OLAK5uy_nFaN7_rCVViPDOpRY1zD6dHcFbZHJ1fTo&ab_channel=SerbianUrbanMusicEnsemble-Topic|Што ћутиш Србине брате]]
|51
|47
|1
|48
|- class="hintergrundfarbe5" style="background:skyBlue;"
! colspan="5" |'''Образовне установе'''
|-
|'''Дечји вртићи'''
|Ми смо с тобом Карађорђе Петровићу
|22
|протођакони Влада Микић и Радомир Перчевић
|18
|1989
|–
|18
|-
|'''Основне и средње школе'''
|Црни врху крају од Србије
|79
|[[Предраг Гојковић Цуне]]
|69
|1970
|1
|70
|-
|'''Факултети'''
|Креће се лађа француска
|17
|[[Бранислав Р. Милосављевић|пеш. пуковник Бранислав Милосављевић]]
|9
|1922
|–
|9
|-
|'''Интернати и студенски домови'''
|Јунаци са Кошара
|4
|отац Милутин Попадић
|4
|–
|4
|-
|'''Укупно'''
|Весели се српски роде
|122
|[[Даница Црногорчевић]]
|100
|2020
|1
|101
|- class="hintergrundfarbe5" style="background:skyBlue;"
! colspan="5" |'''Верски, културни и спортски објекти'''
|-
|'''[[Манастир]]и (посредно)'''
|На Гази-Местану
|68
|[[Милан Ракић]]
|29
|–
|29
|-
|'''[[Црква|Цркве]] (посредно)'''
|Наслеђе
|45
|Милан Ракић
|35
|–
|35
|-
|'''Вредне зграде са историјским<br /> и архитектонским значајем <br />(директно и посредно)'''
|Ја сам момче са Косова
|267
|[[Милан Васић (глумац)|Милан Васић]]
|77
|2020
|5
|82
|-
|'''[[Споменик|Споменици]]'''
|Свиће зора
|29
|[[Београдски Синдикат]]
|15
|2020
|2
|17
|-
|'''Архелогија (посредно)'''
|Догодине у Призрену
|13
|Београдски Синдикат
|6
|2018
|–
|6
|-
|'''Домови културе'''
|Химна Светом Сави<ref name="rastko"/>
|6
|[[Епархија банатска|владика вршачки]] [[Јован Глигоријевић]]
|5
|1735
|–
|5
|-
|'''Спортски објекти'''
|Певај Србијо
|9
|[[Баја Мали Книнџа]]
|9
|2012
|–
|9
|-
|'''Укупно'''
|Југославији<ref name="rastko"/>
|437
|[[Милош Црњански]]
|176
|7
|183
|-
|<center>'''<math>\sum</math>'''</center>
|Далеки Хиландар
|<center>'''<big>1.991</big>'''</center>
|[[Милица Бакрач]]
|<center>'''<big>907</big>'''</center>
|
|<center>'''<big>119</big>'''</center>
|<center>'''<big>1.026</big>'''</center>
|-
|colspan="5"|
|Јевропи<ref name="rastko"/>
{| style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;"
|[[Ђура Јакшић]]
|
|-
|После смрти
|Ђура Јакшић
|
|-
|Слобода
|Ђура Јакшић
|
|-
|Све ће добро бити
|Свети владика [[Николај Велимировић]]
|
|-
|Јован Бабунски<ref name="rastko"/>
|Народна пјесма<ref>{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=c8hZx-pjTdA&ab_channel=%D0%B1%D0%B0%D1%80%D1%98%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE|title=Milan Mica Petrovic -- Јован Бабунски / Jovan Babunski - YouTube|website=www.youtube.com|access-date=2021-01-04}}</ref>
|
|-
|Над Београдом
|[[Војислав Илић]]
|
|-
|[[s:Ми знамо судбу...|Ми знамо судбу]]
|[[Алекса Шантић]]
|1907
|-
|Не чува се тако образ и поштење
|Алекса Шантић
|
|-
|О земљо моја
|Алекса Шантић
|
|-
|Српска беспућа
|Алекса Шантић
|
|-
|Молитва мале Зорице
|Алекса Шантић
|
|-
|[[s:Србину|Србину]]
|Алекса Шантић
|1887
|-
|Рањеник
|Алекса Шантић
|
|-
|[[s:Кајмакчалан|Кајмакчалан]]
|Алекса Шантић
|1888
|-
|[[s:Пред иконом Светог Саве|Пред иконом Светог Саве]]
|Алекса Шантић
|1888
|-
|[[s:Ноћна пјесма малијех Српкиња|Ноћна пјесма малијех Српкиња]]
|Алекса Шантић
|1888
|-
|[[s:Србадији|Србадији]]
|Алекса Шантић
|1889
|-
|[[s:Пепео Светог Саве|Пепео Светог Саве]]
|Алекса Шантић
|1889
|-
|[[s:Моје Српство|Моје Српство]]
|Алекса Шантић
|1889
|-
|Црв
|Алекса Шантић
|
|-
|Србиново оружје
|Алекса Шантић
|
|-
|Српском оцу
|Алекса Шантић
|
|-
|[[s:Српска химнао|Српска химна]]
|Алекса Шантић
|1905
|-
|Орлуј, кликћи, орле бели!
|Алекса Шантић
|
|-
|Призрене стари
|Алекса Шантић
|
|-
|Јутро на Косову
|Алекса Шантић
|
|-
|Молитва
|Алекса Шантић
|
|-
|[[s:Остајте овдје...|Остајте овдје...]]
|Алекса Шантић
|
|-
|Заветна жеља др Рајса
|[[Војислав Илић Млађи]]
|
|-
|Домовина
|Војислав Илић
|
|-
|Разговор младе Србадије са отаџбином
|Војислав Илић
|
|-
|Србија
|[[Петар Пајић]]
|
|-
|Отаџбини
|[[Велимир Рајић]]
|
|-
|Теби само
|[[Љубомир Ненадовић]]
|
|-
|[[s:Човек пева после рата|Човек пева после рата]]
|[[Душан Васиљев]]
|
|-
|[[s:Жице|Жице]]
|Душан Васиљев
|
|-
|Бранкова жеља
|[[Јован Јовановић Змај]]
|
|-
|Уздах са Дунава<ref name="rastko"/>
|[[Владислав Петковић Дис]]
|
|-
|Наши дани
|Владислав Петковић Дис
|
|-
|Плава гробница<ref name="rastko"/>
|[[Милутин Бојић]]
|
|-
|Пролог за Горски Вијенац
|[[Лаза Костић]]
|
|-
|Посвета праху оца Србије<ref name="rastko"/>
|[[Петар II Петровић Његош]]
|
|}
|}
</center>
 
 
[https://incubator.wikimedia.org/wiki/Special:PrefixIndex/Wp/cnr/]
 
==Clash with Edi Rama==
Albanian PM Edi Rama and Haradinaj had a clash in late 2019 due to different views on Mini-Schengen. Rama stated that Haradinaj "lies due to ignorance or on purpose".<ref>{{Cite web|url=https://emerging-europe.com/news/mini-schengen-risks-driving-a-wedge-between-albania-and-kosovo/|title='Mini-Schengen' risks driving a wedge between Albania and Kosovo|date=2019-12-23|website=Emerging Europe|access-date=2021-01-23}}</ref> In 2020 Rama filed a lawsuit for defamation against Haradinaj.<ref>https://www.usnews.com/news/world/articles/2020-01-16/albanian-pm-sues-kosovos-haradinaj-for-defamation-over-land-swap-claims</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/haradinaj-i-rama-na-sudu/30380720.html|title=Haradinaj i Rama na sudu|website=Radio Slobodna Evropa|language=sh|access-date=2021-01-23}}</ref>
 
 
==Irredentist politics==
==Референце==
In 2021 Haradinaj stated that EU might drive Kosovo to unite with Albania.<ref>{{Cite web|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/471099/Haradinaj-porucuje-Priznajte-Kosovo-se-ne-ujedinjujemo-sa-Albanijom|title=Харадинај поручује: Признајте Косово, да се не уједињујемо са Албанијом|website=Politika Online|access-date=2021-01-23}}</ref> President of Serbia [[Aleksandar Vučić]] commented that Haradinaj's statement is "a threat to the whole region" and that Serbia would have an adequate answer to such actions.<ref>{{Cite web|url=https://www.vijesti.me/svijet/balkan/504453/vucic-nikome-ne-prijetim-ali-stvaranje-velike-albanije-je-prijetnja-srbiji-regionu-evropi-i-svijetu|title=Vučić: Nikome ne prijetim, ali stvaranje Velike Albanije je prijetnja Srbiji, regionu, Evropi i svijetu|website=vijesti.me|language=sr|access-date=2021-01-23}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/4226257/vucic-politika-reakcije.html|title=Vučić: Haradinaj je opasan čovek, "velika Albanija" pretnja za ceo region|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2021-01-23}}</ref> [[European Commission]] stated that "Political leaders in the region should set an example in promoting a climate of mutual trust".<ref>{{Cite web|url=https://rs.n1info.com/vesti/evropska-komisija-reagovala-na-haradinajevu-izjavu-o-ujedinjenju-sa-albanijom/|title=Evropska komisija reagovala na Haradinajevu izjavu o ujedinjenju sa Albanijom|date=2021-01-21|website=N1|language=sr-RS|access-date=2021-01-23}}</ref> Foreign ministry of Russia commented that "propaganda of greater Albanian ideology is a political blackmail".<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4231229/rusija-haradinaj-ucena.html|title=Русија: Харадинајева изјава је недопустива политичка уцена|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2021-01-23}}</ref>
{{reflist}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Корисник:Sadko/песак”