Злот (Бор) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 31:
Злот је једно од највећих села у [[Тимочка Крајина|Тимочкој Крајини]] по површини, али и по становништву са 3.299 становника. [[Северозапад]]но од центра села налазе се [[Злотске пећине]] од којих је [[Лазарева пећина]] једна од најдужих у [[Србија|Србији]]. Такође се налази и [[Лазарев кањон]] који је заштићен као [[споменик природе]]. Најближи градови су [[Бољевац]] и [[Бор (град)|Бор]].
 
Село се дели на: ''Муњће'' ([[планина|планину]]) и ''К'мп'' ([[поље]]). На планини нема сталног становништва већ ту постоје ''бачије'' где се заједнички напасује стока. Поље се дели на центар села и остали атар. Центар села је подељен на: Први, Други, Трећи и Четврти [[рејон]], а остало подручје атара је подељено на 20 рејона (засеока):<ref>Драшкић, Мирослав, ''Насеља, порекло становништва и етнички процеси'', ''Бор и околина'', стр. 264-265, Скупштина општине Бор и Музеј рударства и металургије у Бору, Бор, 1973.</ref>
{|
|- valign=top
Ред 57:
* Шетаће
|}
=== [[Лазарева пећина]] ===
{{main|Лазарева пећина}}
[[Датотека:Lazareva_pećina.jpg|250px|мини|лево|Лазарева пећина]]
Лазарева пећина се налази у источној подгорини [[Кучај]]а. Од Злота је удаљена 3 -{km}-, од [[Брестовачка Бања|Брестовачке бање]] 14 -{km}- и од [[Бор (град)|Бора]] 21 -{km}-. Улаз у пећину је на надморској висини од 291 -{m}- и налази се на левој страни реке [[Ваља Микуљ]]. У близини се налази још пар [[спелеологија|спелеолоших]] објеката који су заједно са овом пећином познати и под називом „Злотске[[Злотске пећине“пећине]]. Од ових пећина Лазарева је најпознатија и туристички најраније уређена – туристичко уређење пећине отпочело је 1953. године, а туристичка стаза је дуга 800 -{m}-.
 
Прва испитивања Лазареве пећине је извршио [[Феликс Хофман]] [[1882]]. године. Седам година после Хофмана, спелеолошка истраживања објавио је и [[Јован Цвијић]]. Пећину је изградила подземна река која и даље пролази кроз њу. Укупна дужина испитаних канала Лазареве пећине је 9818 -{m}-, а процењена дужина пећинских канала прелази 10 -{km}-. Укупна површина пећине је 9907 -{m}-². Процењује се да запремина пећинских просторија износи више 52.000 -{m}-³.